Народна скупштина

129

Лривремени иредседник Јов. Ђор/јевиИ —• Ие могу никоме дати реч, док ое не изберу секције. По закону то је први посао, који ћемо урадити сада. Секретар Ђорђе ГенчиК извлачи листиће из ковчежића и чита: За I секцију: 1. Мика Османбеговић, 2. Панга Срећковић, 3. Милутин Гарашанин, 4. Мијајло Павловић. (Жагор). Апдра НиколиЛ — Ја поново тражим реч и обраћам се г. министру унутрашњих дела, молећи га као старог колегу, да каже г. иредседнику да ми да реч, а то тражим на основу закона. (Жагор). Привремени иредседник Јов. ЂорђевиИ — Даћу вам реч кад се овај прет-< ходни иосао сврши. (Жагор). Паја ВуковиЛ —- То је само продужавање посла. Дајте му реч. (Жагор) Андра НиколиК — Господине мииистре унутрашњех дела, ја имам вама да одговорим. Није за вас часно, да побегнете од одговора, кад овај председник мени не да реч, онда ја се обраћам вама, и тражим да ви израдите да ми председник да реч. (Пошто је добио реч изишао је на говорницу): Господо, није ни потребно ни лепо, да на првом часу рада не почнемо радити договорно, разложно и споразумно. Боље је да се сви чујемо и договоримо како ћемо радити, него да се место тога рада пусти воља и ларма. То не може годити ни вама либералима, ни вама напредњацима, ни нама радикалима. Ми смо у Народној Скупштини, ми већамо, саборишемо; а већати, саборисати значи договарати се с разлозима. Молим вас да ме чујете, кад сам најпосле реч добио. Госп. министар унутрашњих дела позвао се на закон о пословном реду' да тим законом потврди како треба радити баш овако, као што видим, да се наумило отпочети, а то је, да се за основу рада узме некакав списак, о коме ми не знамо где је начињен, кога је начинио, шта у њему има (Вичу: читајте званичне новине). Господо, ви тим вашим прекидањем и упадањем у реч нећете постићи то, да ја свога говора не довршим. Будите уверени, да ме не можете збунити. И поред свега вашег прекидања ја опет могу измислити и казати оно, што сам емислио. То је прекидање, дакле, једно срество сасвим излишно. Најбоље је да га и ви напустите. Дакле, господин министар, како рекох, позвао се на закон. Тај исти закон, господо, узимам и ја у помоћ. Ја ћу да га ирочитам. Молим вас чујте: «Чл. 3 одмах за тим Народна Скупштина иоделиће се коцком у девет одсека (чл. 105. Устава)" Вичу: То, то и хоћемо. Господо, ко ће се поделити у одсеке, ко ће извршити тај законом одређени посао? Народна Скупштина. Ко је сад Народна Скупштина ? То смо ми, господо. Ми имамо да извршимо поделу на одсеке. Па, дајте да је и извршимо, дела да као разложни људи извршимо тај посао слошки и договорно. Дајте да сваки запишемо име и презиме, или дајте ако хоћете своје визит-карте па ето списка, који је постао на начин најуреднији, на начин, који не може никоме од нас бити противан! (Смех у већине). Са свим је друга ствар са сваким оним списком, који би се пред нас изнео, а ми не бисмо знали, где је начињен, како је начињен, ко га је начинио. Таком списку у праву је сваки да замери, сваки може против таквог списка изјавити, да и оп у џепу има неки други списак. Није ово, господо, тако тешка ствар, да се народни посланици не би могли о њој сиоразумети. Ја вас још једанпут молим, да овај посао изведемо у споразуму. Министар унутрашњих дела Ст. Рибарац — Господо, и почетак и крај нашег рада скупштинског треба да буде примљен осећањем поштовања закона и Устава. Нама није овде до гунгуле него до стварнога и озбиљнога рада на који смо и позвани. Али кад господа, која су напустила скупштину, мисле да им њихово осећање законитости донушта да на нрвом кораку праве заплеге и изазивају гупгулу и отежавају законити и правилаи рад, онда вас молим да се заједиички побринемо да и у тој гунгули, коју господа из оиозиције стварају, нађемо излаза да корисно послужимо земљи.