Народна скупштина
СЈТРАНА 1288
НАРОДНА СКУПШТИНЛ, СЛЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ
ном закључењу цоротног суда на1)еие да иостоје, као и у случају осуде каква се и колнка се казна одреднти нма, — ирииада само судијама без иоротиика. Исто тако II иптав>е о накнади штете, ако бн се имала уз крнвицу реиаватн, као и о траженнм трошковпма, решаваћс само државне судије. Члан. 25. Саветовање н гласање бнвд тајио. Члан 26. Саветовањем руководнће иредсединк Гласаће се но обнчинл Иравилнма. Два ће норотннка најире глас датн, а послс два судије, за тпм два друга иоротника, н најносле нредседник. За вредност одлуке норотног суда иотребиа јс аисолутна већина гласона. Члаи 27. Поротници и државие судпје решавлју заједничкп само интање о томе: је лн оптужени крпв нли не, држећн се прн томе стого уверења, које су дужнн да прнбав( нз укупног пслеђења и ирпбранпх доказа, као и познавања ствапн, но пиак дужни су да ирн решавоњу нокажу своје разлоге, на којима мишгење своје оснивају. Сва остала пнгања, у колнко то нарочитнм одредбама овога закона ннје другачнје наређено, ирипада : у надлсжностп сало државпнх суднја. Члаи 28. Сваку ирес\ду и решење еуд ће заједио са разлозпма на писмено ставнтн и иотппсом својнм одостоверитн. IIрп саставу разлога у закључењу имаће се па уму, и у исто закључење уистн, оне псбуде које су ирема чл. 2К. државиг судије и поротннци нри саветовању п гласан.у за својс мпшљење иоказалн. Члан. 29. Председннк ће у јавиој седницп објавнтп одлуку у прнсуству суднја и поротнпка нстога дана, кад је прстрес закључен, на ма у које доба то било. ('астав и објава побуда — цела нресуда — можс сс и за доцнији који дан остатн, алп то ис може битн вшне од 7 дапа. Члан 30. Одлука иоротнога суда не вредн, ако би сч осиивала на доказнма, којн на главиом претрссу нпсу показаин. Члан 31. Ако бн на главном прегресу наступио случ;ј 209. крнв. ност. п показаио дело не би иодлежало суђењ; иоротног суда, оида ће саме државне судије, са исЕључењем иоротннка, дотнчно крнвнчно дело расправити. Члав 32. Противу иресу \а п решења поротног суда моћп ће се жалба изјавитн сано касационом суду. Члав. 33. Жалба се не може осниватп на томе, да на главиоме претресу пзнссенн доказ пнјс гогиун, нлп да ннјс довољ&н, на да се тато ие може узетн ни да је довазано, да је онтуженп доиста крив. Члан 34. ОптЈЖенн његов браннлац, приватии н држ,1вни гужилац могу се у року од пет дана но сооншгењу нргсуде жалпти касационом суду, кад год налазе, да је иоротнн суд поступно нрошвно одрсдбама овога закона, било на кори«"1 нли штету туженс илн т;жилачке стране. Члан 35. Ако касационн суд нађс да је жалба основана, уннштпће закључен.е норотног суда, па п цсо ностуиш,, ако на! ; е да јс н овај непранилаи, и нареднћс иово ислс1>сн г илн нов нретрес. Члан .'!(). Ако је жалба па то уирављепа, да је матерн јалнн *акон иогрешно нрниљен на дсла н околности, за којг н: ио укуином закл.учењу поротног с.уда нашло да ностој> — онда ће касацнини суд у своме рсшен.у то ицрочнто ноказатн, н сгвир нс1онг суду вратити да само друго аакључеи.1 нирсчс врсма опомс н на осиову онога, што јо прнзиато д.. ностојп. ^ оваком случају и ако нпжс суд усвоЈи нрниедбе касан. ')ди, нгћс сс одрс 1 јивн1 и пов иречрос, игго ћг суд поапнати <амо држанног тужпоца и браиноца да своје иредлогс п рпзлоге суду иокожу.
Члан 37- И прогнв другог закључења судског под горњим нредноставкама може се жалба нзјавитн, но само у толико, у колико се буде тнцало новог иостуика или новог закључења СуДСКЈГ. Члаи. 38. Сва крпвпчиа дела, која нодлеже суђењу иоротног суда, а затеку се иепресуђена код ирвосгеиеипх судова, расиравиће се но ироииспма овога закона. Члаи 39. За све, шго оиим законом иијс друкчије иаређено, о делнма, која иред норотнн суд долазе, вреде наре1;ења крив. иостуика н уетројства судова. Члаи 40. Овпм законом укида се закон о пороти од 31. Октобра 1871. год. Оиај закон ступа у живог од дана, кад га Краљ погпише. Мишљење Државног Савета Госаодине Министре, ј Државпи Савет нроучио је иројект зукона о поротп, којн сте му радп тога нзволелн иослати иисмол Вашнм од 19 Фебруара 1891 год. Бр. 1486. Имајућн иа уму, да је цељ овоме пројекту да у усгановп иороте, онаквој каква је «својена код нас, учини најпрече НЈмене, ирема искуству добивеиом у току од 20 годииа, како би сс с једис стране олакшало фуикцпонисање ове установе, а с другг дало гараицтје и државн н ноЈединцнма за што нравилипју радњу иоротнога суда, Државни савег ири оценн овога пројекта уздржао се за сада да нскаже својс мишљење о интању, да ли ова устаиова, онаква каква је узакоњсна код нас, одговара нодобним установама у другим државама, те нрема томе, да ли бн требало у том нравцу да се за сад у основи иреиначи и нзменн. Оцењујућн дакле сам нројекат, Државии је савет нашао, да бн га ради саме прегледностн ваљало поделити у четири дела- I. Избор норотннка; II. Састав пороте; III. 0 надлежностн н раду нороге п IV. 0 жалбн. На ову сте иоделу п Ви, Госиодине Мииисгре, изволелп приетатн. И тако бн, по мишљсњу Државнога Савега, иајире дошао: Чл. 1., којн да гласн: ,11оред државиих првосгеиенпх судова у 11раљсвиии Србнји, ностоји н установа поротнога суда (чл, 149 Устава)." Осгало би у томе члану требало нзоставп гп. И за тпм дошло заглавље:
Члан
I Ивбор Поротника. но пројекту.
Члан 3. тач. 1. и 2. ио нројекту, по носле тачве друге, но мпшљењу Државнога Савста, ваљало бн уметутп да будв тачка 3. ово: „3. којн се налазо нод ислеђсњсм за крнвице које бозчасге." И онда тач. 3. н 4. нз иројекта иосгају тач. 4. п 5. Члан 4. но нројскту, но да му се дода члан 4. садањега закона, нзоставившн само гач. 3. исгог закона, Државии је Оавсг за то иашао да треба да остано и дал,о ироиис члаиа 4. садањсг закона, што би, можо бнтн, било нли суннше теретно за појодино грађаие илн штетно аа саме нослоне државне, кад ое ио би оставнло, да и даљо постојп законскн нронис, ио комс иска ллца могу да со но ирпме дужиостн иорогиичке. Тачку 3. чл. 4. садањнг закоиа Санет нала.ш, да грсба нзосгшицп, шго сс гом таисом волнком броју пајодлнчннјнх грађана дајо могућиост, да но вршо снојо грађаиско дужности кио норотници. (илоташшк ок)
■'•мгмчш п'»;,|пнч 1'инпо Нгтропнћ
Шглнп« кглл., ГГ11СКК
7С
лпнк штлииагијк