Народна скупштина

СТРАНА 1215

Михајло Вееелиновић — И ја имам да мроговорнм нско.шко речи односпо илаћања ове норезс. Нама је нознато, да г. мннистра ннје нагнао ннат или нерасноложеље нрема чиновницима или трговцима, да стону норезе ноднгне, него једно с тоа, што га је нужда нагнала на то, н нрема томе није истпна оно, што јодан господни рсче, да мн, иећниа скунштннска н мииистар фнианснја чнннмо ово нз нната нрема чиновипцнма, јер баш мн даиас нмамо најмање ииата, да то чииимо, за то, што се данас најман.е налазе у држ. службн оин чниовннцн, којн не заолужују ирнзрења, н којн су заслужилн да им се целокупна плата одузме. Нас је дакле невоља иагнала, да иовиспмо иорез на илате чниоввика и па кагштале трговачке. Али се опет овнм не иостнзава оно, што желимо, п о томе сам јуче казао неколико речи, а у толико впше, што внднмо да п одборско мишљење н нројекг мнннстров: да је на илате до 100 дин. 1 г / 2 од сто а на 200 дии. иешто впше а нређе илаћалм су 2 од сто дпн. Ја то ие разумем. Каква је то логпка, да иа 1000 дни., које пракаити имају нлаћају 1 1 1 2 од сто, а оии који нмају 2. 3 и 4 хпљадс да плаћају 1 од сто. И нрема томе, оваком иорезом не може се добити ни 100 ин 150.000 динара. Ако је цељ та, да се што више иоваца у касу уиесе, и да се нопуни дефицит, оида треба сразмерио да се расиореди та стопа норезе. С тога бнх био мшпљсња Алексе Гатарца, п мо.1110 бпх г. известноца, да ово прнми н да се вратн у одбор, те да се нонова расиореди ова стоиа порезе, како би бнло ираво, и како би се цељ иостигла. Стеван Ристић — Кад је реч о чпновпичкој иорези, да ироговорим и ја неколпко речи. Нама је свнма, браћо нознато, колико јс до сада нлаћао народ, колнко сељак, колнко трговац а колико чиновннк. Ја у колнко знам, мн смо сви за то, да се иико не оитереги оиолико, колнко ие може да нлати сељак. Сељак јс доиста оптереећи, н ои иајвпше нлаћа, док ове остале класе људи пашег народа илаћају много мање. Дакле сељак је миого впше онтерећеи, п кад ои сиоси тај свој терет, онда за што да тај терет ие сиоси м чмиовнмк, кад је њему приход смгуран, н ие бојн се града, облака и инчега иа своту. За то сам и ја устао оа кажем, да се нотиуио слажем с иредлогом Алексе Ратарца н гласаћу за њ. Известилац Риста Поповић — Нре свега имам да кажем то, да сам иредлог г. Алексе Рагарца прнмио, а н г министар фннанснје на њега је нр..стао, и ирема томе, сад је овај иредлог, нредлог одборскс већиие, на који је иристала као што 1>екох влада, н но томе овај предлог ннје одвојено мншљење него је мншљење одборске всћнне. Ви зиате, госиодо, да је целокуиаи одбор фипанспјски са изузетком једџога члаиа прпстао на оваку скалу, каква је ирочитана на илатс чнновника. Издвојпо се, дакле само Ранко Тајснћ који је на свој начмн бранно н правдао нред Скупштином то своје мпшљење. Бранећи своје мншљење оп је доказпвао да је његово мишљење са свим оправдаио, н осиовано, стоиа, коју је он иредложно да је оиа са свнм умссна н нрактична, н ако би, вели, Скупштнпа нрнмила другу стопу н. нр., по предлогу одборске већине да би го учииила просто нз ииата, јер у душн вели свакп ће иризиатп да је иегов нредлог уместап. Дакле, он је нотиуно уверен, да је његовом скалом застуиљена правда, п нрема томс ннкаквн другн разлозп ие могу да руководе Скуиштниу, да усвоји мишљењо одборскс већине, сем ината. Ја одбнјам то од одбора фннансијског, а ммслнм да ће то учннити и Скунштнна. Нм одбор фниансијски, нв ја лпчно, нитп иак Скунштпна разлога, да нешто решава нз нната. Скунштииа је чула његове и наше разлоге, на нека одлучује како хоће. Кад бп његово мпшљење, које је ирочитао било основано на нравдн, доиста ннко на нн ја ие бих нмао разлога да то из пната одбијам. Но чим је Раико уверпо Скунштииу, п какве је разлоге изнео у потврду свога мпшљења? Ја имам да тврдим, да он нпје изнео нпкакве разлоге. Оно што је он паводно, то је одбору фннаисијском иознато; већпна је одборска и сама држала да плате чпиовника, иарочито веће, треба онте-

! рстити норезом и већнпа је то учнннла. Јер чнновницн су до сада плаћалп највнше 3 од сто, а сада су онтерсћеии до 8 од сто. Раико је тражно да се оитерете са 12 од сто. И ми писмо моглп тако далеко да пдемо, иодиглн смо ову стону од 3 па 8 од сто, н на то смо сви у одбору ирисгали сем њега. Даље он је доказујућн оно, што Је рекао, нарочито чпиио уноређење нзмећу еељака н чнновиика, наводио је како сиосп терет, како у онште жпвн сељик, а какве терете сиосн п како живн чиновинк, п иита се: за што оваЈ сталеж чиповиичкн боље да живн него сељачкн. Његово је мншљење у оиоме нз осиова ногрешно. Јер ингде на свету нема државе у којој бн се могла завесги у оишто гаква једнакост, какву Ранко замншља. Иста внша неједиакост грађана у другим државама много је већа и страшннја пего код иас. Дакле иигде у свету нема такве једнакостн, да сви грађанн жнве једиоставипм жнвотом. На нротив, рекао сам, има у гом погледу далеко страшнпје разлпке. Докле код нас ностоји бар прпблпжна једнакост у пмовнии, дикле код иас у исгиин п иема оие западњачке спротиње нитн ир<комернн богаташа, дотлс је у другнм земљама ова разлпка дошла до строговите сразмере. С тога онет велим, да је Ранково гледиште у томе иеосноваио, и да се оиа од озбпљнпх људи ие може иикако да ирими. Јер иигде у свету иема државе ,сељачке и ннти „варошке" ннти ,госнодске и . За одржање реда и ха^моннје у друштву, државу сачињачају, н мора да сачињавају разнн редови граћансгва. То је у оишге н иотрсбно и са свнм ириродио, иротпву кога се ие сме и пе може да војује. Омл што Ранко наведе, да су чнновиицн н иителигенцнја крнвн што су створеин узроци за даиашње хрђаво фипаиснјско стање, ја не виднм иотиуно његово мншљење у томе, јер је дугове иравнла и стање овако стварала н утврћивала Скуишгнна, а у Скупштннн је бпло и занатлнја н трговаца и сељака н го у велнкој већннп а чниовннка мање. Чниовницн су у Скунштнни као иредставнпци народнн долазнлп само по пзбору владе, н онп су усљед тога завнсин. Док оу сељаци грговци и занатлије, који су седелн у Скунштинп, бплн иотиуио нсзавнспн, јер пх је бпрао сам иарод; иа ииак је та већина скуиштниска гласала и утврдила оио стање, које је отворнло онс узроке за ово повишавање норезе Дакле, они оу требалн н могли ^а стаиу иа иуг, на нису то учиннли, о тога ие треба кривнтн само чииовиике, јер су ови оталежи криви, што се дошло даиас до оваког фннаисиског стања. Дакле у оиште узев не треба крнвити један ред грађанства, да је ои за све крив. Ако нма крнвнце , оида смо у онште свн крпвн. Он вели интелнгенција је нроузроковала ово дапашње стање. Интелпгенцнја пзвпре нз народа н какав јс народ , онаква је п нптелигенцнја и он је посредио крнвсћи нителигенцију, бацио клевету и на иарод, јер иарод је могао да сиречн пнтелџгенцнју да му ие доноон овакве терете, а кад то ннје учнино зиачи, дајеноитакав каква му јс интешгенција. С тога његовн разлозн нноу могли да убеде одбор н одборску ве11ииу да његово мншљење усвојн- Док ностоји овако уверење у државама, дотле се нризиаје ираво својипе, ие може ое ннкоме нншта огетн. Нама је главио то, да сваког грађаннна оптеретпмо онолико, колнко го праведиа сразмера захгева. Викати да су чииовнпцн криви иа их због гога теретити, то јо и неумеспо и неоиравдано. Одбор фнпансиски руководио се разлознма , да мање терста буде нравило расиоређено , да инко не буде оитерећен сувпше, алп оиет с друге стране, да ие буде нзузет од илаћања, колнко треба да илатп. Однооно тога онтсрећивања ми смо пшли са скалом од 3 — 8, мн држнмо да је то донољио за сад а ако ое доцннје видн , да је ис довољио , ми ћемо се оиет овде састаги, и иовећати за оиолико, за колнко мнслимо. За сада рачунамо , кад сс чнновннчке нлатс два иуг више опгерећавају ного до сад, држмм ако то ннје сувише можс се рећп даје доста. Још 5, 6 месецн на ћемо ое оиет састати, на ако внднмо да је н ова мера нсдовољна а мн ћсмо је нснравптп, али од 3 тератн на 12 као нгго Ранко Тајсић предлаже то је врло велики скок, који се ничнм не ираведа. Ми смо сматралн да је довољан скок учињсн кад од трп увећавамо на 8, н држпмо да нс бп било ни мудро ни