Народна скупштина

СТРАНА 402

чиновништво, ади прилике су створиле такво стање и ми с њиме морамо рачунатн. Једино замерам томе, што је ово државно чиновништво постало партисво а ннје хтело да остане чисто државно, и кад је то, ја вас питам: је ли могуће, кад једна партија дође на управу земаљску, да она задржп онај апарат чиновнички, који је 7 година владао, и да са њим до вољно страним и партаичним земљом управља ? — Тражити, да тај апарат остане, неумесно је. И за то се морало тражити кредита, да се тај апарат уклони онако исто, као год што је напредна странка, кад је догала на управу, тражила кредит од неколико стотина хиљада динара на пречишћавањо судова и чиновништва. Тогаје, господо, било увек, то су таке прилпке и тако се мислило, да се упростп тиме државна администрација. Ја, господо, јуче, кад сам говорио о пореклу зајмова, мпслнм, да сам био довољно јасан, и нисам хтео да градии рачуне као г. Вукашин Петровић, нити сам имао намеру да скидам с нас, радикалне владе, све оне невоље, које је радикална влада наследила, и да их бадам на друге. Само то тврдим, да радикална влада нема одговорности ннкакве за те терете, али инак нећемо, да их бацамо на прошлост, то и мепн није била намера. Ви се сви сећате, да сам вазао, да кад једна генерација у врло кратком времену претури преко главе три мучна, три тешка рата, кад је та иста генерација морала саградити жељезнице према обавези, коју је морала извршити снрам Јевропе, да се самим тиме објашњава задужење на 300 мил. дпн. дуга. Трп рата коштају 150,000,000 дин. Железнпца са откупом експлоатације тако исто 150,000.000 динара, па ево вам, господо, 300 мил. дпнара. Кад би сели, да правимо тачан рачун, ја сумњам, да би што оступили од ове цнфре. Кад једна генерација за 10 година, мора да претурп све то иреко главе, онда није чудо што смо оволико задужени. Даље питање може бити, али се оно оставља борби изван овога Дома; да ли су зајмови моглп бити закључени под бољим условииа, да ли се км. жељезнице оволико морао платити и т. д.? Ја нећу да чиним прекоре, да ли је боље, што су онда закључивани зајмови са 61°| 0 или је сада боље, што ми чинимо са 75 или 76 °ј 0 и т. д. Ја нећу та питања да чиним; ја нећу да улазим у то. То се све да објаснити својим правилним нутеи. Ако је финанспјска пијаца била неповољна, ако је у неповољним при ликама учињен зајам и т. д., морао је такав по томе курсу и бити учпњен. Али, ја сам та пптања оставио недирнута. Ја сам само у свом говору напоменуо, да ја нпсам хтео, да сваљујем и бацам терет на другота, ја сам казао, кад је радикална странка дошла на управу земље, она је затек^а дуга Од близу 300 мил. дин. са интересом, затекла је привремеие дугове, које је морала исплатпти и то само у боновима 11 милиона динара. Ја се сећам оних мучннх дапа од 1 јуна 1887 год., кад су облеталн поверпоци са боновима сваки час, кукајући и иретећи, да ће бонови ићи на протест, као год што се н менице протествују. То је то мучно и невољно стање после бугарског рата. Ваљало је све то исплатитн новим зајмом. Ја кажем тај првп зајам учињен је у тој намери, да се ти нрпвремени дугови п подужице, које највише убијају кредпт н достојанство државно, тако да нх назовем, да се оне скину и оне су скинуте. Ја сам само то напоменуо п казао, није радикална странка тражнла 30,000.000 мил. за некакве своје нодвиге, него је тражила 30 мил. да исплати оне невоље, које су се затекле. После сам казао, за зајам, који је радикална унрава и радикална влада закључнла, које смо ми имали невољу да закључпмо, казао сам дакле, да је тај зајам учињен зато, да њиме откупимо под закуп дате пзворе државнпх прихода. Ја нисам нп ту никакве рекриминацнје чинио и нисам ни једним мигом казао, да је то било шгетно, него сам казао а и сада кажем, да је може бити невоља државна учинила, да се монополи дувана и соли, да се жељезнице дају под закуп. То нас је коштало мплионима и то је требало новратити. Ето зато је тај зајам учињен. Тај зајам ни нашта друго није нп унотребљен сем што су само једним делом иснлаћени привременн дугови, који су билн последица дефицита и који су за-

течени ио оним нестварним, по оним уображеннм буџетима, такође из ирошлостп наслеђепни. Вн сте, господо, сведоци, да сам то говорио, с тога сам сматрао за дужност, да одбијем оне прекоре, који су чињеии као да сам ја овде наводио на нека разрачунавања. Мени то није била намера, ниги ми је сада. На оно, што је г. Вукашин Петровић рекао, ја сам казао, да нећу никако у то нитање да улазим, нека нашн иретходници виде и кажу, ко има више да понесе од дуга што имамо. Ја само констатујем, да смо ми те невоље примили и казао сам, да је то тежак дуг за ову земљицу и као што је краљМилан, отварајући седпнце уставо-творног одбора казао: „На нрагу смо банкротства." То је било стање носле бугарског рата, а то је било онда, кад се један владалац спрема да земљи да нов Устав и клд он вели, да смо „па прагу нропасти." Ја само констатујем, шта је било и шта смо ми примпли. Ја нонављам те речи и онда је довољно оцењено оно стање, које смо мп наследили. Ја дакле, нпти присвајајућн, нитн прппису.јућн какве особите заслуге радик. странци, нити хоћу, нити мн је то намера велим, нека то цене наши беспрнстраспи гледаоцн. који гледају на наше послове са стране и они, који носле нас дођу да оцењују нашу-владавину и наш рад. Ја нисам хтео да чпним рекриминације и нећу да улазпм у та питања, већ сам се задржао и износио гола факта п код овако мучних н тешких питања, молио бих, да увек та тешка факта имамо на уму и ништа више. Господо, ја сматрам за дужност, да при крају овога свога говора напоменем то, да је г. Гарашанин казао: ми нисмо говорили ни о условима, ни о погребп овога зајма. Ја мпслим, да је у извештају мом казато, како стојп п шта пмамо да изплатимо. Не треба ништа впше да напоменем, него то, да је на дан првог анрила ове године имало 7 мплиона у боновима, а вн, који знате, како стоје наши привредници, који пиају наше бонове у рукама, како они стоје, ако им се примања не измире, ви сви признаћете неопходност нсплате тих бонова. Да ли то донуштају достојанство и част земље, да ли допуштају привреднп ннтересн земље, да мн допустпмо, да наши привредници, којп су у држави што лпферовали пли какве зграде поднгли, да ти нривредннци нронадиу с тога, што ми не можемо да платимо оно, што су опп заслужили? Још једну исиравку да учиним овде, коју сам заборавио, а напослетку не могу све да обухватпм пошто не бележпм. Поштовани посланик, г. Гарашанин казао је, како је једиа неправилност учињена, алн вели, „ја не кривим владу, али тек није по Уставу." Вели се, да је из зајма за наоружање један део издат на друге потребе. Извештај је пред вама п вама ће бити јасно, на страни 12 тог извегатаја стоји: преглед нздатака на ванредне војне нотребе, на рачун привременог приреза. Ви знате, да тај зајаи није иогао да буде остварен, а нарочито од 9 августа. Дакле, као што рекох, зајам није мо гао бити остварен, а међу тим нотребе, за које је овај зајам вотпран, биле су неоиходне и доиста државна каса (нећу да говорим минпстар. војно), иего државна главна благајна пздавала је суме на те потребе, а те суме задржавала од анунтетских сума и стављала их минпстру војном но потраживању на расположење. Како је дошла влада од првог априла одмах је тражила кредит од 360.000 дпнара за утврђење границе и то одакле је дато ? Дато је од ануитетских сума. Међу тим, то није нпшта неправилно, јер у толико смо ми дали облигацпје, којима се зајам остварује ; то је један прост рачун. Онога часа, кад се зајам оствари, задржаће се те суме у облигацијама, тако је сад уговорено. Дакле, ту нема нпкакве ненравилности. Сва је на влади грешка била, што је додирује г. Гарашанин, гато бп може бити боље било, да је одмах зајам остварен, али то није могло бити све до данас, од како је закон донесен. Давле, пошто је закон вотиран, то се на овај начин морало исплаћиватн, дакле, и ту нема никаквих неправплности, ту има нозајмица на рачун оиога, што је само вотираио. Што се тиче напомене поштованог посланика, г. Гарашанина, какви су услови, под којима ће се да изврши оват