Народна скупштина

45 САСТАНАК - 31 ЈУЛА

СТРАНА 493

нисам говорио, а нисам говорио за то, гато сам сматрао да се то по себи разуме. Г. министар финансија, одговарајући нама, рекао је: „па за Бога, да ли бн нам овај буџег био гато јаснији, кад бих казао- „ја предвиђам да ће од овога н овога бити толико хнљада нрихода, од онога толико хиљада и т. д., ја предвиђам да ће бити уштеде толико, и од ових сувигаака толико и т. д." Господо, ја допуштам да сваки мииистар финансија може да не предвиди математички тачно приходе ; али, вад ја тражим да министар финансије каже оно, гато је за њега највећа кероватноћа, не тражим ја то само за то, да има једиа норма, по којој би сравнили прпходе са расходима, него тражим поглавито за то, — а то г. миапстар финансија превпђа што, кад он учини онако, како ја тражим, онда одговорност остаје на н>ему, а кад учини овако како саи предлаже, опда ми делимо одговорност с њим; ми га унапред ослобођавамо од одговорности, а ја ето налазим, да сваки. своју одговорност треба да поднесе. Ја признајем оно гаго г. министар рече, да је од свију портфеља у министарству најнепопуларнијп портфељ министарСтва фпнансија. И кад г. миннстар сиомиње једну радњу г. Новаковића као министра, ја ћу додати да ни г. Стојан Новаковпћ, кад је доносио закон о учптељима, не верујем да се руководно мигаљу о нопуларности, него је донео закоп за то, гато је налазио да је у интересу наставе да га донесе, а још преко тога и у пнтересу правде; а ако му је то донело гато год популарности, то му је само случајни ћар био. Ја верујем да је тај његов закон могао донети непопулариости ондагањем мииистру фчнанспја, али као год гато мпнистар просвете, тако исто и минпстар финансија мора да одговара дужности својој. Министар финансија ако ностаје неиопуларан, то се њему накнађује с друге стране. Мииистар фнаансија има врло велику власг у кабинету, далеко већу него другп министри, јер кад он један пут избригае својим плајвазом оно, што је један стручни министар прорачунао, и кад каже: не могу да дам, онда сваки од тих министара мора да му се иоклони. Дакле, ако је непопуларан, то му се накнађује у томе, што међу својим друговима има велику па чак и највећу вл1ст. Господин министар финансија тужи се даље како су пали неки незгодни пзрази и позива се на то, како он нема обичаја да се служи таким изразима. Међутим он је мало час у свом говору нагаао за нужио да каже да су они — радикали — наследили банкротку прошлост од напредњака. Је ли та прогалост била банкротска илп не, нека то сматра како ко хоће. Али кад тако он говори, нека ми допустп прпметптн да ја мислим да ни то није бага врло одабран израз да се можа уљудно протпвнику да каже. И ја ћу да пођем његовии путем и рећи ћу, да ако су они наследпили банкротку прошлост, да ће овакав начин прављења буџета, ако му се не стане на пут, најпосле да одведе Србију у банкронтку будућпост, (чује се: није истина). То је тако. А носле годину дааа састаћемо се и опет проразговарати, па ћемо ва*' _да ваљда боље убедити ( Потиредседник опомиње говорника да то није лпчно обавегатење). Ја имам права даа говорнм ради обавештења, а имам ирава да говорим и но другп пуг о овом предмету, јер ја одговарам тачку ио тачку на оно, што је г. министар рђаво У мом говору схватио. Потпредеедник — Онда говорите о томе, кад дође ред на вас да говорите. Милутин Гарашанин — Дакле обећавате, да ћете ми дати после реч? Потпредеедник — Даћу вам после реч, сад има реч г. Драгомир Рајовић. (Чује се : да се реши). Драгомир Рајовић — Ваља на народ наметути 3,000.000 динара а лако је регпитп. Сачекајте мало, немојте тако брзо решавати. Мени се чини, господо, да су изнесени разлози, врло јаки са финансиске стране, а ја ћу да говорим, према моме занату о нараграфима. По члану 174 Устава, знате шта стоји? Дозволите ми да вам прочитам: „Сви приходи и расходи др- I

жавни морају ући у буџет н у завргани рачун." Ево вам једаог буџета, где то није урађено. Ово, што тражи данашњи министар финансија, ово је противио Уставу. Ту он јасно гази Устав, кад доноси буџет, воји није основаа на ирпходима. Оп мора да означи те ириходе, ето, то изрично стојп у Уставу, да ириходи морају да уђу у буџет. Тако исто хоћу да кажем, да према закону, министар не сме да доноси никако накнадне буџете. Овај исти члан Устава каже: „Буџет се мора подносити Народној Скуагатини у самом почетку њезиног рада." Ово је јасно, нема ту више никаквог другог буџета, нема ту речи о додацима пли о изменама буџега, и ирема томе ове измене не могу да постоје нрема самоме Уставу. Г. мпнистар имао је и права и разлога због пзванредних ирилика, које су биле, да нам не подносе одмах буџет алп да подаесе делокупан буџет а не овако пет буџета, то је иротивно Уставу. Ми можемо решпти како хоћемо (смех), можете се смејати, али доћи ће други, којн се неће смејатн и овај ће мпнпстар одговарати, као што ће сад одговаратн други, за које ви велите да су радили иротиву Устава. Јер према члану 124 Устава Скунштина, а и ни један Народни Носланик не одговара никоме за свој рад. Тако исто према члану 40 Устава, Краља не може нико иа одговор нозвати. Али нрема члаиу 136 н 137 Устава министри су одговорнп за сва дела, која учине иротив ирописа уставнпх. Они но Уставу носе кривичну одговорност за свако гажење Устава, на које се погиишу. И тако ће једног лепог дана њега повучи на одговор, на нека н даље радп тако. Потпредеедник — Објављујем, да је нретрес свршен, гласаће се за предлог у начелу. Молим вас, да се позову посланнцн да уђу у Скупштпну да гласају. (После мале науае, пошто су ушли г. г. послаиици, ме1)у којима је био и г. Гарашаиин узе реч) Милутин Гарашанин — Молпм вас г. потредседннче, ви сте ми обећали да ћете ми дати реч па хоћете ли ми допуститн да сад говорим. Потпредеедник — Ви нисте били ту, па вам нисам ни могао дати реч, међу тим Свупштпна је одлучила, да се више не говори и сад не можете да добијете реч. Пошто је нретрес у начелу свршен, то стављам на гласање: Ко је за то, да се нрсдлог у начелу прими, нека седи, ко је против, нека устане ? (ВеЛина седи). — Већинаје седела н нрема томе објављујем, да је усвојен предлог у начелу. Погато је подне Давно прошло, то данашњу седннцу закључујем, а идућу заказујем за сутра у 8 сати пре подпе. Молим вас да дођете тачно у 8 сати. Дневни је ред продужење данашњег дневног реда. (Састапак је трајао до 1 и три четврти по подпе)

45 САСТАНА^ 31 Јула 1803 у Веограду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Димитрије Кати& СЕКРЕТАР, Милош Марковиб Дочетак у 8 часова и 15 мин. пре подие. Прасутна су била го спода министри: Финансија, грађевина и народне нривреде. Потпредеедник — Отварам 45 састанак. Изволте чути дротокол 44 састанка. Секретар Милош Марковић прочита поменути протокол. Потпредеедник — Усваја ли СкушитИна прочитани протокол? (Усваја). —