Народна скупштина

СТРАНА 272

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

хтела да изврши сноју дужност, тек онда су друге власти објаве издавале, и то није ништа противно закону. (тако је) Колико се терало у овоме, то су имали многп посланици прилике до се увере; но да вам за иример наведем неке иодатке о томе: у вароши Јагодини био је одређен за председника бирачког одбора, суднја Михаило Стојићевић. Тог судпју као из места, морао је наравно свакп познавати, и он је до;иао да врши дужност као иредседник бирачког одбора. Али полицијска власт силом га је истерала из ошптииске судиице и спречила га, да врши дужност. Је ли то правилност избора, је ли то нравилност тумачен.а изборног закона? У срезу носавском, ваљевског округа спречен је тако исто г. Лука Лазаревић дугогодишњи народни посланик за исти округ и бив. нрофесор ваљевске ниж. гимназије, за тим Љуба Срећковић шеф одељења у монополу дувана и др. Светислав Радовановић, који је родом из Ваљева. Г. Љуба Срећковић био је одређен )а нредседнпка бнрачког одбора у Обреновцу, он је родом одатле и тамо је опште позната личност, и норед свега тога он је насил^о као нредседник бирачког одбора удаљен. Зар се у оваким радњама не огледа очевидни смер либералне владе, да се спрече председници бирачкпх одбора, те да полиција са регентима фалсификује рад бирачкпх одбора. Ја мислим, да се то потпуно огледа (Тако је). У тачки нод бројем VII оптужбе наведено је, како је министар унутрашњих дела наредио, да се не испраћају денеше, у којима би се што сумњиво јављало или којима би се што јављало о избору. Јасно је, господо, да оптужени министар унутрашњих дела, није имао апсолутно нпкаквога права да овакву наредбу изда. Ја ћу гам навести један пример, те да видите како се ноступало. На два дана пред избор, ја сам телеграфисао г. Николи Пашићу, у депеши сам му 1 'авио, да је у срезу колубарском издато толико и толико карата, а у срезу посавском толико и толико карата и ништа више. Та депеша враћена ми је од главне штацпје, са додатком да је противна члану 15 закона о телеграфу. Ова депеша вређала их је по њиховим појмовима, била је неуљудна, за то што се њоме о пзборима извештавамо. Овакво недозвољено спречавање употребе завонитога права грађана, не може се ничим оправдати. По тачки УШ односно незаконих употреба војске и утицања војске на изборе, ви сте се могли уверити из много добрих нодатака, да стојп у истпни све оно, што је и у опгужби речено, а што су поједини посланици у својим говорпма изнели. Тужени г. Рибарац брани се, па каже, ја сам имао рђаве власти у Драгачеву, имао сам рђавог чапетана. Молим вас да ли један министар може тако да тврди, ја нисам крив, лмао сам рђаве капетане. Г. Рибарац као министар имао је могућности да рђаве капетане отпусти или смени. Његова одбрана није никаква одбрана, јер, госиодо, као штознате, такви г.апетани, који су баш највеће злоупотребе чинили, они су награђивати. (Тако је) Ја нрелазим на тачку IX, у којој се вели, даје онтужени г. Рибарац наредио својим потчињеним органима, да не следују законитнм позивима судова. Господо, ово је наредба написана својеручно од стране туженога г. Рибарца. Тужени г. Рибарац брани се па каже, ја сам је написао, ово је мој рукопис, али та наредба није експедована. Колико има вредности таква одбрана, кад има података да многи и многи од нредседника општинских судова, а исто тако и неки полицијски чиновници нису следовали законитим позивима судова?! То значи, да је варедба испраћена, експедована, иначе ти органи не би смели тако да раде. У осталом и изнети податци у тужби ово потпуно потврђују. Кад овако што може учинити један министар унутрашњих дела, јасно је, да је хтео своје послушне органе да заклони од сваке одговорности, те да би они имали што више смелосги у вршењу нозаконтости и фалсификовању избора у корист онтужено га кабинета.

Оваква противзакона радња оптуженога министра из основа подрива правни поредак у држави. Код тачке 10 оптужени г. Рибарац признаје, да се хтело ушшвисати на изборе, и да се унливисало, и ту се брани, да је она денеша послата Живану Живановићу лажна. Колико вреди таква одбрана цените ви, господо. а ја држим да не вреди ништа. Госиодо! Устав је одредио свакој инстанцији у држави делокруг љене надлежпости, и јасно је, да нико у послове иојединих инстанција не сме да се меша. И Главном Бирачком Одбору одређена је надлежност, одређена су права и дужности његове, и министар унутрашњих дела није имао никаква права, да наређује својим органима, да од Главног Бирачког Одбора отимају акта и како ће ое п коме издати нуномоћије, и како ће се који иосланик лпберални добити више. То су наредбе, на чоје г. Рибарац није имао права по Уставу, на ипак је он издавао н оне су вршене, што доказују прилози поднети уз тужбу. Господо, колико је смешна одбрана туженог кабинета по делу под 11, ви ћете сами оценити. Г. Рибарац се брани и каже: „ми не знамо, је ли Скупштина била законита или не, ми смо је на позив Председништва Скупштине отворили , пошто нам је јављено , да се Скупштина конституисала". Па да ли је довољна одбрана? Не. Овде је г. Рибарац знао да је Скушптина незаконито конституисана, јер је он тако и хтео, (чује се: тако је) и према томе он је крив и за то. Најзад бацимо поглед на одбрану г. Рибарца, где он каже, да је кабинет сматрао, да ће одржати политичку равнотежу, ако и они остану неко време на влади, пошто су већ друге странке, нарочито радикална, биле доста на влади, и они дакле — либера.ш - ради те политичке равнотеже треба да остану на влади, па ма то и против воље народне било. Ја мислим, да оваква одбрана министра унутрашњих дела у једној уставној земљи, не може да се одржи. Зна се, на који се начин у уставним земљама долази на управу земље, — поверењем народа, па и либерална партија, ако би имала поверење народно, она би ступила на управу зеље. Сам Рибарац признаје то, но он је против воље народа хтео, да се одржи на влади и у томе лежп клица свију кривица, које су тужени починили. Онтужени у своме одговору тврде, да није било никаквих изгледа, да ће у земљи наступити грађански рат, ако би се продужило и даље стање од 9 августа. А г. Рибарац отишао је тако далеко п нсказао тако рђаво мишљење о српском народу, да у њему нема карактера, којп би билп кадри да га поведу против угњетача његових слобода. Господо, српски народ није заслужио овакав прекор ни од једног његовог сина, а најмање од туженог г. Рибарца. Ја као Србин могу са поносом да кажем, да је вазда у народу српском било људи, који су смело ступали на браник слобода народних и да бп их се нашло и у овоме времену. Непобптна је нстипа, господо, да је услед тога што закони нису вршени, што је плаћана сплна глобарпна, што су људи ашпени, непобигна је истина само да први април није учинио крај насилннчкој владавини, да је неминован био грађанскн рат, то ужасно зло, које нико од нас не жели. Оптуженп г. Рибарац изволео је у својој одбрани казати и то: „нашје Устав добар, алп су људи рђави." Јесте госнодо, ја примам ову његову изјаву, Устав је добар, а да има рђавих људи то је најбоље казао г. Рибарац својии радом као министар унушташњих дела. (Чује се: тако је). (Наставиће се)

Одговорни уредиик РаНКО ПетрОВИ^