Народна скупштина

98 САСТАНЛК

Да прође изпесну процедуру па тек онда да се решава у Скупштпни. II према томе пошто овај нредлог није био у одГ.ору, није био у држаином савету нити пак пред надлежним мииистром, то о шему Скупштина не може нн решавати н треба, га одбацити. ТриФун Милојевић — Менч се чини да греши нзвестнлац, кад вели да овде нема местл да се унесе ова одредба, коју предлаже Јоца Ж, Јовановнћ. Баш сад има места твме иредлогу, ;ер овде се нретреса цео закон о непосредној порози н ако га је одбор допунио опет нма права и Скупштииа да га допуњује и за то се Скупштина и зове законодавно тело, иначе она не би била то. ( Известилац — Г. Триша рече да грешим ја што наведох разлоге да нема места овоме предлогу, а он мало пре рече да је баш сад на претресу целокупан закон о непосредној порези, међутим н ко је прочигао заглавле овога пројекта он је могао да види да у љему стоји ово: пројект измена и допуна у закону о непосредном порезу. А измене и донуне, које подноси министар, иду прво државном савету, за тим одбору и најзад долази пред Скупштину. Дакле, овде није целокупан закон него само измене и допуне тога закона п о њима само може бити говора. Овако пак и ако је нредлог можда умесан не може се о тој изменн код чл. 3 5 говорити пошто тај члан није подложен за измену, с тога велим, да г. Триша греши, а не грешим ја. Известилац — Ја имам права да тражим, кад неко нешто предложи, да тај предлог оде најпре у одбор. Председник — Пошто известилац тражи да се овај предлог упутн у одбор, то се он и упућује одбору. Известилац прочита измену чл. '<6, Председник — Ставл.ам на гласаље, ко је за го, да се усбоји чл. 46 нека седи, ко је против, нека устане? (Сви седе.) Објав.1,ујем да је Скупштина усвојила чл. 40. Известилац чита чл. 4 7 нов. Председник — Став.ћам на гласање чл. 47. Ко је за то да се усвоји чл. 47, нека седп, ко је против нека устанс ? (Спи седеЈ Објављујем да је Скупштина усвојила чл. 4 7. Известилац чита чл. 48 нов. Јоца Ж. Јовановић — Господо, стопа која је подигнута на заводе новчане врло је пелика. Велнка је за то, што је 8 од хиљаде, а то значи Ви знате да заводи помажу нашем кредиту, и то помажу у томе, што су код нас ннтерес, који је био 18 — 24%, у целој земљп свели на 8°/ 0 , и оптереретити заводе да плаћају 8°|оо то би бнло веома много, кажем, било би врло много, јер то би значило 1 °| 0 , и онда бн заводн морали да подигну стопу интереса, а ви знате да то не би било добро по наше економне и Финансиске интересе. Дакле, ако ово усвојимо, онда ће неминонно поступпти да заводи подигпу стопу ицтереса. Сем тога, господо, сви заводи у земл>и располажу са сумом преко 7 5.000 дин. Дакле, ни један завод не би платио мање од 8 00 0 дин, С тога ја би иредложио да овај члан гласи овако : Да радње кредитних завода н кредитних банака, штедионица и осталих акционарских друштава плаИају 4 0 ј 00 до сад је било 3°| 00 и подпКи па 4° 00 ја мислпм да је доста, али оставити стопу 8°! 00 као што одбор предлаже, ја мислчм да би то било и сувише много. Молим ако има 10 посланика да ме иомогну ? (Помажу га впше од 10 посланика). Известилац — Предлог г. Јоце Јовановића мени се чиии да је оправдан. Можда се с тимо нећу сложити, колика треба да буде стопа, али да греба водити рачуна о предлогу, који је поднет, о гоме држим да неће нико опорити, Свакојако, ако остане сгопа, која је нредвнђена законом, онда бн многе кредитне заводе довели у питап.е, принудили бн их илн да ликвидирају нли да подигну стопу ннтереса иа давање кредита. Кад се признаје да су повчани заводн од користн земл.и треоа их пустити, да се развијају, и не треба допусти, да се и јодном одлуком законском у њима посао спречава и отежава. Ја се потпуно сдажем са г. Јоцом Јовановићем, да ако бн се останила ова стопа, која се предлаже, онда ћемо учинити једну не-

— 18 МАРТА СТРАНА 1203

ј згоду и отежати посао новчаним заводнма, и прннудити их ако не да ликвидирају, а оно на сваки начин морали би повећати пнтерес иа давање кредита. Ну, господо, ви знате, гдо год је велики интерес ту промет трпи, а ту опет неће трпети нико други него цела земља. С тога ја мислим да треба прихвагнти предлог г. Јоце Јоваиовнћа, али мислим да не треба да се прнми одмах у оваквом облику као што је нанет, него да се предлог врати у одбор, и да на1>е по неку погодннју стопу, те да не буду сувише оптерећени, а с друге стране да се не извуку испод терета, које треба и морају да сносе новчапн заводи. Председник — Кад г. известнлац прима предлог г. Јоце Ж. Јовановића, а и тражи да се врати у одбор, онда се чл. 4 8 враћа у одбор. Ну пошто чл. 4 7 има везе са чј . 4 8 то и он треба да се врати одбору. Известилац — Члан 47. нема везе са чл. 48. Чланом 48 хоће само да се изузму новчани заводи од ове стопе, а ово друго да остано овако као што је. Ми можемо чл. 4 7 подпрћи под стоиу као што јв усвојен, а 4 8 чдан ће говорити само о новчаним заводима. Председник — Добро онда пе треба да се враћа у одбор. Известилац прочита да члан 47 постаје чл. 49. и нрочита га како гласи. Ранко Тајсић — Ја нисам говорио о овоме закону у начелу, пошто се ја у главним тачкама одвајам не за нижу него за вишу стопу нореза а из овог разлога : кад је Факт да дефицит у државннм Финансијама постојн; кад је јасио где се тај дефицит мора понунити у нашим Фииансијама, а већина скупштинска иеће штедњу у буџету, онда је тим пре бдизу памети, да се намет мора ударити онде, где је неосетннји, где се лакше и правнлније може узети. На основу тога гледишта. ја сам н одвојио моје мншљење код овог члана. Моје одвојено мишлење је штампано, ви га имате у рукама, н не морам вам га чвтати. Разлика између мога одвојеног мишљења и мншл>ења одборске већине у томе је, што сам ја стопу па капитале поднгао. То ће рећи, да се на уложени новац у капнтале плати већи порез, него што одборска већина предлаже. Разлози су моји кратки и јасни. Господо, до сад јо разрезннан порез, а нијо се гледало на шта се разрезује нити је гледато је ли праведно. До сад се друга класа земљпшта у Златибору равњала се с другом класом у Стигу, и друга класа у Студеници равн.ала се с другом класом у Колубари. II какве су последице од тога? Завирнте у запршне годишње рачуне па ћете видети да ти окрузн дугују држави грдну суму пореза и ко то дугује ? Већнпом дугују људи за порез на земљорадпичка имања. Та нмања зсмљорадннчки нећином су оптерећена неправедним порезом и још већим броЈем разрезан је порез па онолико хектара, колико их у ствари н нема. На таквој оонови проведени рачуни, заснованн на нечему у маглн што не постоји, неминовно је довело до тога да су расходн повећани, јер они се — расходи — одма и лакше узимају у нзвршење но приходи и тако буџет се повиси на основици лажних прихода. Расходи су иепрестано све већи и већи правл.ени, они се истина могу потпуно оправдати пошто се на основн буџета а и око лажљивн нрнхода врше, али такво Финансирање одвело би нас бог зна куда. Ето таква мудрост наших Финансијских државника до данас и довела нас је да прнбегномо другој методн и да удорнмо већи норез на оно што се да известн. Па новац уложен у канитал ја сматрам да је већн норез најправичннјн; најпраннчннји је у томе што потрошачн ту порезу плаћају а не :рговци. Ја тргонцс сматрам да су посредници изме1)у Фабриканата и потрошача, нлн посредпицн нзмеђу произвођача н потрошача. Главно је да п у једном н у другом случају, они су само посредници. Један трговац ма с колнко новаца почео да радн, како је огворно бакалницу ндн дућан са топјкпм еспапом свиленим, вуненим, кадиФенпи, златним пакитнма и т. д. ндн просто са крпама, он ана шта га кошта најмања ствар и он разреже на еспап кирију, момке па н свој шпацир и уживање а разуме се на нрвом месту разреже његов порез,