Народна скупштина

СТРАНА 1213

св, велим, та правда нигде не може постићн, ицак је и треба да је тежња државе та : да се тој правици што је више могуће приближи. И овој измени закона иста је цел., и ја сам уверен да се овом изменом нореског закона вишо правда постиже. Лли пре спега морам да одбијем оно тврђеп.е, као да јр тсжња пореског закона та, да се казни нокн сталеж. То нигдсне може битн намера пореског закона, а најмање у Србијн, у којој по срећи нема поделе на сталеже, па ни борбе сгалешке. Неки од господе гооорнпка кажу, да ј« задужење бнло због чиновника, и они треба да се казне. Такпо тврђење прло је погрешно н смело. Да то докажем. Ви зпате, господо, да пи једио задужсн.е није изнршено по тежњи и.ш вол.и чиновника нити без одобрења Скупштиие. и ако бп могло бигн кривице до чиновннштва, било би је још више го народног нредотавииштва, што је то задужење усвојило. Ннко од чиновника није могао ово-1Ико или онолико задужити земл>у. Зем.1>у је могао задужити систем пладавине, који је код нас бно превладао и онолике штете земљи нанео. Но но томе и чиномнпштво као преко потребан ред у друштву, нма се оптеретити онако нсто, као и остали сталежи, а никако внше и као за некакну казну. Г. Васиљевић чуди се како је влада могла да пристане на овакву стопу. Влада је пристала на ово, као год н на подизање пореске стопе на рапитал, и кад тамо није било чуђења, што влада повишава стопу од 3 на 8 °Ј 0 о, тако исто ни овде не треба да се чуди, где је такође 8 °ј 00 Овде је праведно учињено према свима редовима, који стално имају плату, а и према капиталу. Речепо је овде, а то је рекао, чини ми се, Раша Нинић. како је предлог мннистров ишао и даље од одборског предлога. То је погрешно. Министар је врло добро знао шта је предлагао, а шта сад усваја. Ја вам могу прочитати неколико података, па да видите, да је ово на шта сам ја пристао, исто оно што би се постигло с изменом личне порезе од 35°| 0 . Као што знате на мању имаовину ман.е се оптерећује. Узмимо плату од 5 000 дин. По мом првобитном пројекту о личној порсзи ту би пао терет од 347 динара, — 1/14 део ;сад она носи 400 дин. — то је 1112 део. Па плату од 6000 дин. по мом првобнтном пројекту платило би се 4 42 дин. — то је 1/13 део, а по опом сад 1:11 део. На плату од 70 00 дин. платило би се по мом првашњем предлогу 635 дин. — то је 1|11 а сад би се платило 688. — дакле, 1 ј 10 део. На плату од 9000 дин. илагило би се по мом пројекту 1118, то је 1Ј8 део, а сада би се 1126. На плату од 10000 дин. платило би се 1 200 дин., а сада бн се платило 1218, дакле по моме пројекту 18, а овде 117 део. Дакле, као што видите, мој првашњи предлог и предлог одбора Финансијског, излазе скоро на једно исто. Коста Јуришић. — Устајем да потпомогнем предлог Р. Тајсића. Ако хоћемо да се више приближимо правичностн при распоређењу државног терета, онда треба да прнмимо његово одвојено мишљење. Он је добро срачунио како стоји плаћање порезе чиновника на спрам плаћања сељака, н кад се го сравни заиста видимо да још није ни на близу дошло до тога, да со пореза сељакова уједначи порезом чиновика. Ова нам се неправда тек онда представила у својој сили кад узмемо у рачун, шта један сељак прима од државе за своје давања, а шта оиет прима од државе чиновннк за своје давање. Ово мало повећавање порезе на чиновике неће им ни уколико донеги оскудице већ само умерености мало и ослободиће их од луксуза којекаквих и излишности, нв које се прилично сада троши. Тиме би чиновници ближе мало дошли да осете ону нугкду и терете, које данас сел>ак сноси и који плаћа и на оно што има и на оно што нема. Покрај разлога Финансиоког и правичности, који говоре за Ранково одвојено мишљење, ја мислим, да би био н опо разлог: код нас много говоре и туже се на одвојеност и поцепаност народа од интелигенције, и ја мислим да је ово згодна прплика, да би се могао уман .ити тај расцеп, и да би се интслигенција приближила мало народу. Сви разлози говоре за Ранково одвојено мишљење и само себичносл може бити против тога.

Благојо Вожић — Повећане порезе не чини се абог масних колача, него због нашег деФицига, који је створен због задуживања и због всликих плата и пснсија наших чиновника. Од како сам посланик ја сам војевао против нсликих плата и пенсија чиновничких и до сад се те плате и пеисије нису могле смањити. 1.'ад се нису мџглс сман.ити плате и пенсије чиновника, онда треба уснојити овај прсдлог за прогресипну порезу, те да н чиновништпо једанпуг осети плаћањс порезе, јер н.ихове плате не бије ни град ни туча, ни вода ни ватра. Г. Алимппје Васил>еви11 говорећи против овог пореза бранио је п самог себе, а го је жалосно од једног иосланика да брани самог себе. Ја овде не усгајем да браним самог себе. Г. Ранко Тајсић објаснио је ту ствар као што треба и ја се слажем с његовим одвојеним мишл.ењем и гласаћу за н>ега. Живко Малопарад — Овде се навело, да ће чиновнпци уиронастити народ ако се на њих подигне пореза н да ће да краду. Ја мислим, да то није леио да се каже, да ће господа да краду. Нека помисле господа, колико је времена било, кад опи никаког данка нису илаћалп и да су та госнода могли школоватч њнхове сииове баш због тога што су били пошгеђени од плаћања данка, и сада је време да шго више нлате и право је да тако буде. Г. Алпмније говорн због чнчиог интереса свога јер вели да ће он дупло да плати пореза. Ја ћу гласати за одвојено мншљење Р. Тајсића. Максим Сретеновић — Нисам мислио да говорим о ово.м предлогу што се њиме зпатно тереги трговачки сталеж поред тсшког, досадан.ег пореског терета, јер бп изгледало да бранећи трговачки сталеж бранимо себе као трговца, али изазват говором г. Алнмпија Васиљевића који је као што видпм изазвао внше г. посланнка на говор на и мене. Г. Алнмпије рече да су сви сталежн држанни терег досад подједнако сносилн, а ја са спии о томе друкше мишљење имам. Наш закон о порезн од 1 88 4 год. неправедап је из оснона, јер су досад по њему многп без пчег ишта остали. Кад је реч да се наше Финансије опораве и кад смо јуче донели изнесне чданове законске, којима се повншава пореза на капнтале, на механе н т, д. онда је разуме се дошло томе доследно, да се у некодико и на плате чиновника пореза повиси те да бар приближно дође дажбипама које сносе остали сталежи. Сад ћу да пре!>ем на то те да кажем г. Алимпију да пије онако како он рече да смо подједнако досада државне терете сви у Србијн сносилн и колико је бно неправедан закон од 1 884 год. то нам је познаго, јер стотинама домаћина остали су без свога нмања, и ко.шко је закоп био неправедан у толико су и његови нзвршноцн били неправеднн и отуда је долазило то, да су многнм сељацима н по варошима за порезу имања продавана. Чиновницима није била већа пореаа просечнс од 2°/ 0 па зато нису ни билп опгорећени ннти је коме кад што за порез придато. Хоћу да изнесем један случај. У мом месту једноме је нореза била 51 дин. и он је услед тога отишао у службу а власт је дала под закуп за 1 годину њпгово имање и добила свега 27 дин. Ја питам г. Алимпија Васиљевића, да ли има чиновннка да је у тој мери оптерећен. Сад ћу да се вратим на то како је у варошнма. У варошима су оитерећене механе, дућанн н т. д. и допуном пореског закона од 18 86 год. доиесено је то да се укине члан истог закона који је гласио: при разрезу пореза опсиговаће се што је ко на непокретно имање дуговао. И нрема томе кад неко има имање од 20.000 дин., а дужно му је то имање 10.000, онда се држави разда његова половипа и он нема ни паре од сиога нман.а од 10.000, мпоги мислнм да се пита како то, нашта му ја велпм овако, јер непокретна нман.а доносе просечно 5 до 6°/ 0 а ко дугује илаћа 10—1 2°[ 0 н још док порезу платн, мора оправке имања чинити сп друге стране, док међутим тога случаја нема код чиновништва. при свој овакој неправди. Небих био нн аато, да се овом прплнком одједанпут тако далеко нде него ваља водитн рачуна о поштењу и савесности чиновника јер кад му нестигае онда да краде; крали су и оии што ннсу нужде имали а камоли коме нужда дикгује. Према снему овоме не бнх могао иристати за сада на овако велику порезу као што Р. Тајсић предлаже зато, што можв нрло лако зактевати погреба н до године што мнслим да ће бити довољна ова, коју одбор нредлаже, што ни г. министар више не гражи држнм да