Народна скупштина

СТРАНА 1210

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Интерпелација на Г. Министра Војног. Внше пута пнсато је у разним лиотовима о злостављању војника по касарнама и нечовечном поступању с њима од стране љихових старешина , а пре кратког времена нишки лист ,Слобода" донео је белешку, да је један подоФицир гукао једног војника толико, да је одмах одиет у болницу и сутра дан умро1 Сад опет лист „Таково" у свеме 18 броју од ове године, који прилажемо, а у чланку: „Како је у касарни», насликао је најцрњим бојама , како се војници злостављају, како се код њих убија вера, морал, слаби слободан дух и од њих праве ирави робови ! Поред овога, што се по разним листовина о овом мучењу војника пише, и ми са свим поуздано знамо с друге стране и тврдимо, да се заиста с војницима нечовечно и непаметно поступа од њихових старешина , а нарочито нижих чинова , који као да налазе неко уживање у мучењу војника, а да су за ово криви на првом месту ОФицири , који су са војницима само на вежбању, а у касарни остављају војнике на милост и немилост подоФицирима без икаквог свога надзора. Кад ове и овакове немиле појаве нзбнјају на јавност, онда крајње је време да се ово зло лечи и да касарна буде права школа за војничка знања н за буђење јуначког и патриотског духа код младића, који у исту долазе, а не све друго, само не то што треба да буде каква данас нзгледа. Ово нас приморава, да у најбољој намери, да се ово зло једном прекрати, упутимо ову интерпелацију господину министру и умолимо га да изполи одговорити : 1. Је ли гос. миаистру познато за овакове случајеве злостављања војника по касарнама ? 2. Је ли г. министар вољан по поменутим белешкама а и другим доставама које су му учињене , наредити најстрожију истрагу преко нарочито изаслатих официра аудитора и кривце казнити ? 3. Хоће ли гос. мшшстар учинити све што треба , да се хрђаво понашање са војницима и њихово алостављање прекнне? 16 марта 1891 год. у Београду ннтерпеланти : Ранко Б. Тајсић, Радисав Митровић, Тома Бојичић, Ж ивбо Малопарац. Председник — Интерпелација ова упућује се г. министру војном, који ће бити дужан да што у краћем року на њу одговори. Сад прелазимо на дневни ред. На дпевном је реду продужење претреса о изменама и допунама у закому о непосредној порези. На реду је члан 5 3. Известилад Риста Поповић ирочита 53 члаи нов. Измена новога чл. састоји се у овоме. До сад су плаћалн допуњујуће цорезе сонственицн имања но 5°/ 0 , а кирајџије закупннцн 16°| 0 . Мн смо нашли да тај нроцепат није ираведан н изменнли смо овако да сопственнци механа плате више, а закупци мање него што су до сад илаћали. Као што рекох сопственици имања илаћали су 5°| 0 а закуиннци 16°| 0 што нзноси свега 21°^,. Ми смо свели ту цифру свега на 16<>| и ноделили је тако да и соиствеиици имања плаћају 8®|о а "гакође и закуиници 8°/ 0> дакле нсшто смо иоднгли нроценат соиствеиицнма имања, а нешто смо смањилн онима који узнмају нод закун механе. (Врло добро). Тривун Милојевић — У новом члану 53 вели се; „Допуњујући порез плаћају кифеџије, механџије гостионичари и њнма нодобни", и т. д. Ја бих нредложио, да се само реч механџије изостави, а ево равлога. Нрво, госнодо, то греба држим да се усвоји, ако водимо рачуна о томе кога мехаиџије примају, којн сталеж долазн у механе. Друго до,.ајте томе да механџпје стоје увек на расположењу државн ; било да Је мобилизација, било да јо вежбиње рогрута, механџије

морају да повуку. По селима, а то сам имао прилике да виднм и овде у Београду, зађе жандарм од механе до механе н само каже ти ћеш примити толико н толико војннка, н он мора да ирими. Тако исто, ако је логоровање механџија мора да нрими коње без икакве плате. Они су нросто билн осуђени до сада а биће и од сада. У плаћању порезе изједначени су са гостионичарпма, а међутнм у гостнонице као Париз и Импернјал не смете нп једног војннка одвссти за то што ту долазн ннтелигенција. Ето за то бих ја бих мишљења, да се реч мехаиџије изостнви, јер није нраво све па њих ударатп, као да су пасторцп. Потпредседник — 11ошто више нико не тражн реч, стављам на гласање. Ко јс за то, да се чл. 53 чрими по нредлогу нека изволи седетн, а ко је протпван нека устане ? (Свн седе). Објављујем да је чл. 53 усвојен. Известилац прочнта 54 чл. нов. Потпредседник — Прима лн Скуиштнна члан 54? (Прима). Известилац ирочита: да чл. 50 ностаје чл. 55 а за тнм ирочита нов чл. 56. Потпредседник — Усваја ли Скупштина члан 56? (Усваја). Известилац чнта чл. 57 нов : Умии раденнци деле се у две груие, н прочита нрви ред прве груие. Потпредседник — Стављам на гласање, ко је за то, да се усвоји ирви ред ирве групе, нека изволн седети, а ко је нротиван нека устане? (Сви седе). Објављујем да је усвојен првн ред ирве груие. Известилац прочита други ред прве групе. Алекса Ратарац — По члану 51 закона о норезн, којн је до сада био, порез је бно расиоређен овако. На плате до 1000 динара илаћалн су 1 од сто, до 8000 динара 2 од сто а иреко 8000 3 од сто. Сад се овако нредлаже: до 1000 динара 1,5 од 1001 до 1500 1,6 од 1501 до 2000 1,7 од 2001 до 2500 1,8 од 25()1 до 3000 1,9 од 3001 до 3500 2 У ту класу од 2500 до 3000 долазе готово већина чиновннка. Ту долазе канетани ирве и друге класе у војеци, ту долазе среске судије, дакле готово више од иола чнновника. Према овој стоии дакле они би плаћали мање него што су до сада плаћали, а тек онн који почињу са нлагом 700 талира плаћалн бн онолико нсто као што су и до саднлаћалн; овим изменама нде се на то да сви сталежи чиновнички плаћају мало више него што су до сада нлаћали. Према овоме како се иредлаже ја држим да неће бити ираво, да оитеретнмо норучпке и потпоручике и друге мање чпновнпке, а капетанима првс класе н нрофесорпма да још смањимо норез. С тога ја бих иредложно овакове стоне: до 1000 дннара 1,5°/о

од 1001 „ 1501 „ 2001 „ 2601 „ 3001 » 35 1 „ 4001

1500 2000 2500 3000 3500 4000 5000

1'8 °/о 2. 2-2 2-5 2-8 32 3-5

а остало даље да остане као штоје. Молнм ако нма 10 иосланпка да нотпомогну мој предлог. (Иотпомажу га). Известилац т - Ја мнслнм да је предлог г. Ратарца са свим умесан, јер занста и нехотнце се поткрала ногрешка, те еу чиновници овога реда, који су нлаћалн ио извесној скалн порез, са овом изменом, коЈа се нредлаже, у мссто да нлаћају више сада им се смањује. С тога ја примам иредлог г. Ратарца .