Народна скупштина

СТРАНА 344

Мих. Поповић. — Заиста, господо, ако мозке бити дрскости и такве неувиђавносги, то је ова дрскост, коју је показао сад г. Ђорђевић. Стеиографске су белешке ту, ви сте свн били овде и слушали сте, шта сам ја говорио, и сви се добро сећате, да сам ја казао, даје ово иитање готово већ решено самим наводима господе наводима Рајовпћа и г Борђевића. Први је навод г. Рајовића, који се позвао на чл. 36, а други је г. Андре, који је казао, да је се на неколико људи нишанило овим законом. Нисам лп тим казао јасно, да чл. 36 припада г. Ра јовићу, а н-ему све друго, и кад код једног човека може да излети једна сгвар из памети, за један минут, који по своме иоложају треба да има боље памћење, онда могу ли ту да се траже ненамерне побуде? Стеван Риетић — Ја сам и при првом читању тражио реч и бранно овај чл. 16, да остане онако, како је изашао из одбора, а то са узрока, што сам оценио и чуо од појединих иосланмка, који веле, да се овде терете неколико трговаца. Ја ценим, да се овде не терета неколико трговаца, него потрошачи, и с тога браним овај чл. 15 и држим, да сви треба подједнако да сносимо ову трошарину, и с тога ја сам за то, да остане, као што је предложено. Милан Ђурић — Господо, ја сам при првом чптању тражио реч п говорпо, да овај члан отпадне. Говорио сам, да овај члап отпадне с тога, што мислим, да неће послужити циљу, коме је намењен, т. ј. неће се добитп отуда онолико новаца, колико се предпоставља. У начелу за овај закон, гласао сам за то, што сам знао, циљ ради кога је овај закон поднесен, знао сам да је он иоднет за то, да се приходом њиховим побољша стање нашим финансијама. Али овај члан по моме мишљењу и ако нисам правнпк, ппак појимајући, да наша трговина може да напредује, кад ми у овој земљн допустимо слободу трговине и кад би се овим чланом шпло на то, да онда не бих гласао против њега. Нико од г. г. говорнива, који су тражили, да иптерес иравде, Уставности а и државна каса захтева, да овај члан остане, није ме могао својим доказииа убедпти, јер нико ми не може казатп, да оно што су радили грађани у границама закона и нашта су ималп права, да се то може са другим законом да оитерети. Трговина је за то, да трговац по својој проницателности тражи пијаце, ствара већу цену, ради ве ћпх својих прихода, и на тај начин користи царину п државу, а умножава и свој капптал. Као год шго ми неби помогли једнога трговца, којп је имао рецимо милијун динара капитала, али својим трговачким радом пропадне, тако псто немамо оправданог узрока, да ми те људе сметамо у своме иослу и добити. За мене је још једна ствар јасна. У тексту овога закона, нема ни великокупаца, ни "малопродаваца, и с тога нека се нпко не вара, кад мп ирнмимо овај члан, онако исто како се буду прегледалн дућани великокупаца, п у оиште велики дућани, тако ће се прегледатп и дућани најмањп и у свима ће се поппсати, и на све метнуги трошарина. Нротпв тога нико не може имати нпшта, али ја се бојим овога. Често се дешава, да чиновник, да бп се пред старешином показао вредан и заслужан, дође код неког сиромашног бакалина, и нађе пет џака кафе или шећера, и оп замисли и уобрази, па каже : ти радиш толико и толико година, ти мораш да имаш више кафе и шећера, а на основу те претпоставке, стане му претресати кућу, и отуда пропзилазе забуне, свађе, нерасположење и незадовољство код народа, п то смета правилном развијању трговпне. То би било и против Устава, да се тако зађе од куће до куће, или од дућана у дућан, те да се људима претресају радње илп куће. Тиме се, господо, не сумњичп, он само у својпм трговачкпм односима, него п о његовом карактеру, и о његовом поштењу, и тим му се убпја кредит у земљи п на страни. Ми и сад видимо, какво се незадовољство појавило усљед намера, да се ово овако урадп. Ја мислпм, да мп не треба нпкад да доносимо закон, којпм би делили земљу на

сталеже, и да изгледа да некима чинпмо ненравду, већ треба да нам лежи на срцу наиредак свију. Ми треба да се старамо, да никада и не опа^имо да такве разлпке чинимо између поједннпх грађана наше земље, и да не спречавамо утакмицу трговинску, која би бнла на корист наше производње, и напшх прпвредних трговинских односа. Ти разлози руководили су ме да гласам нротив овог члана ономад, а они ће бпти узрок, што ћу и данас бити иротпв. Да у кратко сведем разлоге, са којих то чиним. Ја појимам, господо, добро наше тешке финансиоке прилике, које су нам наши претходници оставили у наслеђе, и у којима се сад наша земља налазп, и с тога сам и гласао за овај предлог закона у начелу. Међу тим, кад се дошло на овај члан, ја сам пзјавио, да се с њим не слажем. Ја сам то изјавио, и тог сам мишљења, са гледишта правде. Нисам могао да допустим, да један закон има повратну силу само због неколико људи, и.ш због једног сталежа, јер мислим да такав закон не треба да се доноси. За то ме је руководио и тај разлог. што не мислим, да ће се овпм законом постићи цпљ, ради кога се он доиоси, јер се неће добпти онолико ирихода, колпко се мисли, да ће се њиме добитп. А њиме ћемо изгубити много, јер велике каппталисте неће смети да се усуде, да у нашој земљи што год раде, кад виде, да се законима даје повратна спла, и да оно што је са тешком муком задобпјено као право, неће да се верма нп поштује, а не варајмо се да ћемо, ако усвојимо овај чан, користити сиротнијим колонијалистима, већ ће и они као и богатији, и имућнији трговцн, осетити тежак удар у свом раду од овог члана. Ранко Петровић — Допустите ми, да само са неколико речи мотивишем своје гласање за чл. 15. Готово изгледа чудновато, да о једном иитању, које је сувише јасно, које пма толико преседана, толико нретходпих случајева и у нашој земљи п у осталим државама, готово је чудновато, како то питање може овако да занима Скупштину и да овако јако дражи поједине говорнике за и против овакве установе, каква се предлаже чланом 15. Нећу ићи на ону страну, те да и помислим да овде има себичних намера, да има неких браниоца особитог интереса неколицине трговаца, који би хтели да се на рачун државе богате. Кажем, да нећу ићи на ту страну, но ииак ме изненађује: како је ово нитање овако јако надражило једну незнатну мањипу посланпка, који су против овог чл. 15-ог према великој већини посланика, како ми изгледа, који су за чл. 15-тп. На нитање о неповратности силе закона, које се свакојако није тек сада родило, од кад је на претресу чл. 15 иред нама, то шггање није могло да ме разувери да треба и сам да устанем против овог члана. Јер у нашој земљи је посгојало начело о тој неповратности силе закона и по старом Уставу и по појединим законима вао и по новом Уставу, па опет смо имали 4 овака пста случаја ранпје под владом старога, а један под владом новога Устава. Начело неновратности силе закона постоји и у суседној земљи Аусто-Угарској па и ту је скоро унесена овака иста одредба у њиноме закону о трошарипи, какву ми данас уносимо. Још мање може да ме одврати од предложеног члана зебња једног од мојих другова, по којој, гласајући за овај чл. 15-ти, може доћи, да се после удари трошарина и на све сировпне у народу, као што су: жито, шљиве и т. д. Баш то и јесте разлог, да ја са свом снагом пристајем уз овај члан, те да не би дошло време да се поипсује и та сировина. Ако се што пре уреде наше државне финансије, онда се неће доћи до тога, али ако би се и то доживело, онда би смо морали и на то пристати, јер је држава преча од појединаца. (Наставиће се)

Одговорни уредпик Ранко ПетровиБ.

Штампа срдско-краљев. државне штампарије