Народна скупштина

53 САСТАНАК

- 8 АВГУСТА

СТРАНА 559

народни посланик, родио се у селу Каменову 23 септембра 1863 год. од оца Гаврила Поновчћа, свештеника н матере Марије. Ерштење је извршио у капели каменовсвеј Дазар Пантелић свегатеник, а куиовала Петрија, супруга Миладпна Филиповића из Каменова. Краггеницу гааљем поштом. Свеза ЦБр. 930. Бр. 8866. 7 јула 1893 год. Петровац. Начелник сресви, Јаша ГолемовиК с. р. Црема томе ја држпм, да је захтев г. г. пнтерпеланата овим радом задовољаи, шта ће онн даље радитп, то је сад чисто ствар њихова и Свупштине. Од страие владе учињеио је, шго се могло. Како је ова интериелацпја уиућена и на мог друга г. министра унутрашњих дела, то ја држим, даје овим одговорено и за њега и да нема шта внше о томе да се одговара. Павле Поповић — Господо посланпци ! Кад сам у Народну Скупштину, у овај свети дом ушао, одлпковап иоверењем дичних ми Пожаревљана, ушао сам једино са том мишљу. да како њима тако и васцелој отаџбини и престолу послужпм својим радом. Да, господо, то беше мој циљ, то беше моја жеља, то беху моје тежње. • Исто тако при улазу у овај свети дом држао сам, да у њему не ћу наћи и таквнх људи, који ће ми, само за то, што сам се овом мишљу носио, стати на пут и сиречити ме, да моје жеље, моје тежње остварим, и да отаџбини својпм радом послужим. Да, ја сам држао, да у овај дом улазе само људи са чистим срцем, са чистом душом, неопгерећеном злобом, као што сам и ја ушао, једино у цељи, да сви слошке нрионемо на опорављење и унапређењу ове наше много напаћене нам огаџбине. Али на жалост, како сам се у томе иреварио. И Народпа Скупиггина, као да није била те среће, да се таквих људи ослободи. И међу нама нашло се људи, којима као да ипје стало до тога, да у Народној Скупштинп гледаЈу људе са млађим папреднпјим мислпма, већ гледају, да их још у почетку свога развоја униште, сузбпју, угуше ире него су се и појавили са својим радом; тако се, господо, пе служи отаџбини, тако се отаџбина само рушп, јер се млађе снаге убијају и не даје им се могућностп, да корисно отаџбини својим радом нослуже. Господо посланицп! Носећп се том мишљу, коју сам нанред напоменуо, ја нисам могао, а нисам ни смео, да цоверење не примим и својим радом покажем, да се Пожаревљани нису преварили, кад су ме одликовали том чашћу, да и ја участвујем у раду па лепшој будућиостп миле нам отаџбине. Ја сам примио то иоверење мојпх Пожаревљана и не мислећи, да ће ми се па овако цинпчан начии износити, да ја немам 30 година; ја се иримих тога поверења, знајући, да су ме моји мили Пожаревљани, својнм гласањем од 20.000 гласова одликовали, и ја га нисам могао сузбитп. Пожаревљани су можда с иравом рачуналп, да ћу штогод моћи послужити народу с тога, што су знали моју спрему; знали су, да сам се школовао овде у Београду, па после и у Паризу. Господо посланици, као гато рекох, тај ме је циљ једино руководио, да ја нисам бага рачунао на кантару, да ли ми је 30 година, пли ми је недостајао један пли два месеца. Као гато кажем, не стоји, и ако је овде крштеница донета, да сам ја рођен збиља 23 септембра, већ ћу се постарати, ако Скупштина то хоће, да ми дозволи, да на ово питање одговорим и расправим онако, како доликује п Народној Скупштинп и верификационом одбору, који има да прегледа посланички мандат. Ја сам био тада, а то је 23 септембра, крштен, а 22 априла ја сам био рођен. Ја ћу иоказати за гато је мој родптељ, мој покојни отац Гаврило Поповић, рђаво завео у протокол дан, кад сам се родио. Као гато рекох, ја сам се родио 22 априла, и ја мислим, да ћу то моћи потврдити опим људима, који знају, кад сам се родио. Те годпне по обичају — кад већ морам да иричам ка-

кав је обичај у кући мога оца био, мој отац своју децу није кргатавао за 2 —3 месеца, — у току тпх дана нас је задесила несроћа, јер су нас злпковци похарали и однели пам 1000 дуката. У таквој незгодп родптељ ми се изгубио, трагао је за злпковцима, јурио је за њима а нико није мислио на новорођено деге, нека се крсти, кад се хоће. То је било, ако се не варам јуна месеца; кад би још ту био поштовани посланик, Павле Станковић из мога села — он то врло добро зна, и он би то потврдио. Дакле, у тако незгодном иоложају, у коме се налазила моја кућа, кад су ме родитељи крстили, отац ми је заборавио и дан. кад сам се родио и забележпо је не 22 апрп.1, него 23 септембар и крсгио ме тога дана. Дакле, ја сам потпуно појмио да имам, 30 година п никад нисам могао помпслитп, да ће се на овакав цпнички начин тражити могућ аост, да ме са ове носланичке клуие отерају. Мени је са свим све једно, да лп ћу ја битп и даље посланик или не, али не иогу дозволити, да се како мени тако п мојим бирачима на овај начин пљуне у образ. Ја молим Скупштину, да донесе своју одлуку п одгодч ово, док се тачннји подаци о томе пе донесу. Може бити, да ће се рећи, па ово је јавна исирава. Ја иислим, да ће за Скупшгину бпти довољно ово, гато сам изнео, да се збпља могло онако рђаво погрешити, да се даи рођења заведе погрешно у протокол крштених, н, господо, кад се по лазп с те стране, ја кажем, да фактички пмам 30 годпна. Али, још и ово: да ја, као гато су казала госиода ннтерпеланти, имам 29 година, 11 месеци и 8 даиа, ја се чудим, како се могло овако једно иптање истаћи; зар само за то, игго једном носланику треба само још месец дана, због тога зар још треба крпарити народ? Ја мислим, да ће сс Народна Скупштина у својим одлукама руководити не само правилношћу, него и корисношћу. Верификацноии одбор свршио је свој посао, и донео мигаљење, да су избори правилни, и кад је цела Скунштпна то усвојила, онда се не може даље трагати, јер, кад би се то радило, онда бп се сваки посланик могао пзбацити иапоље; само треба да се каже, да један нема више од 25, други 28 година и т. д. Дакле, верификациони одбор је суд, који расправља та нитања и износи нх пред Народну Скупштину. Можда ће ко рећи, како се сад може износитп такав један факт? То је питање, за које је могао свако да зна, да ли сам ја имао плн не прописани број година. Интерпеланти су могли још у оно доба изнети своју жалбу, кад је верификациони одбор имао да прегледа иосланичка пуиомоћија, али кад је верификациони одбор свршио тај посао и Скушптина је ио закону ирпмпла мој мандат, онда нисам мислио да се овако пптање потрже, и држим, да би по закону Скунштпна гребала ову интерпелацију да одбаци. Алп, ако неће1е ово питање да одбијете с тога, што му нема местд, онда треба по овом другом: Скушптпна не треба да пренагли по овом пи тању, него да има на уму, да је иогрешно заведен дан рођења у иротокол крштених. Верификациони одбор, који се тим питањем бави, може донети одлуку о томе, да ли сам ја имао 30 година или не, кад сам био кандидован за народног посланика, а ја знам, да ће се Скупштина руководптп у овом питању и правилношћу и корисношћу, и ако то буде, онда ће се ово питање решити онако како треба. Јован С. Јовановић — Молим вас, господо, ја као интериелант немам потребе, да на дугачко и на широко говорпм, по што је моје мишљење и уверење, да г. Павле Поповић нема 30 година, доказао је и извештај од начелника среза млавског. Имао бих само да учинпм неке примедбе на говор г. Павлов, а то с тога, да госнода посланици не би олако примпли сва она његова причања о добу рођења његовог. Треба само знаги, да је Павлов отац био свегатеник, и као свегатеник потпуно је знао ред, како треба заводити у протокол крнггених дан рођења као и крштења детињег, и ја сам уверен, да је он, његов отац, завео у протокол право стање ствари. Да је то био какав прост сељак, Влах из Омоља, који је неписмен, могло би се и веровати иричању Павловом, али све гатеник бити и онако урадиги, утерује ме у веровање да Павле неистину говори. Ја мислим да оцена самог Павла о рођеном