Народна скупштина

СТРАНА 306

НАРОДНА СКУПШТИНА., ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

за либерале. Па ко изјави да хоће, томе је било слободно да еече гору. Тако је био један велпки забран бага на граници између среза косаничког и добричког, који је вредио преко 4000 дуката, данас од њега нема ништа, јер је сав упропашћен, чисто би човек могао да се заплаче, а то су дозволили лпберални шумари, нарочито је у томе крив Јанићије Недељковић шумар из Барбатова, који је све дозволио и упроиастити и исећи такав забран, који су још Арнаути били очували. Поврх тих њихових недела и гажења Устава и закона, они су још забрањивали, да се сазивају зборови. Они су људе, који су ишли да иозивају пријатељена збор, кажњавалипо месец дана затвора. Забрањивали су им, да не смеју позивати грађане на збор, а позиве су цепали. А како су разносачпма позива стварали кривицу? —Ја сам чуо за једно чешење Михаила Павловића званог „Жутог", писара среског, који је стварао кривице разносачима и правио решење о затвору, овако вели: „пшпите ми реферат и овако кажите: неки људи овде разносе позиве по селима и позивају људе на зборове, и представљају себе за пандуре среске, узимају на себе туђу власт, те да би могли тако што више људи да новеду на збор". Тако је чинио председник жичке општине, а среска власт позове те људе на одговор и казни пх са по 30 дана затвора. Онп су хтели да се жале, но пошто су били неписмени, они су потписали решење као да им је раннје саопштено и тако су бпли осуђени, а рок жалбе је протекао био. Што се тиче издавања бирачких карата за изборе у срезу косаничком, оне су прво издаване само либералима, па тек после радикалима и напредњацпма. Ну највећу погрешку су учинилп и закон погазили у томе, што су и Црногорцима, којих у томе срезу има доста насељених, и који су иначе врло добри људи, — дали нраво да гласају и ако нису плаћали порезу. Како су либерали придобилп две опиггине у којима живе Црногорци, па да би гласали за либерале, они су им казали да их ослобођавају од порезе, но само да се ири.јаве као надничари. И тако они су пријављени као надничари, те су моглн да гласају сви који нлаћају 15 динара порезе. Но ово се чуло после, па кад су видели други Црногорци, шта се са њима уради, онп се сад питају: како то да ми сад плаћамо данак а остали не. Вама је познато, да је тамо наша граница више шумовита, да тамо пма стражара и буљубаша, и то у 34 карауле са по 6 људи а то је 204. Да би либерали осигурали себи победу, коју су мислили да добију за време пзбора, они су преко буџета поставили још 120 стражара. Па су на свакој караули оставили само по 2 стражара а остале су све поделили но општинама да спречавају слободно гласање, тако су слали, у неке по 20, а друге ио 30 стражара и т. д. У свакој општини било је тих стражара с мартинкама и муницијом наоружаних, само да народ кад дође да гласа занлаше , те да у што мањем броју долазе на биралпште, или да гласа за либерале. Дакле, они су спремали земљиште тако, и давато је свима председницима општина упуство разно. Даље је бпло наређено од стране окр. начелника, да 24 фебруара кад дођу председници бирачких одбора да их враге, а чуваре кутија да одјуре, па ако баш радикали буду заслепили толико да на дан избора напуне њихове кутије да се преруче, а ако не можете да преручнте а ви дођите у среску канцеларију и препишете гласачке спискове за то вам дајем по два формална записника. 19 Фебруара ја сам био одређеи као нредседник бирачког одбора, а тако исто и Драгутин Тодорић. Ми смо тада ишли начелнику среском, да нам изда објаву да идемо у општииу, где смо одређени. Начелник срески или пије хтео или није сиео да нам изда објаве, па је актом бр. 1190 и тражио по нашој молби од начелника окружног да му он јави шта да ради. Начелник окружни одговорио му је, да је то његова ствар, хоће лп он издати објаву или не, и тако ми иисмо добили објаве никако. Тако дакле, 24 фебруара иачелник среза косаничког издао јз наредбу свима ошптинским судовима под

бр. 1379, да све председнике бирачких одбора врате. Ја знајући, да у тој оиштини, где сам одређен има до 30 наоружаних стражара са границе и да је тамо као општински писар бивши пракгикант среза косаничког Филип Најдановић, напигаем један акт начелнику среском. Ја сам тај акт послао начелниау среском на повратни рецепио, пошто сам претходно ишао начелнику среском, који се навлаш удалио из канцеларије, а у дужности га застунао неки Михаило Павловпћ писар срески, звани „Жутов". Ја сам отишао 24 фебруара у општину мачковачку као председник бирачког одбора, и ако сам знао у напред шта ће да буде. Тамо сам отишао тачно у 2 часа по подне и затекао сам стражу од 30 стражара и то само двојицу тројицу из те онштине, а остале из других општина, да их ја не бих познао. Отигаао сам у општинску судницу и тамо сам нашао кутије већ утврђене на столу, а на столу ннје било никаквог пзборног материјала. Кад је било три сата по подне ја затражим од председника ошптинског суда, да ми преда изборни материјал а он ми је одговорио, да још није време и да још мало причекам. За тим је он одјурио .једног чувара радикалие кутије а другог Тодосија Радовановића стражарно спровео среској власти као неког кривца, а мене вратише и то овако: Кад је дошло три сата ја сам тражио материјал од кмета, а он ми је казао: „е, попе, имаш ли ти објаву од полицијске власти" ? Ја сам га тада запитао на основу кога закона то тражига ? Па сам му онда показао објаву од државног одбора, а он ми је тада казао: „да с места излазиш на поље". Када ја нисам хтео да изађем, по његовој наредби на поље, јер сам старији, онда су ми то исто 10 стражара заповедили, на гата пм ја кажем: чујте људи, ви сте стражари, ви сте нлаћени да чувате границу, а не да јурите председнике бирачких одбора, и ако ви то учините знајте, да ћете отићи на робију На тај начин ја њих истерам на поље. (Смех). Погато ја нисам хтео да изађем нз канцеларије тражећи од председника, да ми да изборни материјал, он ми онда рече: „знага гата је, попе, ја имам наредбу да ћу све председнике бпрачкпх одбора вратити". Ја му онда затражим да ми напигае решење, а он ми онда одговори, да не сме то да ми да, и заповеди ми понова да изађем из канцеларије, и кад ја опет ннсам хтео да изађем, онда је председник позвао стражу од 30 стражара да уђу у канцеларију и стану у фронт, па им онда заповедп, да ме истерају на поље, те ме тако довате четворица за једно раме четворица за друго раме а остали за ноге на ме тако изпегае иреко канцеларпје, и кад су ме тако донели до на сред канцеларпје ошптинске суднице, ја се онда насмејах, не због чега другог, него само да ме не би били (смех). После тога, ја се вратим у Куршумлију и тамо затечем све иредседнике бирачких одбора, затекнем Свилокосића, Драгутина Тодорића и остале, јер су и они враћени били. Затим нанишем три депегае да јавим у Београд шта се овамо ради и они нису хтели те депеше да ми нриме. Једна од тчх деиеша била је врло мала и благо написана. Она гласи: „Све нас вратише. Поп Богосав". Та ми је депеша из Београда враћена и ако у њој није бпло нигата рђаво написано. Једном речи, враћени су сви председници бирачких одбора, а у целом срезу, верујте, да су куглице свуда преручивали из радикалних у либералне кутије. У општини рачанској истерани су представници листе радикалне и кад није испао избор у њихову корист, онда је председник — регент — распустио грађане кући са речима: „покварен избор", па је у Куршумлпју одјурио и јавио начелнику, а начелнпк нареди, да се ноћу држи збор и гласа и тако су у тој општпни ноћу гласали и у тој ошитини показало се толико п толико либералних куглица, а радикална ниједна. Сутра дан 26-ог, кад су сви записници дошли, онда су у среској канцеларији преправљани, један једини председник бнрачког одбора, који је за то знао прошао је околишним цутем обишао среску канцеларију, и он је једини који је донео главном бирачком одбору записник као што треба. Кад се поред других недела тако газио изборни закон, ја ћу се прпдружнти потписницима на оптужби, и тражим да се оп-