Народна скупштина

СТРАНА 54

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДН.Л (ја-јш; <ја 1в'ј.з 1 чдши

има од Сибггје, као земљораднпчке земље, мислим да је требало задржати бар ону стару стопу којаје била на жито. До душе ја не мислим да нам оних 25 крајцара, који се увозе у Аустро-Угареку лропадију. Нема сумње да свих тих 25 крајдара неће плаћатп наш прпизвођач, јер се млпнарпма, који ирерађује у брашно нашу пшеницу враћају, те ће према томе п већу цену давати српском житу, али опет ие верујем да ће иовишење те цене бити у свих двадесет пет крајцара, већ да ће у најмању руку те крајцарс поделнти с њима угарски млннарп. Свакојако овде ми не стојимо у оиој добати, коју смо пм1ли по старом уговору где је било чистих 50 крајцара, а не 75. Даље налазнм, да смо мп финанспјски оштећени тиме, што пам је трошарнна ограничена па извесан број артикала, па не само то, него су некп артиклп, на које смо пмалн прлва трошарине, са свим укииутп; код неких је утврђена цена, а код неких смањена, као код свећа и сурогата кафе. Го снодо, на што крити, у том ногледу сгари трговачки уговор бпо је бољи. Не стојп оно, што је казао г Мнлован Мнло вановпћ Он вели, да смо добнли нешто, што нисмо имали по старом уговору, да можемо и на иропзводе, које неизрађујемо у нлпој земљи ударити трошарину. И допста на први поглед ствар тако изгледа, али није тако. Они кажу: дајем ти да можеш да ударнш трошарину п на предмете које не произ водиш, али те ћу предмете да ти избројим ја. А но старом уговору пмалп смо права, да ударпмо трошарпну произвољно на све иредмете њихове, који се у нашој земљи пропзводе, а сад по овом повом уговору немамо то право. Друга рђава страна ове грошарине у томе је: што се мени чинп, да није ннкако бпло места тражењу Аусгро-Угарске, да нам она одређује саму стону што се тпче трошарине. Ја бих могао још да нађем разлога, да изађе с тим захтевом, док је посгојао паушалан начпн одређзвања трошарине, можда би то могла бити последица неповерења, да се неће ударити на наше онолико, колико на њихове. Алп вад је утврђен процент, онда мислим да томе неповерењу п утврђивању цена није било места. Што се тиче ветеринарне конвенције, ја као посланик с њом не могу бити задовољан, с тога, што је наша стока подвргнута прегледу ветеринарском 8 дана, без учешћа наших људи. Тпме што су наши људи избаченн и немају учешћа у иреглед, врло је чисто могуће да политичкп, а не ветеринарски разлози утичу на враћање наше стоке. Надати се је, да Аустро-Угарска унесе што већу искреност у примену тих одредаба, јер само од тога, колико буде унела ускрености у тај посао, зависиће наша држања према њој и за време уговора а нарочито при прављењу идућег уговора. У осталом колико нагап, толико исто и њени иравилно сваћени интереси траже, да се ове одредбе примењују са највећом пријатељском ис креношћу. Али и ако нисмо задовољни с том вегерпнарном конвенцијом, кад би смо ставплп питање : како стоји данашња ветеринарна конвенцпја према старој, опет би одговор био на странп ове нове ветерпнарне конвенције. Јер, док овде потиче бојазан од непскрености, дотле се види у старој конвенцији ио чл. 5, да је довољно бпло имати само основану сумњу. А сумња је, господо. сумња. Кад затраже иолнгпчки разлозн и потреба, онда реч „основана" не чинн ништа. Сумња може се увек протурпти као основана и она не даје онолико, колпко стручни преглед у Аустро-Угарској. Кад упоредиге све оно, што налазимо данас као најзгодније у тачкама старог уговора и конвенције, са оним, што је боље у новом трговинском уговору, нема сумње да и ја долазпм до уверења до кога сте и ви догали, а то је : да је овај трговински уговор бољи и да ћу према томе и ја за њега гласати. Још само реч две, да одговорим на оно питање, које је постављено : да ли је уговор направљен онаво, како би га збиља моглп направити према положају, који мп имамо према Аустро-Угарској. Некп су од господе посланика рекли, прпсгајемо на овај уговор јога и с тога, што мислимо да је стање под овим уговором боље од стања без уговора. Та зебња и и страховање од стања без уговорног на сваки начин долази

од нашег положаја, у коме мп стојимо према Аустро Угарској па то се нсго чуло п у аустријској скупштини. Код њпх је било посланика, којн су тражили : да њихова политичка и економска надмоћност треба да нађе израза н у трговинском уговору. Па процењујућп своју економску надмоћност над нама, они пе само да нису били задовољни овим уговором, већ су гражплн од нас п много веће много неправеднпје уступке а све на штету наше земаљске пропзводње. Прецењујући своју моћ у економском погледу, а потцењујући опет с друге стране пашу моћ, једаи од њиховпх посланика казао је : да мп кад би смо повели царински рат са Србпјом, Србнја не бп била кадра да га издржп нн пб годпне. Ја не позиајем непосредно аустрпске прилике, али српске знам. 0 Аустриским приликама не могу са спгурнош^у да говорим, алн нрема ономе, што је њихов извесгилац у парламенту казао, ја видим да се они не налазе у бог зна, каквом бољем положају од нас. Сами знаге да је Аусгрија земља нндустријска, а Угарска земљорадничка. Аустријн је внше стало до тога да гура своје производе на Ксток и земље на Балкану (на Исток у ужем смислу) јер то су једппе земље, где она може наћи пиЈаце за своје пндустрнске производе. На запад не може се гураги, на запад могу ићи само њене спровнпе. Па како стоји Аустрпја- са својпм фабрикатима на ипјацама балканским ? У Солуну но сопствеиом признању њпхова пзвестиоца енглескп производи већ су за 1°/ 0 потпслп аустријске фабрикате. У Грчкој два пута је већм увоз енглеских фабрпката од аустријских. У Румунпју где је Аустрпја до првог јуна 1886 пре царинског рата, но нзвестиочеву прнзнању држала пијацу у својим рукама, Немачка данас доноси од целокупног увоза двапут више него Аустрија. Ја мпслим да резултати нолитике трговилске. коју је Аустрија водила према Румунији, не могу је никако саветоватп да таку политнку тера и нрема Србији. Нема сумње, да бисмо и сами имали штете од паринског рата, алн штета по Аустро-Угарску у таком случају поуздано не би била мања. Ово сам навео само с тога, да се зиа, да царински рат не може нас толико заплаишти, да ће Србија пз страха пристати п на неправедне уступке. Колико год би он био неиовољан за нас толпко би исто ако не п впше био неповољан и за њу. И с тога мислим, да се царина на жито могла добити мања и у томе би уговор могао бпти бољи. Допустнте ми да завршим говор са особитом радошћу, што сам данас чуо једнодушну изјаву уверења свих говорника, да мп збиља сви треба сложно да нрегнемо на поправци нашег прпвредног стања. Док смо се физички борили са наш.им непријатељем, српскн народ давао је јуначне дружине, које су са оружЈЈм у руци протествовале противу насиља. У економској борби, наоружајмо се патриотизмом, који би створио у нашој отаџбини дружпне, вазда спремне, да принесу и лпчне жртве јачању народног богатства и нагае привредне снаге. Тиме ћемо најпоузданпје створити земљигате, са кога ћемо у будућим уговорпма имати много више успеха. Пера Павловић. — Г.г. Предговорници у својим говорима готово су исцрпели све оно, што сам ја имао да кажем, али као члан одбора, коме је било поверено проучавање овог трговачког уговора допустите ми да скренем вашу пажњу на једну ствар. Овде се у извештају вели : „Проучивши пажљиво п озбиљно поверени му посао, потписати се одбор не носи мишљу. да су овај уговор и конвенција такви, какво би Народно Представништво желело. Онн су за нас поред свих добрих страна у извесним одредбама донекле и тешкп и неповољни." Наша бојазан, која потпче од уговора и конвенције потиче више од саме конвенције. Пошто је и о конвенцији о свему говорено, хоћу да скренем вашу пажњу на неке одредбе. На првом месту важна је ствар да је новом конвенцијом избачен онај члан 5 старе конвенције. Истина г. Новаковић тврди да њега има међу другпм члановима. Ја господо, налазим да тога члана нигде нема. Неки чланови личе на тај члан петп, али нису ни из далека, као тај чл. 5 старе конвенције. У томе чл. 5 старе конвенцпје речено је било да само кад има сумње о болести сточној, да могу да врате