Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 320

натлије све несрећнпје. Истпна има много говора а мало рада; пма много „чланова" ио разним удружењима, али је на жалост нашу све мање мајстора, место да мајстори постају утврђеним путем да се еснафи одржавају по еснафској уредби, множе се занатлиска уједињења по закону о зборовима и удружењима, које не зна ни за ваљапе мајсторе, које п ве тражи мајсторе, но само чланове на броју, као да се занатсаа утакмида ствара и одржава гомилом а не тешким трудним и смишљенпм радом мајсторским. Па како пзгледа и саиа иајвиша надзорна власт нпје водила бригу о трговачко - занатлпским установама, као што је н. нр. главни трговачко-занатлиски одбор, који је иостојао на основу закона, п давао — на подобије коморе — своја мишљења о свему, коме је одбору укинута државиа потпора, отказала једног секретара, кога је држава плаћала, а сам тај одбор остављен је самом себи п сад би бпло нитање, коле се даје та иотпсра п како се одржава веза са минпстром прнвреде с једие и са именованим сталежем с друге страие ? На ово 310 унутрашње стање заната и еснафл, дошла је навала страних израђевпна, које се готове продају у нас. Готове обуће, готове хаљине, готове све ствари у ошпте доносе се сг. стране и јадни српскп занатлија иде да ностане прост туђи крпаџија и више ништа. Говорило се, да ће нови трговачкп уговор умањити ова зла, али, то тек пдемо да видимо, господине министре. Зло је зло и пред њим нам нпје вајде затварати очи. Ваља нам лечити зла, ваља нам спасавати заватлиски ред. За то ваљда и постоје Скупштнне и Владе, да воде земаљске бриге, да се старају о добру. То је дало повода и овој мојој интерпелацнјп о занатлијама, коме реду и сам припадам и који престављам у Скупгптини по вољи мојих бирача. Али, мени се чиви, да је у нас у Србији та нолитика да се даје готово за вереспју. Чекајућп некакву реформу за натлија и еснафа одосмо у пропаст, а као да нпком ии на ум не пада, да види врше ли се постојећи закони и уредбе. Нико вшне и не пита: шта раде ти еснафи? Живе ли еснафи? Врше ли они свој иосао ? Како се данас долази до мајсторског права. Мисли се, да су еснафп и њнхове старепгине само за то, да воде брпгу о старој руфетској вересији, а некаква занатлијска удружења спашће и занате и занатлије од пропасти, у коју иду. На против моје је мишл»ење: да док нам се што боље и савршеније не створи, старо не ваља напуштати, а узгред буди речено, наша еснафска уредба давала је потпуну гаранцпју за новољан развигак занатлија, за добре калфе и јопг боље мајсторе, а то је ваљда овде и главно, јер ваши занатп истина пропадају под навалом страних фабриката, али пропадају и због недоучених занатлија, који често добијају своје мајсторско гшсло по наредби власти. Власт може, госггодине министре, начинити од проиала дућанџпје чпновнпка, али не може мајстора, који ваља да „испече" свој занат, па да буде и ваљан мајстор. Мајсторп и занати дакле, пропадају и за то, што је самовласно напуштена досадашња мудра и паметна еснафска уредба, а с њом и свака мајсторска озбиљна спрема, чему је следовало раснадање еснафа, а образовање удружења често са надри-мајсторима. Док је овако бачена у запећак пагна еснафска уредба, причало се о некаквом закону о радпама; говорило се, да ће тај закогг спасти и занате и занатлије, чему смо се свп радовалп ; а није ником пало на ум да принцип поделе радњп стојп и у еснафској уредби, која тачно обележава све занате, све трговачке радње и да се ова уредба вршила не бп било ове збрке, којој су жртва занатлије, у корист свакога из бела света, само не у корист нас мајстора, којп спосимо све државне терете п дајемо крвну порезу, служећи у војсци и у ратовима. Напуштањем строго законског поретка, дошло ,је до овога данашњег растројства, у коме се не зна впше, нп ко је мајстор, ни ко је калфа; ни нгта је иробнсвет и парчетар ; нити се зна гггта је „еснаф" а шта „удружење." Ви ћете се сложити са мном, г. минпстре, да овој збрцп ваља учинитп крај; а ја као мајстор знам доста добро те наше јаде, и мислим, да за повраћај реда у реду занатлија

има два пута: да се поврати важност постојећим уредбама, гга ако треба да се приступи и повим уредбама и законима, да се старе савремено усаврше, сад некако стојпмо врло неугодно: старе законе не слушамо, нових немамо, те отуд сав русвај у нашим занатлнским редовима еснафа и удружењима. С тога имам част унравитгг на вас, г. министре, ова питања: 1. Еако мислн г. минпстар сложити еснафе, који постоје на основу еснафске уредбе и занатлиског савеза и удружења, којгг су мимо еснафске уредбе иостали на основу закона о удружењу и зборовима ? 2. Мисли ли г. министар дозволнти, да се и даље не врши еснафска уредба, или уираво сматра лп г. минпстар, да она у ошнте п иостоји и да ли се још когод по њој управља. 3. Еакве намере има г. миннстар односно заборављеног предлога законског о радњама , којп је у своје време занпмао занатлије и чпје тражење само показује , волико се погрешггло, што се нпје вршила еснафска уредба у свему, него је нупгтено да дође до садашњег нереда међу занатпма и еснафима, који ће се неред тешко поиравпти и будућим законом о радњама, а то ,је нова сведоџба што увек наступа, кад се закони не врше. Жалост је овде у толико већа, што је томе пехату постао жртва цео занатлискп ред, посрнувши у својој спреми и способности, као и у материјалном благостању, пдући на сусрет да буде туђ измећар или да узме просјачки штап у руке. 7 јула 1893 год. у Београду. Народни посланик, Ђока Вдадић, занатлија Потпредседник — Ова интерпелација упућује се надлежном мпнисгру, да у одређеном року на њу одговори. Част ми је известнти Скупштппу да сам Јовану Станковићу, посланику дао 2 дана одсусгва због његових врло хптних послова. Тако исто посланик Јоца С. Јовановић јавио ми је, да је отишао и моли за 3 дана одсуства. Одобрава ли Скупштина тражено одсуство? (Одобрава). Изволте чути један указ Његовог Велпчанства Краља. Секретар чита: МИ АЛЕКСАНДАР I по милости божјој и во.ђи народној Краљ Србије На нредлог Нашег министра грађевина, а гго саслушању Нашег мпннстарског савега решили смо п решавамо: Овлашћује се Наш министар грађевпна да Народној Скуп штини, сазваној у ванредни сазпв на дан 1 јуна 1893 године, може подпети на решење: Предлог закона о изменама и до пунама у закону о грађењу сењске железнице од 16 марта 1890 године. 2 јула 1893 год. У Београду. АЛЕКСАНДАР с. р. Мииистар грађевииа, инжњерски иотауковпи ?с, Свет. Станковић с. р. (Наставиће се)

Одговории уредиик РаНКО ПетрОВИИ