Народна скупштина

47 САСТАНАК

— 1 АВГУСТА

СТРАНА 501

да конститушпе ни у месецу Новембру прошле године, аи у Маргу ове год. то је ова ствар остала да се данас реши. Они су тражили иродужење новластице за то, гато је заиста веома тешко било подићи овако једно предузеће индустриско. Као што се зна, исту повластицу имали су Вајферт п другови, п онп то пису могли да изврше као и ови што нпсу успелп. Значи, да има неких препона, неких тешкоћа за извршење овог предузећа. Пошто је мени позната та ствар, ја могу да кажем, да су се ти људи трудилп да подпгну фабрику, али нису могли; за неусиех они, дакле, нпсу крпви; они су преговарали час с једним час с другим, али нпсу иогаи да доведу ствар до повољног резултата. Одбор, као што се видп из овог извештаја, нашао је: да им се не може продужптп ова повластпца. И ако извештај није мотнвисан, запгго да се повласица не може иродужити, као гато је до сад другпм иовластпчарима чињено, одбор је пзвесно нмао у виду, да по новом трговинском уговору, закљученом са Аустро-Угарском, немамо права да дајемо нити да нродужавамо такве новластице. Дакле, одбор се руководпо тим разлогом, и ето с тога се повластица ннје могла нп продужитп. На кад ми немамо права да иродужавамо повластпце, ти људн за то нпсу кривп, јер кад би им се оставпо рок још од две годнне, онн бп ту фабрику нзвесно нодиглп. И из овпх разлога ја сам мишљења да се на арају извештаја одборског дода „и да нм се кауцпја врати". И ако се ко са мпом у овоме слаже, молпм да ме потпомогне. (Потаомажу га више од 10 аосланика). Ђока Брачинад — Господо, преднет пптања о новластпцн за иодпшуће фабрнке за израду хартнје, био је пред Народннм Представннштвом пре неко.шво година. Та је концеснја била дата г. Вајферту и он је 1890 год. тражио продужење. Народна Скунштпна била је нерасчоложена наснрам г. Вајферта, ннје му хтела нродужиги, већ м/ је одузела повластицу а зашто ? — Зато, што су иза Вајферта ировирпвали овп концеспонари, те је од њега одузета ова новластица п дата овпм људнма. Онп су се обвезали да подигну фабрнку п да израђују хартију. Како ми изгледа, према њиховом фппанспском стању, оии су ишли само на то, да нађу сгране капитале за ово нредузеће, јер самп нису бнлп у сгању да изведу ово иредузеће, и тако су хгелп да зараде неку нару на рачун државе. Данас пред нама стоји предлог да се ова концесија продужи за две године, као што је 1890 год. тражно н г. Вајферт. Одбор, кад је донео овакав закључак, он га је могао донеги само на основу трговпнског уговора с Аустро Угарском, јер смо се по том уговору обвезали, да не можемо више даватп овакве концесије. Шта вндимо из овог предлога? Видимо да они не траже да им се вратп кауција, а међу тпм г. Косовљанин предлаже да пм се враги. Г. г. концеснјонарн, ако су ошгећени, нека се обрате молбом, иа Скупштина, ако имадне благовољење ирема њпма, нека реши да им се кауцпја врати; а они немају права да је траже. Дати концеснју значи завључити уговор, п ако једна страна, не испуни уговор, уговор пада на њену штоту. Ја сам протнван нредлогу г. Косовљанина н био бнх за предлог одборов. Арса Дреновац — Предлогу г. М. Косовљаннна, ио мом мпшлељу, нема места а ево зашто. Ја сам бно у фпнансијском одбору, кад је решавано о продужењу ове повластнце г. Вајферту. Онда су ови концесионарн узели у овај посао и њнма је дата ова концеснја. Господо, ја не знам зашто се одузела ова повластпца од г. Вајферта, алп ја сам онда одвојпо мншљење п казао сам: „ако мислите, да се та фабрика подигне, оида то дајте г. Вајферту, јер је он једпни способан за то". Али међу тпм ови су људп ионудили се концесијом и моји друговп рачунали су, кад Вајферт није фабрику иодигао, хајде да пробамо, те да дамо концесију овима. То је један уговор закључен између њих п државе. Види се пз свега да уговор није извршен а кад нпје извршен, оида ми тај уговор, ирема новом трговинском уговору с АусгроУгарском не можемо да нотврдимо.

Мшпљење је одбора потиуно оправдано, они немају право да им се кауцпја вратп, јер кад су они нравили уговор са државом, онп су прпсгали на тај услов да губе кауци.ју, ако не пспуне обавезу. Према томе, ја сам одсудно противан, да им се кауција враћа, као што Косовљапин предлаже. Никодије Милетић — Као члан одбора, који је био одређен, за оцену овога предлога сматрам за дужност, да у неколико објдсним ову сгвар, и изнесем разлоге, који су руковсдили одбор прп регаавању овога пнтања. Г. предговорник Косовљаннн напоменуо је, да одбор није мотпвисао свој извештај ; ја мпслнм извештај је пред вама свима, и ви шдите на основу чега је одбор то радио. Одбор је довољно мотивисао, кад је казао: да према концеси.јп он нема права, и с погледом на концесију, ои је изгубио ираво на продужење. По члану 6 као што је иапоменуто у извештају, то је питање са свнм начнсто изведено, п ми нисмо имали код тога иитања нпшта да се задржлвамо или да се бунимо. Он ннкаква нраве нема на продужење концесије, према самом тексту, она мора да отпадие. Нема нпкаквог другог разлога нпти их треба овда навести, вад је ту иред нама концесија као полазна тачка за оцену овога иитања. НГго се тнче враћања кауције то је такође самим текстом исте концеснје јасно обележено, јер кад губн право на продужење новластнце , кад губн саму новластнцу, онда следствено, да последице тога губптка мора да буду и иропаст к^уцпје н овде се никако не може тражити од Народног Пресгавннштва, дл му тај ноклон да. из обзира ирема тешкоћама, које је оп имао око овог тешког посла и ако хоће, да узме у оцену све друге неирилике, са којнма се имао да борп као сиромашап капигалнста за такво велико иредузеће. Ако је говор о иоклону са свим је друга ствар, а кад је говор о нраву, онда нема места овом предлогу. Предлог овај може Скупштнна да сматра само као поалон на основу његовог права, н тога радн греба поднети нарочигу молбу. Концеснонари су тражнли иродужење концесије а не иовраћање кауције, а кад они не траже, онда .ја не знам откуда може да нотече овај нредлог да ми заиос/ављамо право државе и да му нудимо оно, што он не тражп. Јампслпм, да би ово иитање најбоље било, да се реши, ако, т. ј. Народно Преставншитво нд лазн да му кауцију треба вратпти, које мишљење ја никако ие делнм, онда треба поднети молбу, која нека дође пред Скунштину и како она буде расположена онако нека и регаи. Михаило Косовљанин — Госиодо! Кауције се дају за то, да би држава пмала већу гаранцију за отварање каквог пндустријског предузећа, управо да застраши концеспонаре, да се у томе иожуре и да буду у свему тачии. Па како је нама познато, да су се тп људи заиста трудили и трошилп новац и чипнли све само да би поднгли ту фабрнку, ја мислим, да би се огрешили, кад не бисмо тим људпма вратилн кауцпју. Ти људи ннсу богагп, опи су шта више сиромашнп, алн су се ипак трудили да својим знањем и радом доиринесу овој земљи добра, па н себи и државп да користе. Ти су пстп концесионарп долазпли код мене, п иудилп ме, да ја с њима ангажујем стране каппталисте, ја сам их у иочетку одбио, наговештавајући, да већ имам једпу индустрнјску радњу и да немам ни времена, пп капитала, да могу и другу индусгрију нодизати, али они су и иреко тога од мене захтевали, да ја прпмим то на себе, и ја онда, ношго нисам могао да их се управо отресем, примно сам то на себе, с тпм условом, да се упишем са кућама са којима радим у иностранству, па по добивеном одговору тек да ступпм са њима у сиоразум. После овога одмах сам писао у Београд п Праг а по преиоруца водио преговор и са некаквом оиштпнском фнрмом Давпд и спн, која је у Угарској већ две или три фабрпке устројнла била. Ја сам отишао у Пешгу п преговарао тамо са г. Давидом п тај човек ми је врло лепо објаснио и најпскрепнје изнео своје мишљење о томе како се подиже та индустрија, дакле из његовог обавегагења као и из иодатака из новина о фабрпкацији харгнје, ја сам увидео, да је заисга ту фабрику не само тешко пзв^сти, него тешко п конкурентно, јер је таква конкуренцпја^^го^е^да ч, збиља ту треба врло огроман капитал, да треба врло нСгике олак.