Народна скупштина

СТРАНА 1272 НАРОДНА СКУПШТИНА,

Г. Р;шко тајсић изнео је и на нрвом читању разлого, па је нанео, како закон не доз: ољана да се чеде не смеју да изваде из грма. Ми не можемо да упоређујсмо челу и вука, јер чрда купи мед и носи у своју кошницу, а вук дође те подави сву с.току, коју је човек очувао. Дакле пема разлога да се у закон унесе да се лов забрањује, јер 1>е се тим само уч ^нити штета плапинском становништву, који, ако не јовн једие годнне, он пећс моћи своју стоку да отме од звериња. Овде се хоће да провуче оно па шта смо ми до сад викали, а то је оно што рече г. Мплош Богдановпћ да се уведе монопол на ло». Јер се, нели, да ће се на то плаћатн. Но шта би тала било? — Једнога ловџнју упатно би шумар, подшумар или чувар. па бн му и један л другн и трећи тражили да плати за лов , јер гди ће он свмма да пабавн доказа , да је он за то платпо , а пначе , овмј би се члап пзиграо тпм, шго би онн пустнли свакога, којн бн им за то платно, и ако у закону стоји да то не сме да буде. Дакле ако хоНемо да будемо доследни н ако мпслимо да очувамо своју стоку н имаовину, и да заштитимо плапинско стаиовпиштво, мп треба да одбацимо предлог одборски. Ми хоћемо да подигнемо сточарство и за то уносимо у буџет знатне цифре. а овим хоће.мо да уништимо сточарство. Дакле, ако би Скупштина усвојила предлог одборски, учинила би велике штете сточарсгву , а ако би примпла предлог г. Ђурђа Ђдронићл, онда би учинили добре људима, који се бавс сточарством, јер би ти људи могли споју стоку, коју гаје, и да очувају. Панта Срећковић — Ја не бих устао да говорнм да није прота Милав нзговорио онако лепу беседу, која је јако одушевила нећнну Сскупштинску, али сам устао јер се бојим да она пе занесе Скупштину те да она промаши цпљ, која се хоће овим закоиом да постигие. Ја мислим , да је г. прота у доброј намери то говорно, али ннје мала р;.злика између времена А фис паше и Абдул Кернм-паше, или кога другог хоћете. Кад смо ми објанили рат 18 76 год. ја сам се случајно десио у селу Сипићу, тамо сам видео једнога старца од 90 г. на у равговору са њим, запнта ме старац: «зар вн децо хоћете да ратујете". На шта му ја одговорим: «јест, хоћемо да ратујемо«. „Е. моја дсцо пропашћете; пропашћсте, што немате градова, јер мн кад смо ратовали, ималп смо планине, које су нам биле као градови, а ии сте те шуме са свим опустили и због тога ћете пропас/и в . Говориги, дакле, о лову у оиом времепу, кад је цела Шума*ија била у шуми и забрањнвати тада лов. ја мислнм да би би.1а манитост, али говоригк данас о убијању зечева , кад ј^дног зеца не мсжете да нађете у атару јодпе општине , то пема смнсла. Ирема томе, оне мисли и разлози, који се наводе за лов но велиинм плапинама, мпслнм да немају овде месга, јер људи који жние око Медведника, Мироча н Црног Вр'а нли у опште 1 Д е велике плапнне, мораће да посе пушку, кад иду у шуму јер ии сам шумар не сме у шуми без пушке седеги, јер би га медведи нојели. Ја мислнм, да је го нсправнлно гледиште казатп: да се оним законом забрањује да носимо оружје; јср држим да данас сваки Србин и по Уставу и по наши.м обичајима и.ма права сваки да задсне и тои за појас н да га носн и чик му га да »га ко дирне .)а то. (Чује се: ал има да нлаћа за то). Нема да плаћа. Овим се законом не иде, ннти се сме нћи на то, да се ограничи право носити своје оружје; то ираг.о нпко не може Србину забраиити, питн га забрањује, чонск може на путу срести не само курј.жа, него н хајдука н треба му оружје да се брани, Њему треба д.исле орЈжје; али овај члан овога аакона нема везе с пошењем оружја, 1.п лнато, кад су бпле пре гако вплнке шуме, да није било гуссиице. Пијо нх било због тога, што је бпло много тица, па су јеле гусбнице, а данас нх има толико, да би и људе иојелп,

- САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

а камо ли ове шуме. И даиас пема никад гусеница на Мирочу, Руднику, Медведиику, јер их тице утамане; а код нас нема више тица, као шго је пре бнло, па зато и има много гусенице. Ја мпслим, да је данас дошло време, да се и код нас унесе у закоп одредба, којом ће се уредити односи о лову, а о ношњи оружја у овом закону се нишга и не помиње. Дозполити, да којекакпи беспи људп иду са својим колима, коњима, са псима, или пешке преко ливаде, или преко пшенице, не би било умесно. По закону забрањено је ловити од 1. Јавуара до 1. Августа, али то наш срег не верма пишта. За доказ тога, ја ћу да наведем овде пример, како постоји забрана убијати шумне срне. Забраиа заиста постоји, али их свет опет убија (нема онога попа овде што отоич рече о томе); и нико их зато на одговор не узима. II у Душановом законику има одредбе о лову, где се каже да људи нду да лове зими. А што кажу некн говорницн да со многе куће мрсе од овог лова, то нмам да кажем ово: (( тешко кући, која чека да се од лова омрси", која престави лонац, па чека, ^а јој дође лов. Од тога пема ништа. Што се тиче прнмедбе онога сатирања рибе с динамитом, то би заиста требало забранити, јер се тиме уништавају и оне ситне рибе, и онда почиње да нестаје рпбе. Ја сам, дакле, у начелу за оно, што јо Рачко Тајсић предложио с додатком Радисава Мптро шћа, да може сваки ловити иа свом имању. Цела општипа да има права ловити на свом имању, а што се тиче држ. шуме, треба да се зна ко иде тамо, јер неко под изговором да иде у лов може се одметнути у хајдуке. Тома Јовановић — С овим закопом, нарочито с овим чл. 64. кад ступи у живот, мислим да ће се разоружати срп. народ. Чим овај закон дође у шаке оној госноди надзорницима шума, који ће постати тако рећи дахијс, министар ће имати свеки дан гомилу тужби, као што их и сад има. Шумари нису неки шкоколовани, делпкатни људи, па да знају то, ного ће на сваком кораку алоупотребљавати овај закои' Ја не знам зашто ср баш штити овај лов зечева. Од зечева немамо домазлук пити њих захтева, каква потреба Фабрична. Сељак лови зечеве зими кад седи беспослен, вад не може да оре, не може д . копа, а бога ми прода кожу зекчју за 3 гроша и заиста је благостање, кад улови кога зеца дневно п добије 3 гроша. Он се тога дана наплати за оно, што не ради. Нека ми каже когод од господе предговорника, који је од сељака ишао да лови у Августу, Априлу, Дуну. Он тада ие иде у лов. Он иде у лов само онда, кад седи беспослен. Ако одузмете сељаку оао прало да носи пушку, оша ће то учинити страшан утисак на њега. Може неки шумар бити кнван на кога сељака и срести га наоружаног, па ће га оптужнти те ће да пропадие. Тада ће јадан сељак да изгуби пушку, а можда и кога вола за казну. Ја мислим да треба да се аабрани сељацима у зиму лов и аато сам против ове редакције. Васа Манојловић — По предлогу г. Ђурђа Ђоровића у колико ја разумем, задржали би онај начин лова, који је до сад био. Е, па да се запитамо, какве корпстн доиосн дакле тај начин? Од њега немамо корисги већ штете. Као што је напоменуо г. Сроћковић, узмимо наше реке, које су тако рећи опустошене од данашњег начпна ловлења. Одавна је требало донети заком о томе, да се рсгулише тај начин ловлења, не само по рекама, него и но шумама. И кад данас доносимо овај закон ја мнслим, да треба то регулисати. Држим, да носле онако јаких разлога г. Раика Тајсића, Рапка Петровића и г, Влајића сви други равлози, који бране прсдлог Ђурђа Ђоровића, пемају оправдањо и сматрам да овај предлог, који је данас на претресу, нити унишгава ловлењо, нити јо ово какав монопол, пего ово је ограпичоњо доеадањег пачина о лову и нужпо је, да доиеоемо у најскоријом времену, као што има и осталн свет, закон, да се њим нронншу одредбе, како и иа који начин да се лопи, јер овако, М1. ћомо опус'10пшти шумо као што смо опустошили и роке. (ПАСГДВНЋЕ СЕ)

О дгоиорни уркдиик 1'анко Иотрони!.

ШтАМНА К1'АД>. СГ11СЦК ДГЖА1ШК ШТАМПАГИЈК