Народна скупштина

СТРАНА 868

Пера Вукићевић — Ја сам ио други пуг узео реч, само да одговорпм г. Вуканшну па две његове наиомене, као да сам ја тврдпо, да увођењу трошарпне у Нишу има места, да таио нема спротиње, да пема безвапиталнпх раднпка, и вели кад дема сиротиње, онда је угодно, дл се трошарина укпне. И он је тврдио, да купци плаћају трошарину као потрошачи, а не сами произвођачи. Ја опет наномињем, да у основи то тврђење г. Вукашина Пегровића не стоји. Ја сам то довољно разумео, да потрошачи сиосе ову трогаарпау п то онп, којп су у вароши, али опет ја остајем нрп томе мишљењу, да ту трошарпну, која је махом и већим делим плаћена од спољних потрошача, пиак да је бага сносе сељади а не само нроизвођачи. Мића Бранковић — Ја сам хтео о овој сгвари да кажем то: да се слазкем са г. Вукашином ЕГетровићем, да се овај претрес 8 чл. зак. о трошарини остави, докле Ратарчев предлог не изађе на претрес, јер кад је уншитен овај чл. 8 онда је и онај указ, који је дозволио, да се трошарина нодигне и у Нпшу. Дакле за то сам, да се сачека на онај предлог кад он дође, онда да се о овој ствари ирегреса. Димитрије Илиџановић — Господо, ја саи први иодппснпв на предлогу, да се укине нишка трошарина, па сам за то и узео реч, да проговорим николико речи о самом лредлогу: и ако држнм, да су разлози, који су у предлогу изнети довољно јаки, да би моглп определити Народно ГГредставништво, да усвоји иредлог мој и мојих друговима. Мој друг и пријатељ г. Пера Вукићевић је исцриео све готово са научне стране о самој трошарини, као носредвн порезп. Алп ја мислим, да укратко кажем: према науцп како стојп са трошарином, и како има пзвесних научара, који су за, а има пх који су и против трошарине. Из тих разлога впдиће се, да их има впше, којн су против трошарине, против посредне порезе, него што нх има за посредну иорезу, за трошарину. Тако, као добра сграна посредие иорезе а исто тако и трошарине наводп се та, што се лако и брзо наилаЛује, што су то иредметп за потрошњу, те се одмах на њих мора п порез наилаћивати. Грађанпн узпмајући трошарипскп предмет мора одмах да плати и трошаринску таксу. Трошарипско чекмеџе не трпп почека. То је ирва добра страна посредне порезе, али с друге стране стоји одмах тегпкоћа, што се каже, да тај начин прибпрања порезе — трошарпне скуио кошта, а скуиа је и контрола при томе, јер ту се може најлакше да краде и чине злоуиотребе. Друга је добра страна посредне порезе та, шго се каже: држављани не знају колико имају да илате и држе се оне полнтике у финанспји : „да треба петла черупатп, те да остане са свим без перја а он ннкако да не закречи". Ја држпм, да је то скроз погрешно. И држава и општина, радп постпгнућа својих задатака, морају изаћи пред своје грађане отворено са захтевима, да траже од својпх грађана, да им они потпомогиу са оиоликим материјалннм жртвама, колико држави, колпко општини треба за иравилно развијање; а никад се не треба плашити те отвореностп јер само од неиознате стварн народ ирави трзавице, а никако ие правн трзавпце кад унапред зна, да држави, ошптинп, треба толико и толпко ирпхода. Мени изгледа, да је најјачп овај трећи разлог, који се износп за посредну порезу, а то је што се каже да је илаКају и странци. И кад исцрпем још један разлог, који говори за посредну порезу, онда ћу се врагптп н на овај трећи разлог, да п њега иобијем. Као 4-ти разлог за посредну порезу, то је, што се велп, да посредиа нореза нагонп грађане на интензивнијп рад. Ја ћу примером да доказкем, да не стоји ни овај разлог. Замислпте, да постојн у Србпји фабрика шећера. Шећер траже сви грађанн, па кад се ударп велика трошарпна на шећер, оида сиротиња није у стању да купује и троши шећер, јер не може да плаћа трошарину. И услед тога, што се крати најве&ем делу грађанства, сиротнијој класи иотрошња овог ироизвода, сузбија се и ироизводпа гиеЛера. Нека мп је дозвољено, да то

потврдим са најскромнијпм примером, који се десио са законом о државној трошарини. Ви знате, да смо ми донели закон о државној трошариии и ударили велику трошарпну измеђ осталих артпкала, и на слану рнбу. Мислило се, дакле, кад је се раније доносио закон о грошаринп, да ће он допетп јаких прихода ; на против, приходи нпсу били ни онолпки, колики су редовно били пре тога. Ја сам изнео та четири разлога, у корист посредне порезе али сам, чини ми се, успео да протпв разлозима побијем паводе, који говоре за носредну порезу и држим, да и овај разлог, да плаћају посредну порезу странци, отпада, према опоме, гато сам навео п што ћу сад даље да наведем. Нај јачи разлог против овпх посредних пореза тај је, што она не пада на грађане по имућству, по њнховој економној моћи, него нада иа грађане но разрезана ио извеоном плану већ сумарно но потрошњп. Т;>ј разлог, што се наплаћује но потрошњи оитерећујући подједнако и пмућне и сиротне грађане, довољан би био, да онредели Народно Представншптво да овај предлог прпми. Сем наведених разлога, још један разлог стоји нротив носредне порезе, нгго држава одаосно општина учи грађапе, да кријумчаре п на тај иачин харају државу. Сампм, дакле, законом трошаринскич држава иде на то, да се грађаии уче кајпшарлуку. Дакле, кад не бп било ниједног разлога против посредне порезе и трошарине, сем тога, што је плаћају странцп, онда ја мпслим, да у земљи нема толико странаца, да би ми због њих могли да усвојимо иосредне норезе, јер тп странци су воћином стални и као такви нлаћају општу порезу, општи данак и ђумручке таксе, па се са тим ваља и задовољити. Дакле, пз свега овога внди се, да са научне стране стоје сви разлози против посредне норезе, а у исти мах иротив трошарине. Сад ћу да нређем на мпшљење Државнога Савета. Државни Савет брани нншку трошарпну и у опште трошарину која се буде увела, са разлога: што се рушп самоуправно пачело; јср кад је општиискн одбор решио, да је то у интересу грађана, да онн лакше жпве, онда им се то и не може закратити. Па лено, господо! Кад Ниш и Београд имају права да у својим ошптинама уведу трошарпну, онда ће п све остале вароши у Србији, по прпмеру њпховом тражити, да се уведе трошарина и то пм се по самоуправном начелу мора дозволитн. Ја држим, да бн се у том случају са свим отежао пзвоз паше трговине п промет добара. Но, ја нећу да заступам ни то, да ће ово тражпти само општпне варошке, јер гата смета једној општпии лаповској, да п она то учинп, па тако и онштина шиљеговачка илп ма којој другој да то тражи. Свака дакле општпна варошка п сеоска у Србнји могла би то да тражи; а то би значпло ово: колпко вп варошанп узимате од сељака у вароши, толико ћемо ми вама у напшм општинама да узмемо, кад прођете кроз село, те на тај пачин да се квитирамо. Да не би бпло тога квптирања, боље би било, да се прпходп порезују по пмућсгву, те да се па тај начин онштннске потребе подмнрују. Државни Савет даље каже: као што ће варошп моратп прпбегаватп прирезима, којп су тешки за грађане п т. д. ја не зпам, да ли ће то бптп теже, кад се приходи прибављају разрезпвањем нрема имућству него на другп који начип, јср ја мпслим да 1е правилније, да ко има више, да више и плаћа. У мом иредлогу и мојих другова нма впше тачака разлога, са којнх смо ми тражнли укннуће ппшке трошарпне. Ја пећу да говорнм о свнма, јер су оне дотакнуте од предговорнпка, алп ћу да говорим о томе, што се каже: да трошарина ншнка премегата центар трговачки пз Нпша у облнжња села. (Наставиће се)

Штампа срдско-краљев. државне штампарије