Народна скупштина

50 САСТАНАК — 4 АВГУСТА

СТРАНА 533

иоред тога они су, ирпликом скупштинске адресе, већ иска зали своје мишљење, да нас треба не само оитужити, већ и осудити. А то је узрок, да онп не могу битп наше судије у државном суду. За доказ овога ирилажемо стенографске белешке Народне Скупштине. 4 августа 1893 год. у Београду. Ј. Ђ. Авакумовић, Ант. М. Богићевић, Д. Стојановић, Ст. Д. Рибарац, К. Алковић, Жив. С. Величковић, Јован Ђор^евић, Свет. Ј. Гвоздић Тома Бојитаћ — Ја налазим, госиодо, да ова њихова изјава сад треба просто да се узме к знању, јер овде је јутрос био претрес и свршен је. У њему су онн имали ираво да участвују. Сад онп могу таквим својим мислпма и радом ићи докле хоће. На основу закона о министарској одговорности, претрес је о њнма свршен, сад опи немају ннкакве изјаве више да дају Народној Скупштини, и сад ово Скупштина треба да узме к знању и да пређе нреко тога на дневнп ред. Арса Прокопијенић — Ја сам чекао, да који од нравника проговори о овоме. Али, како то није иико учиино, сматрам за дужносг, да потпомогнем Тому Бојичпћа, да се преко ове нзјаве пређе на дневни ред. Јер, да неко од оптужених министара присуствује избору државног суда, то изгледа као неповерење према Народном Иредставншнтву. Изгледа, да ћело се п ми нослужити начнном нечувеним н у свету невиђеним, који су онн употребили при бирању верификационог одбора, тако, да су сви радикални и напредњачки носланиди дошли у две секције, што сто година да се бнра не би могло да буде, ако би се избор поштено вршио. Мислећн тако и о нама, бпв. либерална влада, шиље нам овде једиога свог члана, који пре треба да вири кроз решетке ансанске, него да контролнше Скупштину (Чује се: Тако је). Сима Коетић — Заиста, господо, изгледа и но форми и ио садржини врло чудан овај акг, који су упутнли бивши министри Народној Скуиштини, и то министри, међу којима су неки и правници и који су били народни носланиди. Свима је нознато, да су скунштинске седнице јавне, н они су моглп са свим комотно ући у овај скупштински дом и битп очевидци овога данашњег рада, као што има данас много, који су очевидци, а нису народнп носланиди. Према томе, овај акт изгледа, да је намерно упућен, да се бади неки присенак на наш данашњи рад, и то треба најсвечаније одбити, нрво с тога, што и но пословнику скупшгинском п иначе нпје ни имало места, и што су седнице скуиштинске јавне, и они су комотно могли доћи и бити нрисутни нри извлачењу ове кодке. Даље, но садржинн са свим је неумесно, што они у овом акту чине изузеће што по закону о министарској одговорности — који немам при руци — један члан говорп о тражењу изузећа, које се може тражити само код државног суда, а не овде код Скунштине. И то су могли да потнишу људн правници, људи од закона, који еу били и народни посланицн. За то сам мишљења, да преко овога треба прећи на дневни ред и казати им: „ми хоћемо, нека дођу, ево нм галерије па нека буду ирисутнн." Станко Петровић — Ко је год неноштен он мора да сумња у поштење и нравду другога. И влада, која је оптужена, сумња у данашњу евупштинску већину и избор једнога суда, који је по закону о мннистарској одговорности одређен да им суди. Господо, мој поштовани друг, пон Арса напоменуо је — како су за време њихове владе — биране секције за избор верификационог одбора. Они то знају и они би хтели тај њихов прљави рад да подметну, да то и данашња скуиштинска већина хоће да ради. Госдодо, оптужба је поднесена од стране посланнка само на основу њихових кривица према Уставу и законима земаљским, што цео народ одобрава. Ако кривице до њих заиета и нма, онда се овде оставља једноме суду, који ће данас да ее

избере, да ио својој савестн суди те људе. Ако који од тих судија осуди њих праве као крнвде, нека нм је грех на душу, а ако их криве као праве ослободи, нека одговара морално пред целим светом и пред српским народом. Та господа, која су поднел} ову нзјаву, да ће, као што сам мало пре казао, овде неко да потплаћује или да удесп какав суд да се избере, они су потплаћивали посланпке, само да би прпдобили себи још пет нослапика, те да створе једну непошгену већину, с којом би моглп по вољи да раде и уништавају земаљске законе како хоће, а стварају за свој рачун како се њима свиди. Ја чујем да они спремају од некуд 4,000.000 дин. да потплате некога (Чује се: Какви милиони). Они су хтели да нотплате посланике из скуиштине 25 марта, али наравно то им нпје исиало за руком и нису могли добитп већину, да нееавесно управљају земљом. Сад чујем, да се труде да хоће да потплате тај суд, што ја у тај такав изабрати суд од два највиша суда у земљи, не могу да сумњам, али либералнп министри научили да се оваквнм сретсвима служе, на мпсле и овде, — да се извуку од кривнде, те да би опет могли да у црно завнју земљу владавином, као што је њихова владавина била. Наравно да им то неће нспасти за руком. Ја мислим, да никако нема места захтеву онтуженпх мпнистара. Ја се само могу чудити, да еу оитуженп министри као правннци могли такав акт Скуиштпни да поднесу. Онп треба да се сгиде, кад су се могли да пребаце, да такав акт Скупштини поднесу. Потпредседник — Ио што нико више не трааси реч, то да свршпмо о овоме иредлогу. Ја ћу ставити на гласање Миленко Веснић — Ја сам имао да изјавим толико, да решења о томе иитању не може да буде. Потпредседник — Молим вас, ја ћу ставити овако питање: ко је за то, да се преко овога захтева иређе на дневни ред, тај нека седи, а ко је противан тај нека устане ? (Сви седе). — Објављујем, да је Скупштина једногласно одлучила, да се преко захтева оптужених министара пређе на дневнн ред. Има се нристуиити избору чланова државног суда. По чл, 27 зак. о министарској одговорности, има се прво нристуиити избору 8 чланова Државног Савета. Као шго знате, по овом члану председиик Скупштине врши избор коцком, од целокунног броја Државпог Савета бира коцком 8 чланова. Избор овај врши се јавно пред целом Скупштпном. Како овде нема председннка Скупштине, него ја као подпредседник вршим дужност председника, то ја имам да извр шим коцком тај избор чланова државног суда. Ја бих молио свакога од господе иосланика, који би и најмање могао да носумња у савесност мога рада, нека изволи доћи блнже председничком столу, да присуствује томе избору, који ћу ја сада извршиги (Чује се: Имамо иотауну веру у ваш рад). Председништво је тражило од дредседника Државног Савета списак чланова Државног Савета. Председништво је добило овај сиисак. Изволте чути сдисак имена чланова Државног Савета: Пера Велимировић, председник Државног Савета; чланови: д р Никола Крстић, Коста Јовановнћ, Владимир Јовановић, Стеван Поиовић, Глиша Гершић, Јован Тааја, Илија Душманић, Пера 'Борђевић, Живан Живановић, Радован Милетић п Светомир Николајевић. Има ли ко да посумња у исдравност овога снпска? (Нема). Ја молим једнога од г. г. секретара, да испише имена чланова Државног Савета, која су прочитана, на 12 аргица. Секретар Лука Лазаревић наниса имена свих днанаест државних саветника па дванаест цедуљица и предаде их г. Катићу. За тим, потпредседншс Павле Вуковић узе празну кутију, отвори је и показа је послапицима, да се и они увере, да је кутија празна. По овоме, иотпредседник Дим. Катић, метну у ову празну кутију дванаест санијених цедуљица, на којима су исииоана имена дванаест држаииих саветника, затвори кутију и обрну је неколико нута да се цедуљице у њој нромешају. Пре него што потиредседиик Д. Катић иоче изплачити цедуљице он ово рече: