Народна скупштина

——

II »2 САСТАПАК — 22 МАРТА

СТРАНА 1275

време смешгеми добрсвољци и бегунци босанско-хериеговачки <а чељадкма и стоком, што чврдн под ■. ириложено уверс-ње ои. иадлежиог суда, да је Народиа Скуишшна 18 Јануара 1879 год. решмла да се арсидагорима сувага здатиб рских, који су у време рата оипеКсии, оирости и.ш сман>п ареида, што тврдн п решсње г. минпстра фпнанспја АБр.1 1742, 23 фебруара 187У г. да се мо.нмлц обраћао Народној Скуиштннн нопово 1887, а унућнвап државпом саве:у, иа пигде ннје иашао задовслења, дои међугим Алекси Ионовнћу нз Улшца трговцу, да овакн случај, а за суват. „Крујеви« иојп јо држао псте годпне 1876, оир^ шт. на СЈма 8800 гр. порескнх што сс Iако^е видн нз акта на елпва ужнчког од 30 Јуна 1887 год. а п неколнципн ужнчкн трговаца, оиропиеиа је аренда што ннсу моглн \жпватп закуиљене сувато 1878 год. Из р^злсга паведеннх одб> р јс решио: да се МилапЈ Днвљаковићу нз Марковнце среза драгачевског сума у 6820 гр. и 28 порескнх иара нздата 1876 год. за СЈВат Дољу Рпбнпцу врати За то молп Народну Скуиштпну да ово решсње пзволн уважптп. Председник — Нрнма ли Скупштина одборско мпшљење ? (Прнма). Известилаб; чта: Стева Сгевановић, гешаднјскн потиуковник пз Баљева, молп да му сс уваже годпне службе, проведене у руској војсци. Р(шење\ Из молбе молноца види се да је иостао офпцир у руск' ј војсцн; да је као добар србнп и иатргота у сва три рата добровољно се стављао на службу својој отаџбинн н борио се про '1 ив нсирнјатсља н за храброст одлпкован; да јс ирпмљен у српску војену службу, као ппо вишп офпцн)' иод условом да му се годиие офпцнрске провсдеие у руској војсцп признају, што тврдн г. мпннстар војени; као н то да је пронзведен за иотнор\чпка у руској војсцн 23 лвгуста 1872 год. Уа то је одбор мњсња: да му се године службе од 1872 год. 23 Авг. као дана кад је постао исдпоручпк, што се пз */. прпложеиог указа добпвеног у Русијн, уваже, одбор моли Нар. Саунштину да решење ово нзволп одобрнти. Минисаар војени Р. Милетић — Стеван Стевановпћ пеш. потн. то је једап од официра, којп је врло часно месго заузпмао у редовпма руске војске; иа не само то, нсго за време свнју иашпх ра^ова увек је долазно овамо да послужп својој отаџбннн. С тим ја мнслим да треба да се уевојп одборско мншљоње. Председник — Претрес је сврн'ен. Прима лн Скупштина одборско мншљење? (Прима). Известилац чнта: Павле Несторовић учнтељ у Рачн, моли да му се уваже годипе службе од 1 августа 1875 до 13 соптембра 1 885 год. 1'ешење: Одбор је мшгња: да се молпоцу године учите.ћске службе од I ав^-уста 187 5 до 13 септембра 1 88 5 год. рачунају само за пензију а не у периодску повишнцу. Молп одбор Скупштину да овО решеље нзиодн одобрити. Председник — Прима ли Скупштмна одборско миш.вење? (Прима). Известилац чита: Мплош Мимовић, учитељ у Смрдл,иковцу у окр. иодунавском, жа.ш се против министра просвете и црквсних послова. Из приложених докумената, које је молилац нодиео са својом молбом, јасно се вмди п доказује, да је г. Мнлош Мимовић учител. смрдљпковачки 1880 год. имао оцсну 4 (врло добар), а за 188 1 год. 3 (добар). Кад је закон ступио у живот, а то је било 31 марта 1881 год., онда га је требало превссти у плату са 800 дннара и дал.е поступатм, као Ш1'0 чл. 0 закопа о учнтељским платама налажо. Министар просвете и црквених дела превео га је у прву периодску повишнпу 1882 год , противно чл. 5 аакона о учитељским платама. Даље 2 0 јануара 1 88 7 бр. 488 на захтен г. Мимовића ондашњп мннистар просвете и црквених дела г. Милан

Кујупџн!! известло је г. Мимовића, да га не може превестп у другу периодску повишпцу од 1050 дин. —Пајглавнији му је разлог туј, „што је познато да стоји под сумњом, да иде прогив државе, њеног реда п поротка, који је утврђен земаљскчм законима и т. д.« Опда је г. Мнмовнћ имао беаешке врло добре, а и пладање му је било добро. На оспову чега с погледом па чл. 5 и 0 закона о учигељским платама, одбор сматра, да је г. Мимовићу учнњена " неправда, према чеуу пма част предложигн Народвој Скупштини, да изволи реши ги: да се г. Милошу Мимови1>у сматра превод у учитељске плате од 31 марта 1881 годипе, п да му се према томе с погледом на закои о учитељским платама чл. 5 и 6 одреде псрподске повишице, као и то, да му се сва стечена права на основу гих повишица уваже, пошго јс без прекида био врло добар учител> са врло добрим владањем — озиачи да му се и накнада изда. Председник — Прима ли Скупштцна одборско мишљење? (Прима). Известилац чита: Персида, удова пок. Живка Ј. Симића, нз Голупца, моли за државну помоћ. Решење: Молба молитељке заслужује нарочитог призрења, из разлога : што је њен муж Жнвко Ј. Симић бив. председник општ. суда голубачког, среза голубачког, савесно и гачно вршећи своју дужност, чуиајући личну и имовну безбедност својих суграђана 19 септембра 1886 год. гонећп зликовце, кад једног између њих, а именом Тодора Марннковића хајдука убио, тог истог часа убијен је од другог зликовца — друга поменутог хајдука, оставившн скоро без икаквог пмања жену са петоро деце сирочади, што тврди уверење власти; за то је одбор мњења: да се жени и деци покојника издаје државиа помоћ по 30 дин. месечно, до пунољетства деце. Тома Јовановић — Господо, кад је овај човек на оваквом послу погинуо, ја мислим да није право да се његовој породици д& само 3 0 динара, него бар 50 дннара треба да се д&. Шта ће та жена са толиком децом ^а радн са 3 0 дпнара ? — Не ће бпти ни сити ни гладни. Ако хоћемо да се патрнотзам у нашој земљи што внше развија, онда треба овде да дамо што већу помоћ п зато ја мислнм да треба ово да се иовиси на 50 дин. Председник — Нретрес је свршен. Прима ли Скупштина одборско мишљење? (Прнма). Известилад чнта: Светозар Рнстић, машиниста Фабрике монопола дувана, мс1лн да му се у указне, урачунају неуказне године службе. Решење: Нз документа приложепих види со, до јо молилац као машиниста на српској ла1;и „Делнграду" ревносно ову службу отаљавао као честит радник н добар стручњак у овом иослу, шго са задовољством тврдимо да је ово место као Србин заузимао; за го је одбор мљења: да му се годиче службе, као машннисти на »Делиграду« у указне урачунају. Сима Костић. — Ја мнслим да пе треба овако о»ако да одобравамо ово. Јуче смо овде реши.ш да се пређе па дневпн ред преко молбе Тоше Селесковића инжињера, који је српску војену Фабрику подигао на првп ступањ европскпх Фабрнка, тако, да можемо подмирниатн све потребе од п.е, п којц је у најтежијим прилнкама помогао ову Зсмљу; дакле прешлн смо ћугке преко молбе таквог једног човека, који је тражио да му се признају неке годнне службе, а сад хоћемо да прнзнамо то једпом машииисти на лађп „Делиграду*. Ако је тај машиннст радно на „Делнграду" он је био плаћен за то. Ако радимо тако мн ћемо отићи далеко. Зато предлажем да се та молба одбаци и молим 10 посланика да ме потпомогпу. (Потпомажу га). Ранко Петровић — Ја се изненађујем говором поштованог посланика Симе Костића, што он сад иомиње Тошу Селесковића. Ја нисам нн чуо да је његова молба прочитана, а он је чуо и није овај свој говор иа свом месту држао. Што се тнче мене ја налазнм да је погрешено шго није задовољена молба Тоше Селесковића, али замерам г. Сими Костгћу, зашго није јуче тај свој говор држао, а ја бих га потпомогао, него сад пошто је прошао сивац Крушевац.