Народна скупштина

СТРАНА 1419

тога што је народ кулучио н пр» спсм том што су те иатако скуно 1ма11вне, оие ис вал.ају ништа н трс(5а још да сс троши, да се оне иоираве. С тога сам мншљења да трсба усвојити резолуцију г. Мнлоша Богдаиовнћа. Што иекн нредговориицн кажу да се ради тих онравака касарни ударн ирнрез но народ тога округа у коме се касарне налазе, то госмоло не може бити, јер но члану 168 устава, ннкакав окружни нрнрез не можо се установнтн без одобрења окружне свунштине, дакле, треба да одобри тај прнрез народ н ако налазн, да можс да нлаћа тај нрирез некЂ одобрн ; алн ја сам сигуран да окружна скуншгниа неће одобрити нов нрнрез за насарне, јер не можо више да нлаћа. За то сам мншљења да трсба усвојнги резолуцнју г. Мнлоша Богдановн1а која је умесна. Живан Живановић — У свнма државама стара се војна унрава да пма касарнн на двама местима : ирво у блнзннн грапнце, што је са свим појмљпво; а друго у својнм војно-админнстративинм војним окрузнма. Таква јс тежнва бпла у Србнјн, кад су ночеле касарне да се праве, да иуковн, регрутски окрузи имају своје касарне а то је нотребно, да се војска лакше нзрањује, јср иа пеједпним мостима нлаћала би се ве1«а цена за ппједпне производе за храпу војске. Ио свој нрнлици да су н држава и иарод нмалп разлога да се узајамно номогну, да наираве ову или оиу касариу. Може битн да је држава пмала јачих н бољпх адвоката да н нреко воље убеди народ, да нрави касариу, н народ је прнсао на то како јр. могао п како је умео, Но, господо, овде је сад пигање правне нрироде на дневиом реду : ко треба да илати оправку иа те касарш? Ако стојн то, да Је народ „теслимио 1 ' те касарио државп, опда је држава газда од тнх касарни а нрема томе да је држава и дужиа да оиравп те касарне, а ако н не стојн то, да је иарод „теслимио" државп те касарне, нредао још таппје, онда нх је предо држави у њеио руковање н оает држава треба да нлати те оправке. Нанослетку је народ у целој земљн, народ је у једиом округу п ја држим да је нравнлиије, да цео иарод нз свнју поједнинх округа да но један грош од главе илате па ту иоправку иего да тај терет издио па једаи округ н да па једну главу дође но 5 динара, јер п они су нашн грађанн као и сви нз другпх округа. Ове касарне, које су иредмет ове дебаге, оне су прављене по т. звапим иавнљонском систсму, а по том снстему хо1|е се да у касарнн нпа више ваздуха п вншо светлосгн. Наши ннжпњерп усвојнли су тај сасгем, алн нису усвојилн п онб, што нде уз тај снстем, а то је јаче граћење тпх касарни. Ја не знам какве су то касарне у Књажевцу н Пожаревцу, алп зиам нозната мп је касариа у Ннроту. Тамо је дужнна иоједпинх собннх зндова колнка је ове зграде скунштпнске н номослше, таква једна колосалпа зграда направљепа је без подупирача, бес сводова, без стубова, те колосалне зпдове држп само цнгла и по ; која је то грађевина, која се са таквом лабавошћу иеће претурптн н нрсиутп? А оснм тога зидовн су нснрсбјанп нрозорпма иа размаку једиог метра даљнне, н ја иотнуно верујем Раши Нинпћу, да је његов СП11 иогинуо у таквој згради с тога што н ја сумњам да је војенп лекар саветовао војиике како греба да се чувају кад се отворе нрозори с обадве стране. Они сиромасн угреју се и остану у соби кад пзотварају прозори п пије чудо да због тога младп људп гнну. Ту су можда кривн лекари, пгго су људи од тога страдали. Даље, ксиодо, сгоји опо што је казао отац Новак Мплошевић, да државне грађевинс новијсга доба не вреде ништа. Узмимо за иример мииистарство фпнасије. То је била ирво једна мања грађевпиа ваљда за времеиа владе кнеза Мнлоша, а узмите иа сравпнте са дограђевниама нашега доба које су н десно и лево од те зграде нодпгнуте п њој дозидане. И шта вндпмо ? И десна н лева нова дограћевина је пснрскала, а тпме су пореметплп и стару аграду, која је доиста солидно била саграђеиа. Узмимо другн ирнмер, зграда мннпстарства грађевина иукла је по среди. Пожаревачка гра1Јевпна хоће да падне, па тако исто стоји н са гнм касарнама

Иотрошено је пре неке годпие за књажевачву и пиротску касарпу око 3 милиона дннара динара, н сад се каже треба јј ИЛИО н дипара да се оправеП То значп: да данас кад је техиика тако услвршена, п кад треба да је све јефтипије, код нас нде све горе н горе да не може горе бптн. Заиста то доказује да има довољно узрока да НароЈуна Скуиштина обрати иажњу на тс оиакс злоуиотребе, јер кад се те грађевние иројекговаие п кад се иравпо нредрачун но свпма пронпсима науке н каже се да ћс коштатн 250.000 дпнара иа се носле после тражп 700.000 динара то је жалосно за науку, а н штетно но државу. Ту, госиодо, или јо у пнтању незнање плп несавесност, плп н јсдно и друго; а томо ваља тражпти озбиљна лека. С тога бих био за то да се иочне истрага , н то пемилосрдна пстрага, да се нронађу онп који су крнвн. А оно питање: ко ће да платп, ја бн се са свим сложно са ммшљсњсм г. Стојана Сганковнћа, да се ие уиоси у резолуцнју, већ да се иосле о тлме решава. А кад то пнтаље буде на диевноме реду, ја ћу своје мншљење казаги, у смислу како сам у иочетку говора рекао. Министар војни Р. Милетић — Погрешно је узето да су лекарп крпвп што су воЈиици у ннротској касарпн внше боловалп п у већом броју умнралн. На протнв што пмамо овакав проценат мортаиптета п болести, имамо да благодаримо јаком санигетском назору, јер кад бн ми оскудевали у томе, опда бн тек видели какав бп резул1ат био. Неиа дана кад лекар не прође кроз касарне а не завири у сваки буџак, н једино благодарећп томе, може да се одржи чистоткоја н сдржава ст,равље иа стунњу какво је сад. Нема дана кад лекар не нрегледа све људе, п он оне којп су мало боа лесни одмах шаље у амбулангорију како би пх сачувао од тежих болестн. Са тога смо дужни да одамо ношгу иашем сапнтету, јер ои врло часно врши своју дужност. Илија Мојић — Сно грађевине, које се у оншге по окрузима подчжу падају на терет самих становника, н с тога ја сам противан резолуцији, која је поднета, да то паднс на терет држ. буџета, него сам за то, да се та реаодуција одбацн, а свакн округ нека сноси терет за сиоје грађевине. Мијајло Веселиновић — II ја сматрам за дужвост, да ироговорим нско.нжо речи, нарочито, што нека господа предгопорници педе, да је народ из оних округа дужан да сноси терете око грађења тпх касарни, то, господо, ја потпуно признајем и иелнм да бн парод био заиста дужан, да сносн терете и поправке, кад Ои по његовој жељи те касарне и биле саграђене ја призиајем и то, да је грађење тнх касарни, почето, по жељи иарода, јер је народ из тих крајева мисдно, да ће имати неког ннтереса отуд. То све не треба замернти народу окр. нњажевачког, којн је 1 870. год до корена проиао и сагој )0 о . Народ. окр. пожареначког ноднзао је г .1ас и мо.шо ондашње државнике, да га потиомогну; но ондашњи државници нису ни главе окренули, јер се говорило, да су то ратне несреће, и да у тим прнликама, ко шго иовуче, толнко му и чини. Народу окр. књажевачког не треба замерити, кад је он 1880. год. прибегао тој рђавој практици, по којој се пошло тнм путем, за који се мислило да је корнсган, по народ тамошњег краја. II над је народ видео, да после 5—6 година нема помоћи оданде, одакле треба да је очскује, он је прибегао тој практици н обавезао се да ће нрипомоћп том грађењу касарне. Но господо ни то ннје се хтело да учини, 1881. и 1 882. год., и ондашњн деспотизам и насилннчке аФоре ондашњнх вдада, користећи се жељама и молбама ондашњега народа, прибегли су грађењу тих касарни, а то, господо, свакако није по жељн народа, него по жслј Н ондашњих пласннка, — тираиа, јер је народ и онда приморан да да одобрење за зндање тнх касарни. Поред, тога, што је на такав начнн парод приморан, он је ииак водио рачуна, колико може терета нри томе грађењу да ноднесе; и кад је у предрачуну казато, да ће да кошта 2 00 — 3 00 хиљ. динара, он је на то и пристао. Но, кад су се касарнс сазидале онда излази сума од 7 00.000 дин. и народ треба да то доплатп. Сад, да ли је томе крнв парод, што су господа инжињери н државнинн, дакле главнн фактори ондашњи грешили ? Ви зиате добро, да је онда при грађењу касарни био као млађи инжи-