Народна скупштина

НАРОЛНА (ЖУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1ПЛАЗИ СПАКИ ДАП ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИПСКОГ РАДА -«—«—♦НГКТПЛЛТГ НРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКЛ ДРЖАВН\ ШТЛМПАРИЈЛ

ценл је .1истт: ЗА С РВИЈУ 6 ДИИ. МКСКЧ110 ОД ЈИДПОГА ВРОЈА 0*40 дин. 3А ОТРАПК ЗР.МЉК И01ПТАП0К0Г САВКИА 15 дип. мкскмно

Број 145

УРЕТбУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ \ Ранко Петровић, Добросла.в Ружии, Љуб. П, Ђирић,. СУБОТА 4 МАЈА 1391

Година I

105 САСТАНАК 24 марта 1891 год. у Бсограду ПРЕДСЕДЛВЛО ПРЕДСЕДНИК Димитрије Кати^ СЕКРЕТАР Љуб. П. Иириб (НАСТАВАК) (Закон о штампи) Живан Живановић — Онда >1а тај начин како г. министар вели трпиће штету и онај на чијој се кући лепи какав оглас, а и онај трговац, чији се оглас прплепи на нечијој ку1>и. Но то га не би било да има неко стално место. Председник — Иретрес је свршен. Предлог г. Жинана ЖивановиНа није потпомогнут и с гота га не могу ставитп на гласањо. Ко је за то, да се прими чл. 2 2. како је на првом читању усвојен, тај нека седи, а ко је противан гај нека усгане ? (Сни седе). Објављујем да је усвојен чл 22. Известилац прочита чл. 2 3. Панта Срећковић — Ово шго је казао г. Министар, боље је да дође овде. Овде се не каже за приватие обзнапе, шта ће бити ако их ко поцепа, него се каже само то, шта ће бити, ако их ко чини нечитким. Дакле треба додати овде и за приватне обзнане ће се казнити онај, ко их поцепа. Министар унутр. деда — У првом ставу опога члана стоји: „они који би цепалп, премазивали, или ма којим начииом чинили нечитким«, а у другом ставу понавља се и каже се: «исто тако казниће се и опај, који би ма којим иачипом чинио

нечитким н т. д.

— дакле по самом смислу овога члана и то

значи цепање. Но ако хоћете ради иеће јасноће, ја пристајем да се понови та рвч в цепали # и у другом ставу. и да се каже : исто тако казниће се и онај, који би цепао, премззивао или ма којим начином чинио нечитким" и т д, Известилац — Ја примам гај додатак. За овим прочита чл. 2 3. како ће гласити с додатком. Председник — Прима ли Скупштина прочиган члан 23. са овим додатком ? (Прима). Известилац прочита чл. 2 4. Председник - - Прнма ли Скупштина чл. 24. ? (Прима). Известилац прочита чл. 2 5. Министар унутр. дела — Господо, овде видимо да је говор о изречном позивању па убисгпа, пљачке и сва дела, велеиздаје, и овде је одређена казна од 1 00 — 5 00 дин. и.ш затвор од 1—2 месеца. У напред признајем да је казна за оваква дела

врло блага. С тога молим, да се реч „или 0 избрише, или бар да усвојимо ону исту меру за замену новчане казне и онде, коју смо усвојили за остала дела. јер ми смо узели да се један дан затсора рачуна у 10 динара новчапе казне, и према томе, кад је онде казна затвора од 1—2 месеца, онда треба станити и новчану казну од 3 00 — 60 0 динара, да не би дан затвора био јевтипији иего на другом месту. Алимпије Васиљевић — Доиста може да се деси да шгампа некога позива на буну и на убиства, али да штамиа позива некога иа крађу, то до сада пигда није било у свету. Ја сам пмао Француски закон у рукама н ннгде нисам индео ту тачку, која одре!)ује казну за то. Лопови нпкад не позинају јавно да се краде, него то су ствари које се раде тајно. Дакле ја мислим да би било смешно. да се овде у закон мете то, ко штампом позина на крађу, с тога ја предлажем да се то изостаии. Известилац Љуба П. Ђирић — Одиста не би имало смисла уносити у закон овакву олредбу, кад би се она буквално разумевала, као што то чипи и г. Васил.евнћ, Јер одисга нема примера да ко путем штампе позива на крађу. Аш се може десиги да се у бурним временима појане прогласи у којпма се народ познва да подели туђу својину. Па кад послс полша таквог не буде ни дела нн покушаја, онда би се такав казнио по овои закону, а не по закону кривичном, као што би бнло, кад ове одредбе не би билоу закону. Живан Живановић — Госнодо , кра1)а је врло иоверљива ствар, која се врши »у четнри® нли по могуКству још « у »два" ока , н свакојако с те страие мма ираво г. Алнм. Васиљевчк. За то бих ја иредложио, да се реч »пох..ра и изостави, јер оиа зиачи то нсто што п крађа, и под н>ом се разуме крађа , на јуриш, н. ир. од ајдука и т. д. Тако се у народу сматра. ПГго се тиче целога овога члана ово заиста, што овај члаи иреувиђа, може да се десн у буринм прнликама, и. пр. ка.о што је био случај 14 — 15 маја 1889 год. када светииа може да иамиин велпке штеге и довољиа је једна неразмишљена белешка у иовинама, иа да будо ираве иесреће; н оида је уредиик занста у томе сакривац, и треба дасеказии. Алн реч „иохара" треба да се избрише. Алимпије Васиљевић — То што известилац каже да могу соцпјалисти да ироноведају деобу имања, то ннје ова,| случај, него овде стојн изрнком „иохара" — крађа. А мени нпје нознато да то и у једном евроиском закону ностоји. Милан Мостић — Ја 1у само неколнко речи да кажем н да објасиим да је са свим неоснована бојазан , коју има г. Алим. Васиљевнћ, јер ои не види тачну разлику, која иостоји нзмеђу нохаре н отмице с једне н крађе с друге етраие. Иохара н отмнца вршн се снлом , а крађа се вршн тајио у четнрн ока или у два. Код нохгре крађа је крајна цељ, а међутнм ту се нристаје н да се убнје н да се запали. Дакле