Народна скупштина

106 САСТАНАК — 26 МАРТА

СТРАНА 1343

Панта Срећковић — 'Гај свештоник, кога ви помии,ете, иаашао је са исправком и то му је доста. Ако стаиите овако силеетво ће света доћи у анс; ви ћете пре доћи у апс него ја Председник — Иретрес је свршен. Стављам на гласањс члан 32, како га је прочитао известилац. Ко је за то, да сс гај члан прими нека седи ко је противан нека устане? (Већина седи). Оглашујем да је С„<унштина усвојила члан 32. Известилац — Члан 3 8 враћен је одбору. Г. Алимпије Васиљевић чинио је једну нримедбу код овога ^лана, но ми је иисмо имали. Налазимо да се овај члан није до(зро разумео, па па је због тога и враћен одбору; међутим ова је редакција добра, и мишљеља смо да не треба да се мења, Ја ћу да прочитам овај члан. Ево како гласи тај члан: «Оптужени може у свима случајевима. оптужеља из предходног члана доказиватн истинитоот изнетих дела, а гужитељ нзноситн протнвне доказе" Дакле утврђен је принцип да се може клевега доказивати п онда казна отпада, ако се докаже дн је истпиа оно што се наводи, Други став овога члана гласи : ( ,Од опог правила нзузимају се случаји : ако би се клевета односила па породнчне односе и ако би о делу изнетом у клевети већ била поведена кривична исграга, све док о њему не бп изишла извршна пресуда или решење, Нпр. каже се за извесног грађанина да је лопов и да је нешто украо. Власг поведе истрагу и сад ако се докаже да тај није украо, онда ће се ономе који је то изпео, судитл као клеветнику. Ми мислимо да је ова редакција добра. Напослегку долази носледњи став овога члана, који гласи; „Лко је дело клевете доказано, оптузкени се ослобођава од казне". Алимпије Васиљевић — Ја нисам код овога члана поднео писмен предлог, за то што су и известилац и министар пристали да се овај члаи врати одбору. Овде стоји да се опгуженом не дозвол>ава да доказује истинитост ако је противу дела клевета поведена исграга, све док о том делу не би изишла извршпа нресуда или решење. Нпр. Један каже да је тај и тај судија узео мито. Мннистар наређује истрагу, а судија тунш тога за клевету и сад оптужени не сме то доказиватн док се не реши да се не би осујетила исграга. С тога требало би да се каже: в а догле ће се одложити суђење противу оптуженог". Известилац — Овде стоји да не смем доказивати док не изађе нресуда. Коста Борисављевић — Ово што предлаже г. Алимпије није нужно, јер кад се ноднесе уверење суд сам мора да сачека резултат овога другог дела да види хоће ли се овај грађанин огласити за лопова или не. То се по себи разуме да сваки суд мора овако поступати. Алекса Ратарац — У овом члану 3 3. у последњој тачки коју је известилац прочитао стоји овако : „Ако је дело клевете доказано, оптужени се ослобођава; а овамо где се говори о застарелости каже се ово: «Кривице учињене противу озога закона застаревају за три месеца од дана, кад су учињене. Како ће се сад то двоје номирити? — Може се истрага водити 5 — 6 месеци и сад онај који је оклеветан не може добити сатисФакцију, јер за то време може да застари кривица. За то ако можете, доведите ово у сагласност. Председник — Ношто нико не тражи реч, објављујем, да јо претрес свршен. Ко је за то, да се прочигани чл. 33. прими нека седи, ко је против пека усгане? (Сви седе). Објављујем да је усвојен чл. 3 3. Известилац прочита чл. 41. онако, како је поправљен у одбору. Члан 41. Све кривице штампом нли ма којим среством чл. 6 извиђају и суде судови. Крнвице нротив овог закона учињене, извиђају и суде судови као хитне ствари. Свака гужба било приватна, било

од државне власти, мора се узети у посгупак најдаље петог лана од дана пријама у суду. Дело узето у поступак, не сме се прекидати ни у ком случају до коначне расправе његове. За радњу противну одредбама овога члана и члана 47. овога закона, односно рокова, минисгар правде, по уваничној дужности, казииће председника суда, његовог застуиника или дежурнога судију, или иследника по пронису чл. 38 закона о судијама. Живојин Величковић — Ја сам на арвом читању код овога члаиа изјавио, да је умесан предлог Љ. .Токсимовића односно исдедног судије. Иследни судија важан је Факгор при извиђању штампар, преступа, као и при извиђању осталих кривичних дела, и кад овом одредбом хоћетс да казните председника суда и дежурног судију са неправилан поступак при извиђању ових штамнарсКиХ кривица, онда треба да ставите и то, да се и иследни судија казни, ако пропусти да подигне тужбу, те услед тога дело за. стари. Дакле ако хоћеге истински да заштитите права наша, онда као што сге прописали казну за председника суда и дежурног судију, треба да пропишете казиу н за иследног судију, јер ако то не учините, он може увек да учини, да дело заотари. С тога ја предлажем, да се овде дода, да ће се казнити п иследни судија за ненравилап рад. Известилац — Ја примам тај додатаи, и онда ћо се овде ставитп само: «и иоледног судију». Дим. Илиџановић — Госмодо, ја мислпм да нема места предлогу г. Ж. Велнчковића, с тога, што се у оном члану, где се говори, ко је надлежан за подизање гужбе не каже да ће иследни судија подизати тужбе него окружна или среска нолика власт. Дакле, додавати овде казну за иследног судију го би била безсмислица и молио бнх Скупштину, да не прими такав предлог што се тиче државног гужиоца не ће бити кажњен ако би пронустио рок предвиђен у чл. 47, који је предвиђен овим члапом. Жив. Величковић — Држ. тужилац односно иследни судија врло је важан Фактор при извиђању свију кривичних дела. јер по крив., поступку без његове тужбе суд не може да решава о ставл,ању под суд према чему излази, да суд не можо ништа радити, ако иследни судија не поднесе тужбу и оида ће дело да застари. За то је не основана примедба. г. Илицановића Ст. Д. Рибарац — Господо, по првом одељку чл. 41. све кривице учињене штампом или ма којим средсгвом пз чл. 6. нзвиђају и суде судови. Данашња организација нашег судства једнострана је. Као што знате правосуђе је у рукама нарочитих органа, које плаћа држава, 'Гако једнострасно склопл,ено правосуђе чије по мом мишљењу у довољној мери јемство за правду, нарочито за политичке слободе грађана. Због гога сам ја слободаи да вам предложим измену да све штамаар<же к ривице суди иоротп. Скупштини је чнни ми се поднесен нројект за реорганизацију постојећег закона о пороти, и сад ако би Скунштина усвојила овај мој преддог, онда би при оном закону требало, да се пази на састав норотног суда гако, да буде јемства и за праведно суђење штампарских кривица. Поред тога што поротнн суд, комбинован из грађана даје више јемотва за правду, он је у исто доба и важна чињеница за политичко васпитање иарода. После Устава, носле гаранција, које је Устав обезбедио нама ништа друго не остаје него да спромимо народ како ће моћи да схвати све гаранције, које му Устав даје, а то ће да буде ако се народу да овакво почасно учашће и у правосуђе. Ако Инглеска може сада да служи за пример уствности, свима другим земљама, она за то између осталог има да благодари и својој нороти. Тако комбинован суд држи у приправности јавно мишљење и сваког нојединог грађанина. И само сада, кад су грађани довољно васпитани и образовини да могу да нроцене све односе и појаве у својој земљи, само тада могу да буду довољна контрола у земљи у свима јавпим одношајима и пословима земаљским. У том случају један ће грађанин доћи да суди, други ће да чита оно што се пише, трећи ће да се интересује : како за суђење тако и за оио што се ннше. На т&ј

V - јггт'1|т I л ** ј