Народна скупштина

115

15*

Деветог Фебруара председџик је овим судијама изнео опет на решење листу Никодића и Милошевића. И кад су судије Василије и Вићентије констатовали раније и нове неправилности, и као већина одлучили да се о том предлагачи известе, а листа не потврђује, председник суда прекинуо је даљи рад по овој ствари. Сутра дан 10 Фебруара, позвао је председник суда за решавање ове листе неспорног судију Гргура Станаревића, и само њих двоје решили је и иотврдили. Ово се види из реФерата судије Вић Петровића, од 10 Фебруара, упућеног министру правде. То тврди и изјава судије Јовановића од 21 Фебруара, коју је дао по решењу министра правде од 18 истог мес. ■.№ 1480. То најпссле потврћује и изјашњење председника овог суда г. Велимира Милојковића, од 24 Фебруара. Само што председник Милојковић, признавајући Факт да је »с г. Гргуром решао ову листу", тврди да је г. Вићентије „отказао суделовање у. решавању". Све ово показују акта министра правде која су стављена одбору па расположење актом мин. упутрашњих дела ПВр. 2497. На овом основу стоји и жалба, коју су против избора Николића и другова поднели Ђорђе Ј. Илић и још 52 бирача пиротског избор. округа. Питање о правоваљаности ове кандидатске листе изношено је на решавање и главном бирач. одбору и он је, признавајући падлежност Народне Скушнтине за решење овог питања, одбио од себе то решавање као ненадлежаи. Према овом стоје утврђене ове чињеиице: 1) За решавање кандидатске листе изискује се судски колегијум. 2) У овој прилици изостао је тај неопходан услов законски. 3) Председник Милојковић сам признаје да је листу решио 10 Фебруара в са г. Гргуром," дакле само њих двоје. »Отказ г. Вићентија судије није доказан«. Председник суда не нодноси званичан акт, из кога би се видело, да је судију Вићентија иозивао на решавање, па овај то одбио. Председник је могао у том случају узети за попуну колегијума кога из нижег особља судског са законским квалиФикацијама за решавање. Кад стоји све то, и кад оскудице побројаних услова према чл. 47 избор. закона не даје право на засебну кутију, онда је по закону несумњиво: да кандидатска листа Јована Николића и Раше Милошевића није имала правне вредности ; да та листа иије могла имати своје засебне кутије, нити су се за њу могли примати гласови и да се гласови, који су пали на ову бесправну листу не могу узимати у рачун. Према овоме посланици за овај изборни округ имају се одредити по броју гласова, који су добиле листе Косте Младеновића и Панте Срећковића и Нанте Дробњака и Косте Ивковића. Целокупан је број гласова, који је пао на ове две кандидатске листе 4689. Количник је за посланике са општим условима. 1563, а за оне са нарочитим условима 2435. У таком случају листа Косте Младеновића и Паите Срећковића, бројем својих гласова, према чл. 93. Устава и члану 87 избор. закон.. добија; Од општих посланика два по количнику и 3-ћег ио остатку (од 1116. гласова који је ближи количнику од целокунног броја од 447 гласова добивених за лисгу Панте Дробњака и Косте Ивковића Исто тако ова листа Младеновића — Срећковића добија од посланика са нарочитим условима једног по количнику а другог по остатку од 1897 гласова, већем од целокупног броја листе Дробњака — Ивковића. И тако се, по самом Уставу и закону имају сматрати као посланици избор. округа пиротског