Народна скупштина

118

4) У општани рудничкој забрањено је глаеање неколицини правних гласача који су имали бирачке карте. 5) У општини Миросаљачкој забрањено бирачииа глаеање и ако су имали бирачке карте, а сем тога и отераии преставници листе. За ове неправравилности жалиоци су навели доказе и тражили извиђај. По изборним актима у овим општинама добила је листа Тајсићева 702, листа Николићева 128 и листа Шурдиловикева 51 глас. Како је према овоме број огласова у општинама где је но жалби било неправилности, веки од оног остатка за посланика с нарочитим условима из листе Тајсићеве; како тај број у сравњењу са остатком листе Петра Николића може при условима реда и законитости на изборима променити исход гласања и одбор налази: Да су наводи у поменутој жалби довољни за вероватност; и да се питање о другом посланику с нарочитим условима у овом избор. округу не може коначно регаити без претходног извиђаја. С тога и с погдедом на целокупно стање у овом изборном округу одбор има опет пријавити Народној Скупштини као посланике овог окрога: Са општим условима: Ранка Тајсића, Љубу Новаковића, Лазара ПрокиКа, Петра НиколиКа и Радомира Протића. Са нарочитим условима: Еосту Борисављевића. А по што је Петар Николић изабрат и за посланика варогаи Чачка и оп се пред одбором одрекао мандата за избор. округ руднички, задржавајући мандат чачански, то одбор пријављује Скупгатини првога по реду његове лнсте, као посланика поп Саватија Божића са Рашке (чл. 9 зак. о посл. реду скупшт.). За другога посланика са нарочитим условима одбору је част нредложити извиђај у онштинама у жалби и овом извештају означенима, и ио резултату који тај извиђај буде показао донеће се о том избору деФинитивна одлука. Остали наводи у жалби Радосављовића и другова: да су у многим општинама овог округа гласала лица која дугују порезу од пре 5—6 година (као у оиштини Паковраћској); да мало на коме бирачком месту није било претње од општинских часника и служитеља као у онштини дубачкој, где се претило голим ножевима и смрћу ко не гласа за радикале, не заслужују у тој мери пажње Народне Скушнтине да би по њима требало гато радити, по гато се за све то ие именују никакви докази. И са тога је одбор овај део жалбе одбацио, иа има част предложити Народној Скунштини да она то прими. VII Против избор Томе Јовановића и другова за изборни округ врањски поднели су жалбу Стојан Митић из Манојловца, Стеван Г Б. Бобић бив. срески начелник из Десковца и јога В бирача у којој су навели: Да неким бирачима нису дате бирачке карте, и за доказ о томе ноднели 2 тужбе које су ови бирачи поднели првостепеном суду; Да је министар унутрашљих дела погазио закон; Да су отеривани одређени председници бирачких одбора; Да су у неким општинама добили карте и гласали они који дугују порезу држави. Да су пред изборе разношене по народу објаве, у којима се износило да су поапшени чланови радикалног одбора, а те објаве да су рађене на хектогра<ву у среској канцеларији. Одбор налази, да ове жалбе не заслужује пажњу Народне Скупштине са разлога следећих: Две тужбе против кметова да нису давали бирачке карте, није доказ ни да су тужиоци доиста имали ирава на бирачке карте па им тужени нису дали. Ва ово је иотребна прееуда судска. Број ових тужилаца за непрммљене бирачке карте толико је незнатан, да ни у колико не би нроменио исход избора. Радња министра унутр. дела не нодлежи разматрању и оцени Скупштине у овој Форми нити стоји навод да је министар својим расписима погазио закон, као што се у жалби наводи.