Народна скупштина
4 5 МАТА 1911. ГОДИНЕ 17
E | rg i анк банку између механџије и кафеџије у Томе. што контроли свију власти. Ви знате; госполо, да ме-
4 втета разлика већ учињена при прибављању меспог, онажканског и кафанског права, јер онај који тражи онфрно кафанско право плаћа вишо од онога који а поли ба вља месно механско право. о Јосиф Бојиновић. — Онај који тражи месно ап сто право, тај је гавда и он сам неће бити Тика нџија. Врло је редак случај да сопственик зхвраде буде механџија, већ механцџија обично бива вмоброма човек, који узме механу под закуп да има |L ја да ради н од чега да живи. O тим људима | елде је реч, а не о сопствевицима који ово могу вел | плате, Е МА Министар Финансија, Стојан Шротић. гжодшрома не треба да буде механџија и ка зепија. об · Јосиф Бојиновић. — Али и за њих треба да :ž: | постарамо. Кафеџија има више него ли механ· „зрја. Ја мислим да држава неће ништа изгубити 10 OlO буде правила ову разлику коју ја предлажем. уше | мислим да ће се по моме предлогу добити више к отто ли по предлогу с Ћосића. 3 _ Мелентије Божовић. — Господо, код овога понфриФног броја ја пе могу да се сложим Ca, U. Бопиоеновићем, и то из тога разлога што би се направи. ла затејетња једном реду људи у земљи, кад би се приу опао ово што он сада предлаже. Г. Бојиновић ће нотитурно знати да често пута ови људи узимају под ~ А пи кафану и механу, и кад не могу да узму и оншно и друго, они узму једно или друго, а по овом 1104 Бојиновићем предлогу они не би могли то да „зншине, јер би морали да плаћају личну таксу и за унпазканско и за кафанско право. Ја мислим да ово 1 # треба примити из тога разлога што се већ тамо
50 88 се говори о месном праву изишло довољно на тецубрет, да се сузбије подизање непотребних локала. „Ола ако, господо, механпија остане без механе а за више кафану, он ће одговарати дужностима каљепије,
OHESRO кафеџија остане без кафане, па узме механу, у ва he одговарати дужностима механџије. Ово, дакле, - OBIKO је у предлогу предвиђено, врло је добро и зато
|
THILJJHM Ja TO TGaKRO H OGTAaHO.
-А Д-р Илија Коловић. — Ја мислим да би трег опело да учинимо једну разлику између једних и птфугих. Ако ништа друго, а опо бар да оцепимо (у да су механџије потребне и корисне, докле су пџативепије апсолутно непотребне ни треба, их сузбија шти колико је могуће. Истина је да један кафбзуја може бити механџија, али ми сви знамо да i ван механџија има много више олговорности и вишема властима и према онима који долазе код „Siva. Дакле, ја мислим да би требало равликовати ' вилане од других у томе, што би за лична права ZHHMAHHX и других такса била различна. Према томе инложелим да предлог г. Бојиновића није за одбаци1" вашње и да би га требало примити. у 41 | Прота Милан Ђурић. — И ако мислим, го„олоодо, да је време врло скупо и да има још много назжксених бројева да решавамо, опет, кад се повела ва аћ реч о кафеџијама и механџијама, хоћу и ја да мелижем две три речи из живота нашега народа. 80 _ Свима вама је, браћо, познато, да су механџије · вијана веома. потребна и добра установа за путнике. 35 шни се брину и за преноћиште, и за добру и здраву тишчану и добро пиће, и за сигурност путника, и они втониста плаћају велике таксе и дажбине и подлеже
5 СТЕНОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ 1910.
ханџије примају на становање и пашу војску, међу тим кафеџије од тога ништа не раде. Катепџије конкуришу у сваком погледу механџијама, а не подлеже оним таксама којима подлеже механџије, а сем тога, њих контролишу полициске и општинско власти. Осим тога још није нико хтео у ову ствар да уђе мало дубље, па би видео, да по свима белима има врло много приватних кућа које крчме ракију, које крчме печење, где долазе млади људи да се картају, и ту налазе гроба по тим тамним избицама, јер се скривају да их полициске и општинско власти по би хватале. Ми, господо, ако не предувмемо овбиљне кораке преко полициских и општинских власти да бе овоме злу стане на пут, можемо мећати колико год хоћете таксе, ништа нећемо постићи, напротив, то. ће наш народ улропастити и морално и материјално и здравствено, јер ће. да изгуби здравље по тим избама, а, сем тога, по тим вррадама вршиће се пајвећи злочини. /Чује се: Тако је).
Ја сам, дакле, устао да проговорим ово неколико речи у интересу морала и злравља нашег под-
млатка пи молим и Народну Окупштину пи владу, да обратв сву пажњу на ове појаве и да гледају да св ово зло сузбије. И ја још тражим, кад ме-
ханџије и кафеџије плаћају велике таксе, да се заштите у њиховим правима. (/Еиво одобравање/.
Председник, Андра Николић. — Нема вишо пријављених говорника. Код, овог броја 68. г. Ћов ah је прелложио: да се за лично механско право повећа стопа од 150 на 200 линара, који је предлог усвојио и г, Министар Фианансија, зато питам Окупштину: прима ли таритски број 68. по предлогу г. Ћосића 2 (Прима).
Објављујем да је-тарифски број 68. примљен.
Заступник известиоца, Благоје М. Илић чита тарифски број 64. (Види саст. БИ).
Мелентије Божовић. — Кад је већ г. Министар Финансија нашао за нужно да свуда повећа ова позиције, треба и овде. (Министар Финансија, Стојан Протић: То сте ви нашли за нужно, а ја сам само прихватио). Добро. Овде је о точењу пића у баштама, где људи нису подигли ни кућу, пи кафану, ни механу, а дозвољава им се точење вића, онда ја мислим да би и њима требало ову таксу подићи. дато ја предлажем да св ова такса од 200 динара повећа“ на 400 динара, и молим десет повланика да потпомогну овај мој предлог. (Не помаже га довољан број посланика. Чује се: Довољна је ова такса).
Председник, Андра Николић. — Ја нисам видео да је предлог г. Божовића потпомогнут. Зато стављам на гласање тарифски број 64. по предлогу
Министра. Прима ли Окушштина тарифсви број 68. по предлову г. Министра (Прима).
Објављујем да је тариски број 64. примљен.
Заступнин известиоца, Благоје М. Илић чита трафски број 65. (Види саст. 21)
Председник, Андра Николић. Прима ли Окупштина прочитани тариески број 652 (Прима).
Објављујем да је тарифски број 65. примљен.
Заступник известиоца, Блатоје М. Илић чита тарифни бр. 66. (Види саст,. LIT).
Милош Ћовић. — Господо, ове се бараке праве при великим пословима, као што су поди-
Љ 8