Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТННА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ ИЗЈАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ШШ ЦЕНА ЈЕ .1ИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : НРЕТПЛАТУ ПРИМА СРИСКО-КРААКВСВА ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТВ У СРБИЈИ ЗА СТРА,,К ЗЕМЉК ТОДИКО ИСТО С ДОДАГКОМ ПОШТАРИНК УРЕЂУЈЕ СВКРЕТАР ОКУНШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИТ\ еПРОЈ 69 ОУБОТА 28 АВГУОТА 1893 ГОДИНА III

52 САСТАНА^ 7 августа 1893 у Веограду ПРЕДСЕДАВАО ПОГПРЕДСЕДНИК, Павле ВуковиБ СЕКРЕТАР, Љуб. Јокоимовиб (НАСТАВАК) (Одговор мин- унутр. дела на интериелацију). Да би се отклониле све опасне последице и заразе, које могу задесити житеље и стоку, речена комисија нашла је начина, како и где треба воду пречишћавати и тиме овоме злу на нут стати, и г. миниотар унутр. цослова усво.јпо је мишљење иоменуте комисије и решењем својим од 29 априла 1882 нод ЕБр. 1893 наредио је : да фабриканти подигну нужне резервоаре, у којима ће воду, у свему по прописима комисаје пречишћавати, а одатле гако пречшпћену само ноћу од 12—1 сата у реку пуштати, а талог одвојено избацити. Решење ово на жалост остало је само на хартији. Без пкаквих обзира фабриканти и данас у сред бела дана пуштају, кад хоће сву фабричку нечистоћу у реку, те тиме воду трују и целу реку неупотребљивом чине, а иосљедице тога знатно се опажају на здрављу житеља, нарочито код млађег нараштаја, у појавама разних епидемичних болести и јехтике. Данас, када је услед навале епидемије чиста и здрава вода најбитнији услов за здравље становника и стоке, параћинско грађансгво па и околина изгубнла је потиуно тај битнп услов за опстанак, који је пређе тако благотворно утицао на здравље њихово, а све ово нити мора, нити треба да трпи. Све ово наступило је с тога, што се није хтело приба вити важност закону, те да се решење г. министра изврши, услед чега су грађани чешће понављали жалбе г. министру, но које су на жалост остале само глас вапијућег. С тога, питам г. министра : 1) Како је могао дозволити овакву радњу фабриканту Минху ? 2) Који је томе узрок, што су запостављене основане жалбе параћинских грађава и поменуто министарско решење ? 3) Мисли ли г. министар да овом злу већ једном стане на пут в нареди, да се поменуто решење г. министра унутр. ! цослова од 1882 год. изведе и у потпуности изврши, или ће I

дозволити, да фабриканти ради дозвољених својих шпекулативних циљева и данас експлоатишу реку Црнпцу, на грдну штету и здравствену пропаст становништва параћинског и околине"? Господо ! На ову интерпелацију, ја не могу потпуно да одговорпм, с тога, што нисам могао да прпбавим сва акта. Нисам могао да прибавим сва акта с тога, што се по извештају вачелника среског акта о фабрици Минховој налазе код суда ћулријског. Зашто се налазе код суда, не знам, изгледа, да има нека парница између Минха и грађана. По актима пак, која сам прибавио, ствар стоји овако : Још 2 маја 1882 године тадањи министар унутрашњих дела г. Гарашанин уиутио је један акт начелнику округа ћупријског, у коме се вели, да по реферату државног хемичара требало бн фабрику тако удесити, да се нечиста вода слива у засебне рупе и из тих рупа после пола ноћи испушта ; и да је на основу тога реферата министар унутрашњих дела издао решење заједно с уиуствима, како се имају те рупе направити и дал>е поступити, те да вода не буде шкодљпва по здравље становништва, и ирепоручпо је, да фабрнканти по томе регаењу ураде све што треба. Тога иак решења у актпма нема. Даље се из акта видп, да одређена компсија није могла тачно да констатује, да лп је вода шкодљпва или не. То је све што сам могао пз акта да видим. Даље, интерпелант пита, како сам могао дозволити овакву радњу фабриканту Мпнху. Ја, господо, фабриканту Минху ниеам никакву радњу дозволпо, ннти је што он од мене тражио. Друго питање интернеланта јесте : ко.ји је томв узрок, гато су запостављене основане жалбе параћипских грађана и поменуто министарско решење ? Ја, гоеподо, не знам за што је решење запостављено и за што је бачено у архиву и ко је томе узрок. Мени се није нпко жалпо. На треће питање : „Мисли ли г. министар, да овом злу већ једном стане на нут и нареди, да се поменуто решење г. министра унутр. послова од 1882 год. изведе н у потнуности изврши, или ће дозволити, да фабрикапти ради дозво љених својих шпекулатпвнпх циљева и данас ексилоатишу реку Црницу. на грдну штету и здравствену пропаст становнишгва иараћинског и околине ?" Част ми је одговориги Народном Представништву ово : ја мислим, да сваком злу станем на нут, и да решења власти треба извршити, ако нпсу неко.јим другпм поншптена. Какво је пак решење, о коме г. ингерпелант говори, и да ли је оно још у важности не знам, те с тога не могу ништа друго казати, него то, да ћу се посгарати, да га добавим, разгледам и даље по закону поступим. То је све, што могу да одговорим и молим г. интерпеланта, да с овим одговором буде задовољан. Никодије Милетић — Кад сам уцутио ову интерпелацију на министра унутрашњих дела, имао сам у виду По-