Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 40

Ово је мспе начелно мишљеље и гледпште о трговипском уговору, а сад, даље, да иређем на неколика објашњења, којима је потребно да се побију погрешни назори, којп су дапас а и јуче пали у Народној Свупштнни. На првом месту обраћам вам пажњу и молим да о том размислите, да ли ће обртнп порез, који се по аустро-угарском уговору трговинском с нама, може наплаћивати, да ли он неће доћи нод питање, кад ступи у живот трг. уговор с Немачком. Истина, то даиас није на дневном реду; али кад ступи у живот овај уговор, бојим се, да ће доцван бити, па вам на ово сада скроћем пажњу. У уговору с Немачком нема спомепа о обртном порезу У уговору с Аустро-Угарском нма о њему чнтав одсек. Даље с немачком је закључен уговор на 12 дана доцније но шго је закључен уговор са Аустро-Угарском. Према томе, бојим се да ли неће после Аустро-Угарска, ко.ја ииа у свом уговору права на највеће повлашћење, кориотитп се овом околности и избећп плаћање обртарине. Ја не тврдим, да ће то заиста бити, али сматрам да је врло нотребно, да вам и на то скренем пажњу, те да се о томе размислп. У одбрану уговора тргов. са Аустро Угарском од 1881 год., у колико је на њсга нанадато с неком основом, хоћу у неколико тачака да одговорим. Реч је била о повлашћењу робе колонпјалне, која се довози у Србију из тршћанског пристанншта. По извештају скупштин. одбора за нреглед тргов. уговора, сад роба колонијална не ужива по новом уговору она права, што је уживала нређе ио старом. То не стоји, по мом нахођењу. И по новом уговору колонијална роба увозиће се по уговореној тарифп, када долази из даринске области Аустро-Угарске. А да је тако, сведочп чл. 7. стр. 72. Друго је пптање о укидању спедпфичне тарифе. Господин Министар Финанспје исиравно је донекле казао, да је било речи о специфичиој тарифи и у уговору од 1881 год. Сажаљевам, игго не могу са њим да се саглдсим у даљем пзвођењу његовом; јер он није правилно оценио узроке, са којих нпје остварена она одредба уговора 1881 год. Тамо је стајало, да ће се у року од шест месеци царина по вредности моћп претворити у царину по тежнни, Но шта је томе стајало на путу да се није извргаило ? Другп је некн узрок бпо на иуту а не онај, којп је г. мпнистар финансије споменуо. То је уговор с Енглеском, који је закључен 1880 год. на основу царине, по вредности робе. И да је према оваком стању ства, и заведена царпна по тежинп, Аустро-Угарска, по праву највећег повлашћења, могла се користи тарифом но вредности. И када је То био случај, није нп имало потребе, да се пзврши споменута одредба о завођењу специфпчне тарифе. Што се тиче повлашћене, диференцијалне, тарифе са Аустро-Угарском није довољно и јасно пресгављено оно, што је у истини. Царина на нашу храну, која се увозп у АусгроУгарску, спуштена је или управо утврђена 1884 године на 50 крајцара од 100 к.гр. Јер тада је по општој царишкојтарифи аустро угарској утврђена царина на жито на 1 1 1 2 фор., а нама је дата повластнца да наше жпто увозимо у пограничном промету са '| 3 те царине. За ову добит ми смо признали тршћанско и фијумско нристанпште, као саставип део царннске области аустро-угарске монархије, те тпме избегли један теретан поступак, којим је био скопчан трговински промег с колонијалном робом. Овако стање трајало је док је и цео уговор бпо у снази, јер друкчије и није могло да буде. Сад ћу да учиним нримедбу на говор оних предговорника, који су тврдили, да ће се царина, коју наш увозник жита буде платпо у име царине при извозу, вратити му, кад се то жито извезе у облнку брашна ; јер — рекоше онп у Мађарској постоји премија за извоз брашна. Господо, то је факт, да у Мађарској постоји премија за извоз брашна ; али је питање, ко ће добити ту премнју : да ли наш увозник, нли ко други — млннар аустро-угарски ? И ако је факат, да се плаћена царнна на жито враћа при извозу

брагана опет то не иде у корист нашег произвођача иего у корист млинара мађарског. Ја, дакле, морам да вас замолим да узмете у оцену ову напомену и да сведете ову ствар на ону тачку, на коју треба да се сведе. «. Има још једна тачка, која се смагра као велика добит, а то је укннуће диферепцијалне тарифе. У начелу то је у истини добит. Но и ако је добит, што је диференцијална тарифа уклоњена из трговинског уговора, опет није било велике фипансиске штете од те тарифе; јер смо ми по тој тарифи увозили на 1.500.000 дпн. вредности робе на годину. И да узмемо да је наплаћивана царина од 8 °ј 0 на увезене предмете, ми бнсмо нмали да примимо на 80.000 дин., а узмемо ли да је сва она роба која је ушла према овој царини, царињена с 4°| 0 — дакле с половином оне стопе, која је утврђена као основна једипица, — ми смо наилатпли 40.000 дин. у име царине. У фипансиском иогаеду, дакле, велпке разлике није, само је добитак. што је ствар сведена на исправао земљиште. Међу тпм, ако бисмо ми хтели, да још даље ценимо вредност финансиског добитка, ми бисмо нашли, да тај дибитак ишчезава, с тога, што смо ми но старом уговору ваплаћивали на гвожђе из Аустро-Угареке 40 пара иа 100 кгр., а на оно из Немачке п другпх земаља наплаћивали смо 80 пара, док данас ми немамо права ни од кога да наплатимо вшне од 50 нара. И кад се узме, да Немачка јако конкурише гвожђем Аустро-Угарској и другим државама, онда излази да ћемо ми више изгубпти данас него што смо нређе губили. Али ја пе ценим тако много финансиску страпу уговора колнко политичку, те нећу нп о томе да говорим. Говорећп о тарифи морам признати, да је у њој учињен напредак ; јер је много потпунија и разгранатнја, него досадања. Има, до душе, и неких мана, које нећу да оставим неспоменуге. Чинећп то, нећу упоређивати таксе у раиијој п у садањој тарифи, јер сматрам да је са свии споредна ствар. хоће ли се који динар на сто кила више или мање илаћати. Много већу вредност полажем на ту околност, што се није узело у оцену код тканина оно, што је требало да се узме. Није се имало у виду, да се код вунених тканина удеси царина и но каквоћи; а то се могло постићи, да су сем тежине у оиште узете у обзир и тежине запреминских јединица. Отуда је дошло, да су чохе бринске и рајхевбершке царине по истој основи као чоха деветог илп десетог реда. То је по моме мишљењу погрешка, која ће да нас кошта, не толико финанснски колико моралио. Кад се имала прплика , држпм да је требало да се усаврши тарифа н технички толико, да јој неиа никакве замерке. Што су стопе царииске остале негде исте, негде веће, а негде и мање, томе се нема шта пребациги. Свакп зна да то није завпсило од воље наших преговорача. Оно шго јс у тарифи утврђено, то је резултат погађања. Ја срм имао част да суделујем у једном таквом послу и заам како се је знојила и једна и другасграна да што веће користи извуче за своју земљу. Ту се тражило све, што се могло тражити, а дало се само оно, што се могло дати. Од свију досад побројанпх предмета најтеже ми иада да говорим о ветерпнарној конвенцији. Ветеринарна конвенција склопљена је под тежим условима, него што је била стара ; и господа владини поверенпци јуче су нам доста јасно наговестили узрок томе. Данас кад се цео запад бори против источних сировина, и кад хоће да нам утури своје фабрикате; данас, кад се бори Немачка против Аустрије, а Аустрија противу нас, и кад ми стојимо противу Турске ; даиас, кад се тај ланац економски протеже кроз целу Европу — чини ми се, да ова конвенција није могла да буде друкчија, али још мање могу да пристанем на то, да су услови у новој ветеринарској конвенцији у ма којој тачки бољи од услова у старој. Исто тако тврдим. да су услови у нашој новој ветеринарској конвенцпји тежи, него они у конвенцији, закључеиој између Аустро-Угарске и Немачке. (Наставиће се)

Одговорни уредпик Ранко ПетровиБ

Штампа српско-краљев. државне штампарије