Народна скупштина

СТРАНА 88 НАРОДНА СКУПШТИНА,

Огњан Јовгновић из Сиракова, молн да му онштипа накнади неку штету; « Сељани из ошптина кладуровске и рановачке, моле да продаја у сеоским дућашша не буде ограничена; Рпста Пегровић из Сопота, моли да подигне стругару код извесне државне шуме; Мехавџиско-кафеџиски еснаф из Књажевда, моли да се строжије примењује закон о уређењу механа и кафана; Милосав Поповпћ, учитељ у Црвеној Јабуци, жали се на решеае министра просвете и црквенпх послова; Крста Петровпћ, управнпк државне ергеле у пензији из Београда, жалп се што му се извесна дијурна не исплаћује; Марјан Петковић из Ужпца, Спасоје Прокић, бив. председник општнне осечанске и Пантелија Грујић пз Муршпта, жале се на среску власт; Јанко Гладовић, учитељ у пензији из Комирића, жали се на Управу Фондова; Милија Ерић, писар општпне смољиначке, жали се на благајника УШ пуковске команде. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе упућују се одбору за молбе п жалбе. Изволте чути једае иредлог посланичкп. Секретар чита: Народној Скупштини У првој сееијд прошле нериоде, а поводом интерпелације упућене на г. миниетра војеног, од стране неколико народних посланика, но односу новосаграђене касарне (Магдаленићеве) у Пожаревцу, Пироту и Књажевцу, Народна Скупштина решила је: да се путеи комисијским у сва три места учини извиђај на лицу места и на другој сесији поднесу њихова извешћа. Комисије су по решењу скунштпнском образоване, учпниле су извиђај и поднеле своја извешћа г. министру пре састанка скупштинског у другом сазиву, који је пак пста са свима актима поднео Скупштини, и на основу чега изабрат је нарочнти одбор, који је имао задатак, да по овој ствари поднесе Скунштпни свој извештај, према коме би Народна Скупштина имала даље да реши шта треба. Но како тај одбор скупштински није могао поднетп свој извештај у том сазиву, а доцније се по овој ствари пије могло учинити продужење, то, а услед измењених прилика и околности новим пзборпма, одбор, који је бпо изабран, сада не постоји: а како је пак по мом мишљењу ово питање од велгке важности и које заслужује пажњу Народног Представништва, сматрајућп за своју дужност, предлажем Народној Скупштини и молпм да пзабере понова нарочити одбор, а коме ће ставити у задатак, да акта ова пронађе (која се у архиви скупштинској находе) и свестрано пх проучи, иа још у овој ванредној сесији поднесе свој извештај Народној Скупштиви на решење. 16 Јуна 1893 год. у Београду. Народни посланик, М. М. Веселиновић Потпредседник — Овај се предлог упућује одбору за преглед и оцену посланичких предлога. Изволте чутиједно саопттење г. Министра Народне Привреде. Секретар чита:

,Г .„I САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Народној Окупштини Законом од 20 Априла 189(1 године, који част имам у засебном примерку под •/. ноднети, дата је г. Кости Михаиловићу и друговнма из Крагујевца пскључива повластица за 15 годпна за фабричку нронзводњу хартије. Услови повласгице означени су у самом закону. Повластичари су положили и пронисну кауцију од 10.000 динара. Алн повластичари напђоше у остварењу повластице на извесне тешкоће техничке и финансијске, које они нису могли савладати, јер по уверавању њиховом савлађивање истих није нп могло стајати у моћи њиховој, почем ове тешкоће налазе свога пзвора у нашим оншгим. политичким, економним и финансијским нриликама. Услед овога повластичари су се обратили министарству народне привр. молбом, да им се учнне нотребне олакганце радп овога и потребне пзмене и допуне у датој повластици. На тражене измене и доиуне мпнистар народне прпвреде није ирпстао, али је претписом од 6 Фебруара 1892 годпне иод Бр. 380 позвао повластичаре, да се изјасне, да ди су вол.нп да се у чл. 6 повластице учинп потребна пзмена односно рока за почетак фабриковања хартије, и ако јесу, да о томе засебну молбу поднесу. На ово су повластичари одговорили да ће се по овој стварп обратити непосредно Скушптпни, што су и учинили, подневпш 19 Фебруара 1892 године молбу за измену чл. 6 дате им повластпце. којом ће им се продужитн још за две го дине рок за довршење фабрике и почетак фабрикације хартије. По овој молби није Скупгатина донела никакво решење, а закључена је 31 Марта 1892 год. Скунштина, коЈа је требала да се састане 1 Новембра 1892 год. распуштена је, а Народна Скупгатина сазвана за 25 Март ове годпне није се могла уставно конституисати, и тако није могла донети ни надлежно решење по молби повластичара. Услед овога повластичари су се обратили мени с поновљеном молбом од 29 пр. мес.,укојој ме моле, да порадим код Народне Скупштине, те да пм се тражена пзмена чл. VI о продужењу рока за подизање фабрике одобрн. За оправдање своје тражбине молитељи се позивају на ово што иде: 1. Да онп не могу бити кривп за то, што се ствар није могла у своје време законодавним путем расправити, те су они за то, у очекивању регаења припреме за оснивање фабрике продужпли, и као што тврде, у пола већ и довршили; 2. Да су у нашим нолитичким, економским и финансијским приликама морали пмати несавладљивих сметња ; 3. Да привредни пнтереси наше земље захтевају да се ово индустријско предузеће, за које су припреме у пола извршене. час пре довргаи и фабрика подигне. 11а како је нитање о подизању фабрике хартије доиста од велике важности за нашу народну привреду, п како право на тумачење закона и решавање питања о повластицама припада Народној Скунштинп, а нарочито с погледом на то, пгго је према чл. 9 тач. под б закона о датој повластици за подпзањо фабрике хартије од 20 априла од 1890 год., једино Народна Скупштина надлежна да решава о престајању иовластице и губитку кауције, то мп је част замолитије, да би она и изволела узетп ово нитање у решење и донети своју одлуку о томе: да ли се молитељима може дати тражени почек од две године за подизање фабрике хартије, и ако може, од кога ће се дана овај почек рачунати. У исто време част ми је поднети сва акта овога предмета. ПБр. 2681. 13 Јуна 1893 год. у Београду. Министар Народпе Привреде, Раша Милошеви*. Наставиће се)

Одговории уредник Ранко ПетрОБИ^