Народна скупштина

103 САСТАНАК

Банка ионудила већу количпну лозова, курс је сиао на 36 форината. Димитрије МашиК — Иа одговора г. миннстра внди се да је заиста учнњеио онако како смо ми у мнтериелацнјп иавели, да је иродато 3 .000 ком. лозова. Г. ммнисгар иравда свој носгупак тпме што вели : Народна Банка ннје мо гла да пзвршп н иошто је државн требало новаца држава је била прннуђена да нродају лозова уступн Комерцнјалиој банци. Менн се чнни да се господпн мнннстар ннје довољно оправдао, што је нродају лооева устунио другој банцп, н на какав је начнн то учпнио он је ирећутао. Кад је већ влада хтела да тражи др)гу башсу за ирода.ју лозова, оиа је требала, да тражи светске баике , за компсиоиара и друго то је требало да учпии иреко наше Народне Банке , да она нађе гу бднку за комиснјон. Г. мнинстар велн да је влада морала одузетп лозове од Народне Банке н усгуниги другој за то, шго Народиа Банка ннје могла да нродаје лозове ио цеин како влада хоће. Менп се чнни да је уговор за нашу банку бпо тако тежак. да фактнчкн она инје могла да нзвршн нродају лозова иод повољинм условима, и на нослетку ја ћу ирнзнати, да је оиравдано што је влада тражнла другу банку да продају лозов!. иавриш нод иовољипјил условпма. Али, тосјодо, нап^ао ,је ту Комерцпјону бапку за комиспон у Буда-Пешти иреко Аидрејевића куће, а међутим нстнч иутем могао госп. миистар дати овлашћење Народиој Банцп, која сс познаје са свнма баикама , да она нађе баику за нродају лозова, да се не бн нреко ирнватних људи удешавало за свој рачуи, Ношто је баш тако радио г. мнипстар менн се чппн да ту м; же битн иајвећих злоуиотреба , јер г. мпнистар није неносредно наређивао кад н како ће се нздржати продаја лозова, иего је вршио иреио браће Андрејевпћа. Дакле опет је неко бпо посредник у Београду н за тај иосредннчкн посао миинстар ,је дао форннту награде на једаи комад иродагог лоза. Ја бнх волео да то г. министар иобпје, алн чини ми се да неће моћн. Ја нстина немам иотврђено уверење прп себн, алн могу вам донегн иогврђено уверење влашћу, да је г. мпиистар дао 1 фор. награде иа име комиснјонске радње. Дакле оно што јс нзбегао да нлати као награду Народној бапци , дао је ту награду прнватннм људима, и то једиој мађарској банцп. Ја мнслнм да то није коректаи иостунак г. миннстра. Ако је г. маннстру требао новац, ои га је могао да добије од Нар. Банке на своје лозове , јер се зиа, да се реквизпције инсу одједаниут нлаћале. Вп знате , да је лањске годние било интериелацнја за то, шго се не наплаћује реквнзпција и експронрнсаиа зсмљишга. Дакле , зиачп , да се то нпје нсплаћнвало од једиом и преиа томе могао се је новац иостепено узиматп од Нар. [Занке па ту залогу — акције, па да се нсилаћује та реквнзнцнја. Али пзгледа да је миннстар овде може бнтп н нехотпце учпнно једну шпекулацнју, а то министар није смео да учннп, ннтп на рачун државе, а нн на рачун кога трећег. И он је требао да буде предосторожин од сваке нодвале, аовде нзгледа, да му ја учнњена подвала. Дакле, госнодо, ја рачуиам, да г. министар у будуће не 0и требао овако онако оне фипанспске операцнје да вршп н то нрнватннм иутем. То је бнла главна намера иаше пнтернелацнје, кад смо ннтернелпсалп г. мпннстра н он треба те стварн колнко је могуће јавнпм путем да ради, где су посредннцн јаче радње, а не, где су посредннцп нрнватнн људн, јер дозволте, да нзмеђу нриватннх људи и мпнистра може бнгп лнчпог ирпјатсљства нлн матсријалие корнсти, а најзад то једна влада не треба да дозволн , да јој се ншта нрншпва, него радња трсба да јој је чиста п отвореиа. Оно што рече г. мииистар, докле је Народна Банка продавала те лозове , лозови су бпли 39 форината, а кад су онн почелн да нуде, онн пали на 36 фор. Госнодо, .ја сам слушао, да је један компснонар пз Цешге као у снрдњн иричао једаи сл)чај , који се је деспо иа берзи, кад је мииистар уговарао са Комерцнјалпом Банком у Нештн, да јој предЈ лозове за нродају, како су тн људн на вештачкн начнн удеснлп, да курс тада надне са 3 форннте, докле мнннстар од Банке не узме тс лозове ч на тај иачнн ти странн заводи кори-

— 23 МАРТА СТРАНА 1303

стнлн су се а наша Народна Баика ннје. Ја мнслим да ми тим не треба да дамо прнлике страипм заводнма да се на рачун нашпх закона корнсте и да нас сматрају за будале, п да изгдеда да ми ие зиамо шта радимо. Смете ли ви дозволитн, да мнннстар ту ствар узнма олако и како он нађе за сходио, да те онерацнје нзврши , иа бпле оне учпњеие нз личног ирнјатељства нлн нз магернјалне корпстн. Ја мнслпм, да је ово гребало да се извршн но средством нашнх завода а ја мнслим да је ностунак г. мнннстра у овом случају не корпстаи. Вн који тргујете, и ако се правнтс ладнокрвн, ннак морате нрпзпатн, да оваку операпнју не.би извршпо нп најобичпнјн трговац, а камо ли миннсгар финанснје. Ја не бнх имао нишга друго овом нрнликом да додам, само морам ово да кажем : да г. мннистар нма обнчај , кад одговара на ннтериелацнје оће нвкнм доскочпцама, п у иеко.ј алегорпјн саме озбнљне стварп наопако да нзнесе. Тако ,је овом нрнликом г. мнинстар казао, говорећн о овнм лозовнма, како је код Народ. Банке било 3800 комада, а кад смо ирнликом претреса буџета наговештавали , да је већп дуг , него што су тн лозови, г. мнннстар је казао, да ми не дугујемо ништа, на чак у ономадашњој дебати казаоје г. Авакумовнћу, да ннје истииа, да држава дугује Народ. Банцн. Госиодо, ово је рад којн пма веза пзмеђу државе н Нар. Банке. Извештај Нар. Банке, који стојп иод неносредиом ковтролом државе гласи, да је држава Народ. Банцн дужна 5,98У.941*25 днн. а не 750.000 днн. као што рече г. мннпстар. Кад г. мпннстар мислн да нма права да каже у Скуиштиин једиом носланнку, да није нстнна оно што ои наводл, којн сс нознва на нзвсштај Нар. Бапке, оида је његова дужпост да званичннм иутен нобије гај пзвештај, али пошто то инје учпнпо, нрнзиао је да ,је он правилаи, а п скуп акционара Нар. Банке прнмо га је. Ако стојн у ствари опо , што је минпстар казао, да држава дугује само 750.000 дин. оида значп да је унрава Нар. Банке нреварпла збор акцпонара, а ако га ннје преварпла, већ је подиела гачаи пзвештај, онда значн да мнинстар нпје казао , пстнну значп да ,је неверно казао да држава дугује 750.000 днн. Ево како сгојн у нзвсштају Нар. Банке. „Држава је дуговала банцп 31 дексмбра 1890 године а), по боновнма у сребру 750.000 днн. б), по зајмовнма на залоге у с!>ебру 780.000 дин. в), по солском зајму у злату 1,500.000 дни г), но желез. зајму од 1890 г. у злату 2,959.24Г25 д. Сем горњнх сума држава је дуговааа баоци: д), но зајму унравн мопопола дувана у среб. 820.000 дниара. ђ), по гараитнји за зајам округу пнротском у сребру 148.387 дниара. 11 Даклс , ја мислим , да је крајње време да Скуишгнна овако олаком узимању тнх финанснјскнх онерацнја, трсба да стаие на нут, јер иоред све иедаће , која иригискуЈе нашу земљу, кукајућн, како су нриходи мањп а расходи већн, Скуииггпна нреко фнпанспјскпх пигања, нрелази летећн н ие обраћајућп пажњу на њнх. Ја нсћу да крнвпм за све го г. минпстра , јер он не може да буде на сваком месту, иего он као надлежаи, нпје смео да нзађе иред Народиу Скуииггииу н да каже да нпје нстпна оно , што је г. Авакумовпћ нз извештаја Народие Банке црпео. У овом случају, или он ннје казао нстииу, нли Народиа Баика. Ја ћу бнги задовољан са одговором г. минпстра, ако буде он нзјавно, да такве фннанспјске онерацнје неће вршити иреко нриватних лица, као шго су браћа Аидрејевнћн н други. Министар Финансија Др. Мих. В. Вујић — Господо, одговарајући иа прпмедбе, које со истичу у овој интериелацији молио сам вас да се заусгавите на овомс што г. Машнћ рече. Мени је жао што је со г. Машић истрчао те још овде, где му није место, додирнуо питаше, које се истиче у ингериелацији, која одмах за овом оледује и иа коју ћу ја тачно одговорнти. Кад сам, господо, казао г. Авакумовићу и свима другопима ц.еговим, који тпрде да др;кава дугује Народиој Банци 0,000.000