Народна скупштина

44 САОТАНАК — 30 ЈУЛА

СТРАНА 491

Господо, дебата је скренута онда, кад се одступило од питања, које саи ја изнео овде на решење, кад се одстранило од прпродног пптања о буцету оваквог, како га је и г. Гарашаннн обележпо. Поспгурно се не бп дошло до опе несугласпце, и одступања са праве стазе, да се нпје сам г. Вукашин од питања удалио. Г. Милутин Гарашанин само је поновно оно, што је казао г. Стојан Новаковић у свом говору, да је ово, што се тражи, учпњено онако на памет, и вели : за то, што се на намет тражи, ми не можемо дати паш глас. Дозволпте мп, господо, да вас запитам ово : да ли би вам јасно бпло, кад бп се сад прп концу месеца јула, у место чл 4, у коме се каже : „да за покрпће и увећање расхода, нмају се унотребпти нови приходи п вишци уштеде" — ставило ово: „од нових монопола за ова 4 месеца 300.000 динара ; од новећања царпне — с тога, што је иосле ступања нове царине, но уговору већа добит — толико и толико" ? Ја мислим, а н уверен сам, да не бпх одговорпо својој савести, кад бпх то учинно; ја мислим, да бпх вас обмануо, кад бих покушао да стављам цифре данас, на концу месеца јула о пзворима прихода, који се тек при крају годнне могу изнаћи. Ја не бих одговорио својој савестп, својој дужности, коју имам н према вама и према својим колегама, кад бпх ја са цифрама сад означавао тако неодређене пзворе прихода, који се тек при крају годнне могу сазнати. Такво гледиште ја заступам у очој ствари, прн предлагању буџета, п пред вама па и према својим колегама. Кад се потребе државне одређују : кад се цравп буџет расхода, онда сваки од мнпистара с правом, које потиче из закона, н но немиповним иотребама државннм, захтева, да му се да што впше ; међу тим, ја заузимам ио жељама сунротно гледпште, ја бпх волео : да буде што мање, или бар — по старом, јер би за мене то бнло најповољније п најирпјатније, н ја бих онда знао са чнм располажем, са чим рачунам, и не бпх морао да смншљам нове ирпходе, којима се још иринос не може да нредзиди. Баш по самом закону, о профеоорским н учитељским платама, који ми нпсмо створпли, а на који се највише позива г. Стојан Новаковић, по самом том закону, којим се одређују перподске повишице тим просветнпм службеннцимп, ми имамо те врсте коптраста — популарност дотичпога министра, који је учинио и извео до краја продлог о поправци тога стања и незгоду мпнистра финансија, како да се довнја, да према тој поправци сваке годиие изналазп вшпкове ирпхода, колико по закону стално расту те периодне повишпце. Верујте, колпко год та ствар допосн части и ионуларности дотичноме мипистру, предлагачу, толико опет доноси миннстру фннансија бриге и непоиуларности (Осмехивање Чује се : тако је). Ако министар фииаиспја, не бп умео, ако не би могао да се довије о изворима за то давање повпшица, онда би неко имао основа да дође к њему и рекне : „Немојте ви радпгн ни.пт?. па памет, него дајте пара, или, треба да донесете иаре, овде Скупштини, да се увери, да их пмате, па тек онда, нд основу тога, да се озаконе плате и повишице професорнма п учптељима, да се осигурају плате чиновницима, и да се војска боље наоружа. Да је тако радио г. Стојан Новаковнћ; да је тако радпла ма која влада, — и ја бпх тако радио, и ја бих онда мојим колегама казао: прво чекајте док скуппм и донесем паре, на да их поделпмо по етрукама, колико коме оценимо, да треба дати. Али то је веома мучно учинитп. То већ не иде, као код прпватног газдовања; ту се већ нојављује разлпка између ириватне економпје п државне. Ја бих у приватноме газдовању, као грађанин могао тако да раднм, да на пр. кад би ми неко оставно неко наслеђе, које би било презадужено, онда бих ја могао да га се одречем, да га не нрпмим. Тестнрао ми на ир. неко ово: ја остављам Вујићу толико и толпко од мога имања, и то би по речима изгледало корнсно по мепе, алп то не би било обвезно све, док ја не бих на то наслеђе пристао, јер, ако би оио бпло презадужеио, онда бих ја могао да кажем : хвала вам, лепо, на поклону ! — Шта ће мени то имање, кад је презадужено ? ! Не примам га се. Код државног наслеђивања, већ је нешто друго. Ту, кад

једна влада остави толико државних терета иза себе, да они нрелазе границе могућности исплате — не може нова влада, која дође на управу, да каже: „ја то наслеђе, те терете државне, које је претходиа влада оставила — не примам" ! То је оно, зашто смо се вечито пптали, кад год је била реч о фпнанспском сгању, у чему лежи сва невоља! Та невоља лежи у нрезадужењу наслеђеном, и о њему морамо водити рачуна, морамо се увек, примајући управу земље после једног противничког режима—запптати: шта затичемо као нова влада, какве терете, какве прпходе, и кдд тај биланс прегледамо, оида можемо н правилније да цеппмо радњу претходника и сувременика — и тек онда можемо знати, шта можемо и шта треба да чинимо за будућност. Г. Гарашаннн каже: „па сампм оним, што сте смањили војни буџет према напредњачком, са 6 мплиона, ви сте наш дефпцит требали да избришете". Ја мислпм, да ће бити позиато г. Гарашаннну, да кад је војнн буџет новшпеи на 14 или 15 милиона динара, за време напредњака — сетпће се г. Гарашанин, да у самој стварп није могло бити толико и издато, и ја могу да потврдим, да онда, кад је буџет војни подигнут иа 14 или 15 милпона дипара, није било издато нпшта више него онда, кад је био 10 милиона, а то показују и завршни рачунп оне годипе. Г. Новаковић врлО је згодно навео нрнмер, како је учињена повпшпца па војном буџету за време напредњачке владе. На основу новога закона о порези од 1884 замишљало се, да ће се добити 6 — 7 милијуна прпхода више, па се онда казало, хајде то да дамо министру војном за наоружање и унаиређење војске; алп јест, кад се доцније показало, да је тај приход фиктиван, уображен, онда, разуме се, да главна државна благајница није могла ту повишицу министарства војног ни дати, И (1е Гас1о, кад је буџет сведен, од 14. милијуна на 11 и 10, у самој ствари није смањен кадар војни, није од војске ништа, одузето, него је сведено на оно, што је фактички и дотле војсци давано. Само су чнњене неке мале измене еу толпко што се једне године могло уштедитп на >рани плп одлу. Али, у колико се једпе годнне могло уштедити, у толико се друге морало више да г ш, а то најбоље ноказује разлика у буџету минпстарства војног 1891 и 1892 год. 1891 мањп је бно буџет министарства војног, јер је те годиие цена храпе била јевтпнија, п војска је била спабдевепа оделом. Алп 1892 скочпла је цена храни, и требало је у пзвесној количпнп набавити п одела за војску, и за то је буџет миннстарства војног за ту годину морао бнти већи. Ја држим, господо, да ћете ми веровати, да ја, као мпнпстар фпнапспја, имам ту амбицију, да бих ја волео, да могу одмах, да исправим погрешке до првог апрпла учињене, и да иокажем равнотежу у буџету. Али, поред све мо,)е добре воље, то је немогућно пзвести, а ево за што. Долази мпнистар војни, па каже: војска пема одела, према ценама хране, војска неће пчати довољно хране за целу годину, треба извести војску на всжбање, јер ппје скоро нзвођена, и за то ми треба 1,200.000 дниара. Ја, као минпстар фпнанспја, морам задовољити захтев мннпстра војног, п ставитп му на расположење суму, коју морам имати. Верујте ми, господо, да сам ја о свима околностима водио озбиљна рачуна, као што је и сам Финансијски Одбор гледао да учпни, где год је могућио било, уштеде, и из извештаја, који имате у рукама, вп видпте да је учипио уштеда на више од 500 хпљада динара. Целокупан кредит, којн се по овим изменама у буџету тражи, изпосп сада 2,600 000 дпнара. Од целокуипе те суме за саму војску потребно је 1,200.000 дниара, што се мора одобрпти, јер не можете оставптп војску голу, босу и гладну. Одузмнте од целок^нпе суме још 1,000.000 па ошпте државпе потребе, који су без дпскусије, то износи 2 мнлијуна динара. За сва друга минпстарства остаје свега 5 — 600.000 динара. То су, господо, новшпице тако рећп раг Гогсе. Мп смо ишли на штедњу, где год се могло, п све те новишице свели смо иа цифру од два милионц и 600.000 динара. Са уштедом мп смо дошли до крајњпх граница, даље могућности за уштеду нема, а нема је ни за вас, ни за нас, ако хоћемо озбпљно да судимо.