Народна скупштина

СТРАНА 1200

НАРОДНА СКУШПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Министар Финансиза Др. М. В. Вујић — На ово, могла да сиоси а то је сељачаи сталеж, а нителпгентна класа а || 0 ирви говор, г. Авакумовића илам да кажел још пеипо.- чииовници н трговачки сталеж били су заштићеии, н го је Ви се сећате. да је у лињском мом пзвешгају стајалО, да је иагоиило министра, да овакав пројект иоднесе. Нека госиода дефпциг сведеи на иоловииу- дакле дефицнт којн је био 10 нз онознције ударају гласом на кажу: као да је омрзнуто чимилпјуиа ио завршном рачуиу за 1888 год. сведен је на 4'/ 2 новништво од стране скунш< већнне и да за то иодносе милнјоиа. Ја сам казао да ми у овој 90-ој годннн нмамо фак- овакав иројект, и хоће тиме да нридобију за се чиновништво тичкн целокуиан дефицпт 5 мнлнјона; али од тога имамо да и богатију класу. Ако хоћемо да ова земља буде као што одбијемо још оно што смо далн внше миннстру војиом од треба уређена и да се сачува од финанснског банкротства »рнреза но 6 на сто. Дакле завршнн рачун нотврдн са свим ми сви треба да се жртвујемо и да ааједннчкн иодноснмо оно што сам ја говорио, Међутпм сад г. Авакумовић каже да терете за ову земљу. Овде се каже да се чпновници герете би доиста бнло дефицита 22 мнлијуиа, алн жељезннца н мо- толико, колико иије нраво. Ја сам нре 2 год. нмао нрилике ноноли дуваиа и солн номогли су да то не буде. На, госиодо да разговорам са некнм ннжим чнновннцнма н официрнма и вн сте чули го, а чулнсте н то да је казао да радикалва тада сам чуо од њих, да ће они у свако доба бнтн готовн унрава нема иикакве заслуге за финанснје државие, како се да од своје стране учине жртве, колико буде потребио да се то слаже. Даиас ја Немам да браннм иашу финаисиску нолн- држави номогне, ако. буде нужде; а сад виднм једног вишег тику, ношто је ои сам брани, јер каже ; да би било дефнцита чиновннка г. Алнмннја Васнљевића, којн се заузнма и вели: 22 мнлнјуиа, а.Ш жеАезинца н МоНиЦоли дуваиа н соли ио- да је неираведна ова иореза, иа иомнње и самог себе. Ја вемо1ла су да то не буде. РУЈем да ће г. Алиминју сад бнтн теже да нлаћа норезу ноШго се тнче дуга Народиој Баици г. Авакумовнћ н но шт0 А° са Л нпје нпшта нлаћао. Алн нека он уноредн трговца другн нут тврдн да нма код Народне Баике иривремеиог дуга ] 11 зсмљорадимка, како оии у место да зараде нзгубе свој ка6 мнлијуна, а ја као мннистар фннансија онет тврдим да то ||итал , 11а оиет нлаћају своју норезу; земљорадинк оре три није нсТнио. Код Народне Бдике, бнло је старог дуга 750.000 ' године н једва треће годнне да му нмање доиесе онолико дин. у боновнма, а к томе нма још једно но мнлнона на лозове ирихода, колнко му треба преко своје домаће нотребе да н облигацнју Уир. Фондова свега нешго више од једног ми- подмнри иа н за норез, да му нодмири. лпоиа динара, а Кад саћ дошао на унраву било је иривре- Дакле ово се чиин нз невоље да се иоирави финаиснмеиог дуга 11 милијуиа. Ја имам ио буџету ирава да нздам ско стање, а доцније, кад буде срећнија Србија да добије бонове, за 5. мил. дни., а ја сам осем ових од наиредњака с друге стране своје приходе да нзмнрн свој буџет, ја микод Нар. Баике затечеинх 750.000 свега нздао 1 мил. и ие- слим да ће свака Скуиштнна то накнадити чиновииштву за што внше. Дакле ја отвореио тврдим, да то нпје истина што његов труд и рад иа држ. иословима, било да му смањн иоКаже г. АвакумоВић. резу или да му иовећа нлагу. Али кад је овакво стање, ја Јован Авакумовић — Г. миннстар фннаиснје каже да инслнм да смо дужии свн као патриоте, да иодједиако нодноннје то нстииа. Ја му иа то велим само ово: У извештају снмо ингересе нрема ирнликама кад впше, кад мање. Дакле, народне баике за ироллу 1890 годнну стојн ово: држава нема места тнм иаводнма, као да се овнм хоћс да се ненрасриска дугује иа бонове оволико, лутрпјскн зајам оволнво, ведио терети чиновништво . ресто зајма солског и железиичког толнко, уираве моиоиола Једаи госноднн нз оиознцнје нзнео је своје разлоге н дуваиа 800.000 дннара — сума 6,900.000. Ако нема то у нзве- казао, колико је буџет био иекада н колико сад ; како је штају народие баике, нека миннстар каже да ннје нстнна, алн ова влада новећала буџет са 20 мнлиона; како је дсфициг кад нма, оида је недостојно да се мнинстар служи нзразнма повећала са 10 милиона. Алн, гај госнодни нека мн не затаквнм нрема носланпку. То нише у извешЈају иародие банке, мери што ћу казати, колнко онн његове колеге ноказују ирин мннистар ако може нека рече иародиој баицн да то ннје ход за државну норезу. Свн адвокатн иоказују годишњи ирипстниа. ; ход иајвнше но 3000 дин. а мбђутим. мн зиамо, да ио иеки

Министар Финансије — Недостојно је од г. носланнка да се служн нснстппом, н ја онсг јавно ево кажем да није

адвокат од једио иариице добпје ио 1000 и више дниара. Ми морамо да узмемо у обзир и то да хоћемо ио некн иут н

нстнна што Авакумовић говори. Но закону о народиој баицн ; ман,с нрихода н каннтала да нрнјавимо због иорезс. држава не може внше дуговати внше од 760.000 динара. Г« Машнћ казао је, како се овнм теретн трговачки и Унрава монопола дувана пма нешто свога дуга, којп од вре- п чпновинчкн сталел;, на је казао, како је гу обухвлћеи н семеиа иа време узпма н враћа, а то нпје наш државин дуг. љак, јер кад се трговац теретн, теретн се и сељак. Меии се И опет дакле кажем ди ннје нстнна, јер г. Авакумовпћ зар чнпи, да се овде сељак не теретн. Он је оитерећеи једаред нз иезиања брка у нрнвременн дуг оно, што је Н. Башса ј ; >а свагда. Он гај терет иајвише осећа али сад ее не терети. јписала од сталинх облигација држ. жељезн.иисих — 5 мнл. ј Напоменуто је овде, од стране оиозпцнје, да је иређаи солскнх 1. мнл. дпн. - али тих шест мнлијуна нису прп- шња владавнна задужнла ову земљу, на со каже, да тнм времени дуг, већ један део сталнога дуга државног, којн се | цстим иутем нде н влада даиашња н скуиштннска всћнна. мене ие тнче у чпјнм је рукама. Не треба говорнти сад о оиоме што је иекад ри^еио, ного јо Станко Петровић — Нпсам мнслно да говорнм о овом |ребало оида то говоригп. Ако су та госнода хгела унорспројекту, али кад сам видео, како онознцнја ненстнппто го- 1>пвати радпкалпу владу са наиредњачком, и кад се нризнаје вори о неким сварпма, сматраосам за пужно да проговорпм ие- да су то зло сгворпли нанредњацп, онда су та госиода треколнке речи о овомс. Пројект овај, који јс нодпео мнппстар бала да гпво]»е иротпв тога, кад је земља бнла задужнвана; фпнансија, нн.је поднеесн од воље него од невол.е; нужда Да сазнвају скунове и да са својпм иријатељнма раде иротии финавспска гонн миппстра и Скупштнну да пађе гакве пзворе, гога. Алп та се господа оида иису чула жива, и иису свој којим ћс иокриш дефпцг. Овдс се уда]>а глчсом да данашн.а нротест уложпла протнв тога. Давле онп су првн сами дали Скунштнпа п мнинстар финапснја пмају некаку мржн.у нрогнв новода са н.иовим ћутшпем н удваран.ем напродн.ацнма да со зетпелнгенције. т. ј. чиновннчког и тргоначког сталсжа, и да мља задужи, на су иосло ћутали, н сад, кад јс дошло време нз неке оевете хоћс да оптеретн та 2 сталежа. Менп се чнпн да се то раоирави, опн иама кажу: ни сто то сгворнли. Дада суо свл иачнсто с тнм п да ннко ие иомншља, да стара кле, господо, сад, кад ,је дошло времс, да маса парода плаги, неппо другомс из мржње, нсго на нрвом месту има да се учнип иешто впше него до сада, оиа маси, која јо иајоссгљивијо то правда а на другом мепу да се у неколико поДмнрн нотреба оасћала, а то су тргонцн п чииовницп, они сад устају да их државва. Ја мпс.лим да мп сви, као гра^анп оне зсмл.с., морамо брапо. подједиако дц иодноснмо ^ерсте. До сада јс бнла јодна иласи ( иаотавиив ок) ј иашој »емљи, која ј(' сноенла ополпке терсто, колпко ппје |

О јгонории угклиик 1 'анко Пстропи!.

Плмпл кглл.. огискк дгжлипк мгглинАГ>1.1К