Народна скупштина

СТРАНА 1416

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

и у опште оставитн да се јавне грађевние иод >жу онако, како се подижу приватне грађевине без икакве коитроле, предрачуна и илана. То сам сматрао за дужност да кажем. Стојан Рибарац — Господо , грађевиие и лиферацнје, то су средства којнма владе иодмирују себичне прохтеве својих ирпјатеља. То је бнло у оно време, кад је зачета мисао за грађење касарна , то се иродужавало и иродужава се до данашшсг дана. Једаи од госноде нредговорнпка рече : како сваки округ нма своје себичне пнтересе н како је но томс иожаревачкп округ хтео да задовољн своје себичне ннтересе кад је градио касарну. Ја мислим , да Скупштпна нема разлога, ла такво гледнште нрнхватп, јер каквнм пнресима служе овн војницп, да ли пнтереснма иожаревачког округа пли впшем државном интересту. Народ округа ножаревачког хтео да задовољи своје ннтересе, него државни интерес, да иомогне државн, кад је земља била у рђавом стању финанснјском као што је и сад. Али жртве које су учниили народи окр. пожаревачког и др. округа и кад бв онн далн својевпне прнстанке за зндање калдрма не треба омаловажсвати тиме, што ће сад да се каже да народ који је прнстао да да нрнрез од 200.000 днн. треба сад да да прнрез од 1,000000 Дин. злоунотреба је бнло кад је прављена касарна н кад је зачета мисао да сс касарне .|рави, гнх је злоуиотреба бнло у томе што није бнло формалне одлуке сборова, да се касарие ираве, него је ондашња власт ириснљавала кметове н од њих узнмала пристаиак, као да бајаги иарод хоће да се те касарие праве и ако народ за то нншта знао није. Алн ако ја било злоупотрсба у томе, да се касарне подигну ако је злоуиотребом и насиљем иочег овај посао, тај пут ие треба прпдржавати п присиљавати народ тих окрага да га што неће и не може да да. Г. Поповмћ и Богдановнћ навелн су да су ове злоупотребе дотерале народ у округу иожаревачком да иа 100 дии. норезе илаћа 114 дни. прнрезе, а то иије мпгуће нздржаватн. Ако бп парод иорсд суме, коју је већ дао за прављење тнх касарна плаћа н оно што је усљед разиих злоуиотреба нронзишло, то ннје никако није ираведно. Народ ннје дужаи да плаћа те штете, него су дужни, да нх нлате онн, којн су их учинили. Два су предлога пала за нзравнења овог пптања. Један од гос. М. Богдановпћа, другн од г. Поновића. Ја мнслим, да предлог Милошев ие може да се примп V облнку у коме је поднешен , за то што оно није резолуцпја него уиуство, које Скупштина треба да да комиспји. И ја сам за то да се комнспја одредн. У тој цељн ја сам се сиорааумео са г. Поповнћем да он подиесе рсзолуцнју која бн имала да садржн ово двоје 1), да се одредн комисија који ће те злоупотребе да нснита, јер злоуиотребе фактички иостоје и 2.) да оиај вншак који нма још да се разреше, ие иадне на на1'ОДе тнх оируга, него на државу; јер иарод окр. иожнревачког, књажевачког н ипротског ннје дужан да плаћа ћефове, и капрнсе поједннмх министара и њихових органа. И ја бих имао да додам оној г. Рпстниој резолуцијп н то да комнспја извиди иоред тнх не законнтосги нзвиди н за оиај вмшак којн је иређашњм ммнст. војнн дао предузпмачима у 108.000 динара. Риста Поповић — У овом питању има дие главно ствари да се реше: 1.) да Скупштииа допесе одлуку , да се поведе истрага против оних, који су створили злоунотребе на ови.м грађевинама, и 2.), да се тим грађанима који су без своје воље на^срани на толико терете, ти теретн олакшају, јер их они не могу да подиесу. Дакле у том смисау треба Скупштипа да донесе решеп.е. I. 1ома рече, да су ти грађани драговол>мо прнстали да градс гасарне, јер су хтсли да имају касарне у својој средини. Господо, ви сви знате, а мислим, да и газда Тома зна, како су се у оно време те одлуке доносиле, кад какав прирез има да се удцри; зиа се какио је сгаље у зомл.и иладало и како је народ морао иа то да да сиој пристанак. Како јо било онда ја нећу да улааим лу г, љв у ту стввр ? јор ви С[ш то зцц| , е и ' Одгоио1'11и уркдник 1 'инко Нетрови!.

оии, којп говоре против овога, нека мало озбиљније о томе промисле. Кад бн се грађанн окр. поаЈарепачког питали како треба, да ли пристају да се граде касарне у њихном округу, не верујем да би већина на то пристала, јер ако држави требх касарне, она нека ах прави где треба, како хоће и како им треба. Али може бнти била је потреба да се Ножаревцу поласка да му треба касарна, а међутим сељак је морао да подиоси тај терет. У земљи је владало такво стање, да сваки није смео исказати, шта мисли и осећа и често су људи морали да дају свој пристанак на оно што нису одобравали. Кад су та решења донета, да ако би ово решење остало, тај је срез оптерећен толико, да не би могао својој обвези да одговори, јер као што рече г. Рибарац, грађани плаћају на 100 дин. порезе — 114 дин. прпреза, сад још ударити овај вишак, значи тај срез упропастити са свим. Не ћу да улазим у побуде, у оцењивање питања да ли је народ драговољно прнстао на грађење ових касарна, али као што рекох, зна се, како су та решења донешена. С тога што каже газда Тома то је са свим неумесно, баш да су они и драговољно на то пристали, Скупштина треба да им скине тај терет с врата, а камо ли још и оно, што им је мммо њихне воље на врат натоварено. То је што сам имао да кажем, да веће оправке падају на терет држави, а сад треба да се извиди, ко је крнв, јер је новац потрошен, касарне начињене а не ваљају. Пошто не ваљају, треба да се нађе ко је крив и он за то да одговара. У тој цељи, ја сам написао једну резолуцнју која баш чини ми се није нашла одобраван.а у Скупштини, с тога сам ја поправио ту резолуцију и наппсао другу: да оправка касарне падне на терет држави. Ја молим 10 посланнка да ме потпомогну. (Потпомажу га). Министар војни, Рад. Милетић — Господо, да лн је било праведно и да лн су људи из тих округа пристали драговол.но нли су на то наморани, то је, чини мн се споредније пигање; главно је, да је ствар свршена и да се натраг не може ићи. У свима радњама државним мора бити јединства и наставности а прекида не сме бити. Што смо насљедили од прошлих нараштаја, што је син од оца, а унук од деда насљодпо, то остаје. Један нараштај наслеђује други и у имовини и у обвезама. Па и то што јо утврђено на тим окружним скуповима за те касарне и то мора остатн. Потребан новац за ту преправку или доправку мора се наћи. Од куд? — то је друго питање и ту може бити двојаког гледншта. Може се узети да треба народ да платч, који је касарне н подмзао, а може се разлагати да треба држава. Ја у то не ћу да улазим. За мене као надлежног ммнистра, главно јо да нмам новаца да те касарне доиравим. те да војска у њима угодно становати може, а од куд ћо се тај прибапнги, ваша је ствар, Ви знате добро, да буџетске могућности, нема за тако велики издатак, те по томе, тешко се то можо натоварити на терет државе, но тим пре на народ дотигпог округа, који је и хтео да мма касарне у својој срединм. Што се одговорности тиче, праведно је да једна комиснја извидн ту ствар и да се нађе праии кривац , иа га закомим путем подирћи одговорности и накнади. (Одобравање). Што се тиче оне иотребе, за коју је извесна сума нужна да се учине извесне преправке, те да се морталитет војника умали и да се хнгијенски услоии цонраве у касарнама, тим то ће се из расправе целог питања о касарнама видити, па кога ће овај излишан а велики трошак пасти. С тога ја налазим, да би оаљало потномоћи од стране народног преставнпштва предлог г. Милоша Богданомића. Станча Виденовић — После онако лепих разлога г. Стојана Рнбарца и г. Р. Поповића, што неки мисле да су ови окрузи доноснли на својнм зборовмма одлуку, да се ове касарнс граде, то не стојн. Ја сам гада био председиик општински и читао сам у знаннч. новннама указ, у коме се каже: одобрава се народу окр. пиротског да може покуиити 2^0.000 дин. нрнрезом, за грађење каснрге. (паставиће ск) штампа краљ. српскк дрхдш1к штампарнјк