Народна скупштина

17 САСТАНАК - 23 ЈУНА

иП'АДД УО

је одмах извршивано. Отуда се могло десити да у једној школи нађу се постављена по три учитеља, а међутим треба само један, такав је случај био у Велпкој Јасикови у округу крајинском; и у Д. Велој Реди, округу црноречком. Сем тога дешавало се да се учитељи с једног краја Орбије премештају чак на други крај, као штоје био случај са Крупањскпм учитељем који је премештен чак у Врбовац, окр. црноречки и то баш у очи пзбора. Најзад могу додатп јога једну околност која доприносп да се овај предлог г. мипистра ирими, а међутим у извештају одборском није поменута. Зна се да премегатаје учитељске у министарству врши начелник, којпје и у осталим пословима десна рука министру. А какав је био начелник министарства просвете под прошлом владавинои, г. Јегаа Илић? Ја нећу да улазим у његову богословску спрему, која је према целом раду прогале владавине бпла достојна за н>ен просветни програм о реформпсању школа и подизању унпверзитета, него ћу говорити о једној другој подобности, коју је показао за време кад је био ревпзор осн. школа у крајинском округу. Он је тада имао обичај да од учитеља наплаћује по 20 дин. и флагау вина. Могу вам показати једну његову карту — посетницу, из које ће се ово гато рекох моћи све видети. Она гласп овако: чита: Мирку Петровићу УЧИТЕЉУ Драги Мирко! Прагатајући се са крајинским срезом и залазећи у планине, међу хајдуке, сетих се тебе п шаљем ти брагско поздравље. У Вруснику добпх 20 динара и флагау внна, у Тамничу не добих нигата. Ако гато добијега, купи вина. Твој Јеврем А. Илић Господин Јегаа Илић, као гато се из овога види уцењивао је учитеље и од њих тражио по 20 динара; а ако тога није било, довољно је била и флаша вина. Он је истина објагањавао доцније у јавности да је тих 20 динара узимао на рачун нагаих књига и ако то у карти не стојн. Па узмпмо да је п тако бпло, ппак је мало часгн за једног ревизора да нрнликом давања оцене учитељнма, од које зависп будућност учитељска, наплаћује неке старе н сумњиве дугове за пеке силом натурене књиге. 'Го је на финн начнн уцена, јер ће свакп учитељ радије датп и 200 дпнара, но да му пропадну 4 годпне службе и изгуби периодску повпшнцу. И ако је г. Илић покушао објаснпти ово мито од 20 динара, ипак му је сметала флагаа внна. Није ваљада и она за књиге. Он велп: примио сам је од свештеника брусничког а не од учитеља. Но заборавио је рећи даје свегатеник отац учитељев и Да с њим живп у једној кући и у задрузи. Дакле опет види се да је флагау внна иримио од учитеља. Кад такав човек заседне у министарство просвете као началнпк министарства онда није чудо, гато су се могла дегаавати онаква гоњења учитеља и онакви премегатаји, као гато су били под ирогалом владавипом. Најбољи и најспремнији учигељи који су имали да школују своју децу добпјали су најгора и најзапуштенија места, а двојкагаи најбоља места. На жалост, против овог недозвољеног Рада у служби, највиша просветна власт није ни до данас ништа предузела, као и да не постоји дисциплинарни суд, те овај господин и данас вашштава младеж у богословији, наравно по системи од 20 динара и флашу вина. Да је иодуже остала либералска најезда могли би дочекати да ов 1 ј господпн учптељска места даје на добош. Из тих разлога а и из онпх гато их је одбор у своме нзвештају изнео, довољно се види какво је стање било у нашим основним гаколама за ову гак. годину, и с тога ја држим да извегатај одборски треба потдуно усвојити. А ове жалосне појаве са школом и учитељима под прогалом владавином могу послужити Скупгатипи да нађе пута и начина

да их у будуће не буде, п да се школа и паставницн сачувају од таквих реформатора, који почињу свој програм: подичње универзптета п реформпсања школа: прндизањем но 20 днн. п флаше вина од сиромаганих учител>а. Стојан Новаковић — Пред нама је, госиодо, законски предлог, који се пзноси да га мн одобриио а овамо све што је у њему иредложено свршено је, нити бн се могло поправити, ако мн овај предлог не бисмо усвојили. Иредлогом се тражи, да се иадзор над основним школама према чл. 73 закона о основним шволама не извргаује оке године. Ако Скупгатина овај предлог одобрп, ми смо у етвари само одобрили по.ступак Госнодпна Мннистра Просвете, који је сам собом наредио, да се пе извргаује поменути члан реченог закона. али кад не бнсмо мп хтелн да усвојимо овај предлог Министра Просвете, кад бн смо му казали: ми мислимо да се чл. 73 закона о основним школама иора пзвршитп, и к гд је закон, нека се п извршује шта бп тада било ? Да ли би могао тада министар тај закон извршити У Ја мислим, да ову иелравилносг треба забележити, јер двоје може бпти: илн се Народном Преставнпгатву закон изпосп на регаење, онда кад оно имд пред собом одрегаене руке, да се може упуштати у одену тога закона — то значи, да може, ако предлог Министров не прими, бити онако како закон прописује; или је то већ извршено п у том случају не би се могло нигата друго учинити; него да се од нас тражи одобрење за оно, гато је иротпву јаспе наредбе законске извргаено. Јер овде ми данас у ствари ннсмо пред законским предлогом, да се овај члан не пзвргаује, него ми смо већ пред не пзвргаеппм чланом тога закона. Данас је 23 јунп п кад не би омо нагали разлога да примимо овај нредлог Министров шта би било? Каквим би се начином нзвршио надзор, како би се то учинило. По мојем мигаљењу, ма колико да има основних разлога, да се овако чини, како је господин Мивистар Просвете нредложио, налазим, да опет пма разлога, по којпма се може и протпвно радити. Извештај одборски, каже, да је 774 учптеља кренуго и мремештено. Ако добро памтнм, у Србији има свега на 1500 учптеља, дакле једна половина ,]е премештена, а једна половина остала је на свом месту. Зашто онда та друга ноловина, која је остала на свом месту, зашго дакле тих неколико стотнна учпгеља, којп су преко целе године редовно радили, да се лише оцене; за што да њпхове школе нз буду нрегледане? Може битп, да би боље било да секазало: да се надзор из врши н над оним учптељнма, којн су кретани и премештани, с једног краја на други а да се по наредби самога закона околностп неповол>ие узму у рачун, па у извесним приликама да се преглед и са свим изостави. То би било најсагласннје н са законом и са супггаственим потребама школским. Али сем тога, закон и наредбе о надзору у основним школама, не гледају само на учитељскп рад и успех, него и на мпоге друге ствари, које се тичу гаколе и рада школског, а на које миппстарство вао врховна власт има да пази. А ту долазе сви онн захтевн гаколскога закона о потребама гаколским о дужностима школских и нолитпчких опшгина, родитеља, осталих школских власти и чинилаца. Све то треба да дрегледа нат,зорник. Он треба да види и како су деца ишла у гаколу и како је школска опгатина вргаила оно, што има по закону да вршн и како је снабдевена гакола гаколским потребама, књигама, какве су зграде, како су издржаване, јесу ли оиравне или неоправне и т. д. Напослетку, само тога ради, могао се одредиги надзор над основним школама; али ма да се сад нема шта друго чиннтп до прпмитп овај закон опет мислим, да би правилније било, да је господин Министар од иас тражио, не да му оваки закон одобриио, него да му дамо одобрење гато није извргаио чл. 73 зак. о основ. гакол., те да се ие би пред нас износио нредлог, који се тиче предмета већ из^ргаеног, који већ не може бити предмет никакве дискусије.