Народна скупштина

СТРАНА 1176

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Председник — Стављам на гласање чл. 15. Ко је за то да се прими нека седн, ко је протнван нека устаие? (Сви седе). Објављујем да је Скупштина усвојила чл. 15. Известилац чнта чл. 16. Председник — Стављам на гласање чл. 16. Ко је за то да се прнмн нека седи, ко је иротиван нека устане? (Свн седе). Објављујем да је Скупштнна усвојила чл. 16. Известилац чита чл. 17. Председник — Стављам на гласање чл. 17. Ко је за то да се он прнмн нека седн, ко је нротнваи нека устане ? (Сви седе). Објављујем да је Скупштнна усвојнла чл. 17. Известилац чнта чл. 18. Председник — Стављам на гласање чл. 18. Ко је за то да се он прпми нека седн, ко је протнв нека устаие? (Сви седе). Објављујем да је Скупштина усвојила чл. 18. Известилац чнта чл. 19. Председник — Стављам на гласање чл. 19. Ко је за то да се примп нека седн, ко је протнван нека устане? (Свп седе). ОбЈављујем да је Скупштнна усвојнла чл. 19. Известилац чнта чл. 20. Председник — Стављам на гласање чл. 20. Ко је за то да се прпми нека седн, ко је противаи нека уетане? (Свп седе). Објављујем да је Скупштнна усвојила чл. 20. Иввеетилац чнта чл. 21. Председник — Стављам на гласање чл. 21. Ко је за то да се он ирими нека седн, ко је нротиван нека устане ? (Сви седе). Објављујем да јс Скунштнна усвојила чл. 21. Известилац чнта чл. 22. Милош Обркнежевић — Госиодо, чланом 22 наређује се да се по свпма дућаннма у земљн поиншу артнклн, којн су иобројанн у овом члану. Ја мислим да ће се овнм чланом учнантн велнка неиравда,а нарочнто оннм дуванџнјама по ун>•грашњостп, који пмају мало капптала. Онн имају ио својнм дућанпма таквих артикала, као саиун нтд. који стоје од дужег времеча н којн су иокваренп, па кад би се ово још н усвојило да се на њнх одма наплати трошарнпа, онда не би онн вреднлн нн половину цене. Дакле ја бих бпо тога мншљења да бн требало овај иоследњн члан избрисати. Но ако Скупштпиа не усвојн то, онда би правда захтевала, да се узме у нопис само неколпко аршкала, као што је: кафа, шећер, зејтин нтд., а оне друге ситне стварп да се нзоставе. Ја бих молно Скупштнну да то усвоји. Максим Сретеновић — Ја сам н нрн првом читању тражио да се оваЈ члан пзбрнше н пзнео сам за то моје разлоге, алн они који су билн за овај члан да остаие овакп какн је, говорпли су да неће битн нраво за оне трговце, којн немају на својпм стоварнштнма нменованнх аргикала који се трошарином пмају оптеретнти; а међутнм онн ће се много корнстнтп, којн су бнлп срећнп или намвтнп па су у великт. количннама набавили нсте артнкле овога закона. Ја опег одговарам на то, да онн трговцн којн су набавнлп, онн су можда претриелн внше нута ово што ће сад онп што немају овпх .чртикала на стоварнштима а разуме се нмалн су н штета, јор то трговцнма чешће у гостн долазн, те пз овнх п оних ире разлога. Ја бнх бно зато да Скунштпиа овај члан пзбрншо са свнм, јер нема му места ни по Уставу нн нраву разуму узнемпрапатн људе када су на својину права стекло на основу постојећих закона. Коста Јовановић — Ја ћу да гонорим о опом чдаму »рло мадо, а Скупштина нока реши како хоћо. У члану 32. .\сгана кажо св : „сво држапно мласти пршо со по одродбама овога Устава Устав со но можо обустапити мп у цолимн ни у појединим делоиима и . Ду чл. 30. Устава кажо со: »лакон нома попратно сило иа штету прапа стечоних ранијим аакоиима." Ја бих молио Скупштииу да оо онај чл. 22. уиишти. Тривун Милојовић — Ваш кад но би било оиог чл, 2 2. мени со чими да по би тробао пинпа опај аакои аа цолу го-

дину, јер ко је гледао, могао је да види ових дана, шта је со радило; како крче кола и по омом блату преко Макиша са по 20 — 30. сандука шећера, каФе, зејтина и осталих артикала; шта се ради на стаиици жељезничкој, на ђумруку око тих еспапа колонијплмнх на које се удара трошарина, и сад су и овдашњи и горњи трговци пуни меница. II онда би боље било да кажемо да овај закон важи после године дана, ако га не би усвојили овако у целини. Што каже г. Обркнежевић, да ће си овим да оштете ситније дућанџије, биш то не стоји, иего би тиме помогли велике радње које су натрпале по 50 и 100.000 димара есмапа, јер ситније дућанџије немају више но по један џак каФе и сандук шећера. Дакле баш овим ситнијим дућанџијама помоглн би ако усвојимо овај чл. 25., јер би онда и они већи трговци морали да продају по ценн како треба. За то сам да остаие овај чл. 22. без нкакве измене како је написан. Признати се мора, да ово не чинимо од беса, но од велике нужде, кад ударамо ове посредне порезе. Јован Авакумовић — Каже се, да у Финансијоким закопима не важн оно начело да закон нема повратне силе. Ја мислим да треба добро разумети те речи : да закон нема повратне силе, и кад сс оне добро разуму, може бити говора и код самих Финаисијских закона, да ли имају и у колико имају повратие спле. II у самој теорији и практици Финансијској није тако на чисто, као што со хоће да престави да сваки Финансијски закон сме и можо да има повратие силе. Еао у самом овом закону о трошарини наши су Финанснсти радили противно, Г. минмстар је мало час споменуо либерални закон о трошарини од 1 869 године и цитирао га погрешно. Но говорећи о овој трошарини, да ли треба да има повратне силе ја ћу да констатујем фпкт да у закору либералном од 1869 године о тој одредби о повратиој сили, да се трошарина наплати и на оно што се затекло, ни номена нема и да у самој практици није тако рађено Други је закон о трошарини био 187 7 године. Тада је повишена трошарина на пиво и тада се одржало то начело да се наплаћује само у будућо по новом закону, а на шта је наплаћепо по старом закону на то да се не наплаћује. Једини закон у коме је учнм.оно овако исто како сад миннстар Фипансије предлаже, то је закон од Чеде Мијатовића 1887 или 1 888 годнне, кад јо повишеиа трошарина на шпиритус, гас и остале артикле; једини је тада Чеда Мијатовнћ узео ово исто начело, које сад износи дапашњи мпнистар Финансије, да се закону том о трошарини д& повратна сила, тако, да људима којима се затекао еспап у дућану, на којн су по старом закону платили трошарнну, да плате и по новом закопу. Као што рекох у почетку, може бпги говора, питања, о томе, да ли финансијскн закони треба да имају новрагпе силе тако, да они који су по старом закопу платили, сад п по новом плаћају или ие. Лли на сваки начин добро јо да со констатује ово, да јо први нуг ово начело под напредњацима усвојено, да закон о трошаринн нма поиратне силе, и да га данас опет радикалнн мннистар Фпнапспје усвоји Финанснјскн је закон и закои о порези а извесна јо ствар да држава има нрана да мења закои о норези, како на1)С; али кад јодан човек по старом закону нлатн порозу, кад има признаницу, зар може држава казати : дај ти меии накнадно још толико порезе, јср сад закон тражи више? То јо исто и са законом о трошарппи ; људи су платили оно што су дужмн били да нлате а сад држана каже: по ноиом закопу троба да дате још ополико и оволико. Најпооло ја могу да допустим и знам да нма разннх мншљења у том поглоду; нма мишљоп.а нојо кажо : нужно је сад држапи, и пошто јо држава у нужди, не тиче со државе да ли ћо понродптп начоло оно ди закон нома повратно сило, псго кажо : ја хоћу да га изиршнм прома сннма. Можо бнтн да има то оправдања н с тпм, да со уравп.ају продавцн, да со они, који су уграбили про закона да донесу ноки оспап, но корнсто на штоту оннх. који ћо га доцнијо доноти. (НЛОТАПИЋК ок)

Одговорпи уркдник 1'анко Нотронић

Штлиил кглљ. шчпжк дгжлник игглмилсијк