Народна скупштина

СТРАНА 1296

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

нашњи г. мннистар војни правда свој поступак и веди да је правда задовољепа и да интереси државни нису оштећенн. Ја се не могу сложити са мишљењем г. минчстра војног, јер држнм да се не може дозволити да један обичан пуномоћник у име свога властодавца може да радн шта хоће, а још мање да један миннстар, једна влада може радити шта хоће и не водитн рачуна о прописима законским. Сав посао пладе треба да се креће по оормама законским, и мени се чини да у овој прилицн није правда задовољена и да су државни интереси оштећени, јер кад се даје накнадно 1 00.000 дин., то мора бити осетио и за народ и за државну касу. Ако тај новац није прнкупљен прирезом, онда ће се издати привремено из државне благајне, а народ ће после опет то да плати. Сад, господо, да .1И је прано да тај народ пожаревачког округа, коме је силом наметнуто, као што то рече Раша и за књажевачки и пиротски округ, кад су срески начелници под напредњачком владом си.)Ом стварали зборска решења да народ хоће да подигне касарне тако велике и тако скупе. Српски народ није никад бегао да потпомаже војску, али према могућности, а не са тако огромним прирезом, с којнм се могу подићи палате за војнике. Господо , према суми новаца], колико касарне коштају те касарне требало би да изгледају као палате, али у ствари, као што врло добро рече Раша Нинић. оне изгледају као ба раке. За тај новац који је утрошен за касарне могли би иматп пет пуга више касарни него што их данас имамо. Чнја је лрешка у томе, што су те касарне овако испале, ја на сигурно не знам, али могу се потпуно сложити са мишљењем Љубе Јоксимовића, да у свима радовима, односно подизања гих касарна има неки црвени конац има некога, који је за све то крив. Али, господо, свакојако кад постоји крнвац исто тако одговоран је и крнв и јатак, који не дозвољава да се кривац — лопов — ухвати. Изгледа, господо, да има некога у минисчарству војном, коме иде у рачун да се те ствари забашуре. Сума сумарум види се да има некога ортаклука. Ја мнслим, господо, да Скупштина не може дозволитп да се тако далеко иде, ма ко да је, био Магдаленић или С. Грујић, ко је крив, нека иде нч суд па нека кија. Кад може један сељак да иде на суд и да одговара што украде једно јагње и овцу, нека нде на суд једаи министар п његов начелник , ако је злоупотребио свој положај. Према свему овоме ја мислим да треба да се усвоји предлог да се избере једна комисија, у којој ће да буде двојица од пиших а један од опозиције, којој да ставимо у задатак д.1 расмотри сва акта, н пре него што се разиђемо да нам под несе реФерат, шта је о тој ствари урадила. (Чује се: да се рошиј. Председник — Је ли нољна Скупштина да се решн ? (Јесте). Велизар Кундовик — Господо, чули сте како је жалосна одбрапа г, министра војног, с којом јо хтео да забашурн или да прикрије радн.у свога бипшег претходника. Зна се, господо, да у овој земљи одређује комисије мииистарске сам мннистар и нико пишс, и ја не знам какви су то изговори: иод валио ми је овај, подвално ми је онај, подвалио ми наче.шик. М иннстрои је потпис ту. То би значило, кад неко акцептира меницу, па после да каже нећу да пдатпм, пеко мо је наговорио да потпишем . Одговоран је онај који је погписао, и у овоме случају одговоран јо мипистар војни и нико други, а сад да ли му је неко подвалио или иијо, то је ствар унутрашње радње, нека тражи од чиновника који јо злоупотребу учннио. Ми имамо посла с нотписом онога човека, који је комисију оIредио а то је мпнистар, а пе са п.еговом начелииком. Г. мн нистар всли да је њо ов предходник одредио нестручну комисију. Кад један мицистар одре!)ује комнсију он јој опредул.ује, шта има да оцепи, и кад је један надлсжми министар одредио јоднј комиопЈу ма каква она била, онда се но можо пишта протнп 16 комисије радити; пе може други мииистар, који дође да каже; то шго си ридио не вал.а, ја ћу да одредим лру1'у комисиЈу која ће твоЈу грошку да исправи, То је противузаконо и г &ква радн.а Једнога министра не може се одобрити, <> "'ОЦ0Р1П1 У1-КДПИК 1'апко Потропп).

Једап од предговорника напоменуо је да треба од стране Скупштине да се одреди Једпа комисиЈа. Ја знам расположење Скупштине, да ће она, учинио мииистар злоупотребу или не, заштити министра, али Ја кажем, нека донесе решење какво хоће, министарске кривице застареваЈу за 4 године. и у току тога времена ја се надам да ћемо бити у стању да позовемо тога мипистра на суд да одговара, да ли Је то лепо и патриотски учннио што је народ платио 1 09.000 динара више но што треба. Министар војни Р. Милетић — Ја сам и мало час напоменуо, да у радњама државним поред законитости треба имати у виду и правду, те да се неправедно не казни један човек, коЈи је савесно врш.ш једну службу држави. НомисиЈе су незаконито састављене биле, и кад види један администратор, кад дође до убеђења, да је неправилно рађено, његова Је дужност да скрене пажњу на такав рад и да незаконитост исправи. Какав је ту морал био, довољно је оно, што је сад напоменуо посланик округа пожаревачког, да су људи силом нагоњени. да се приме, да буду чланови комисије, да дају своје мишљење и ако су нестручни за тај посао. Ја вас молим, госиодо , узмите то само к знању, па ћете одма знати , куд то води. Према томе држнм да нема разлога нападати на чланове треће комисије у коЈоЈ су били људи у пуној мери способни, да ту ствар, као што треба оцене. Што се тиче грађења касарни у опште, о чему је н лањске годиие врло дуга дебата вођена, изгледа да се зна, где Је почетак, а може бити где ће и крај бити. Лепо је напоменуо г. Љуба Јоксимовић, да има неки црвени конац, који се провлачи кроз целу ову радњу о касарнама. И заиста, господо, кад со расмотри, како је ствар текла, где Је почетак, где Је клица овим незгодама, видеће се. да је за испигивање тога, потребно, не једна и две, него низ година. Са тога ја и нећу ни улазити у го питање, само толико могу рећи, да ми Још нисмо у стању да повољно решимо питање о касарнама, јер и са великим сумама постнжу се мали резултати, кад се оне неоправдано и неразмишљено утроше. Што то пе иде, ја нећу кривити наше људе као неспособне. Не. Многи наши људи , коЈи су цмали више школовање техничко знају врло добро своЈу струку теоријски, али, господо, врло је мало људи, да су спремни, да ту теорију и у практици применв. Ми нисмо у томе срећни, али зато не можемо никога кривитн. Али, господо, радило се, што теориЈски или пракгички оправдано, увек се и у првоме реду мора пазпти на закопитост; Ја сам тога мишљења, да се не сме мимо закона радити, него да закони мораЈу битн главно. И, господо, кад један министар открије једну радњу као незакониту, зар му нијо дужногг, да ту ради,у у кругу своје надлежности нспрапи? Полазећи с тога гледишта ја држим, да Је дотични министар имао потмуно право, кад је нашао, да су претходне комнсије било незаконито састављене, и што је одредио комиснју, која је од свију најстручнија и за коју се не може рећн да ма у ком иогледу стоЈи испод осталих комисија. А, господо, признаћето сваки предмет минисгар греба да реши тако, да га може браннти н прсд законом и пред Скупштином и пред светом, па и пред својом савешћу. Напоолотку нмам да вам изјавмм ово. Ја нисам протинан, да се од страно Скупшшпо — ако опа то жоли — избере комисија, која би ову ствар нзвидила. Ево свиЈу акта овде, и ако је вољпа Скупштина, нока донесе одлуку, да јој се ставе акта на расположеп.е и ја ћу то врло радо учинити, а пошто Је овдс у снору чисто матсриЈална страна овог посла, трсбало би наредитн комисији, да се прн пспитивању не упушга у иотражнвап.с грешака с Формално стране, него матернјалне. Тим радом сазпаћо со можда од куд је почегак и ко је узрок, што су со овс незгодо десиле? А кад Скунштнна го будо анала, кад сазна, ко јо сволу томе крив, онда пека со он и новуче на одговор, јор јо прод државним ннтороснма, пред дужностима, сии обпнри и нартијски и личпн и свп други трвба да проотапу а аакон да ноумитпо шири споЈ утицај па сво (плотлвићк ск) Штлнмл кглљ. сгпскк дгжлинк ШТЛМИЛРИЈК