Народна скупштина
,
„ — CAB:
4 утон исто и код протојереја може се мала такса прозони писати, али ако се парничне страно не помире и вато ствар оде пред духови суд, онда нека буде 50 дизаввднара. - Ако се тако не уради, ја мислим да ће се (10 погрешити. Ова ће се напомена као и ова закон5иоска одредба косити са одредбом црквеном, а ви Тана знате да ће бити илузорна свака законска одредба {OM која се не саизволи решењу архијер. сабора. ; ; Ја молим да се то исправи. ·____Владин повереник, Андра Петровић. нем Мени изгледа да се овде није довољно обратила поп пажња, те се услел тога дошло до једне мале Baонуо буне. У тексту законском каже се овако: да ову знеттаксу од 80 дин., која је овде предвиђена, плаћа вноона страна која покрене спор и тражи развод недобрака у току прописног мирења, али се не каже да BHOOHa ову таксу плаћа у току самог прописног мизнефрења. Што је ово овде метнуто, то је јасно, јер ' омасмо ми имали, расматрајући жалбе код духов. власти, Рукаслучајеве, да духовни судови траже п од једне и . доод друге стране такеу. Напр. парница је подигвтуннута; тужба постоји и она се извиђа код духовног влтасуда. У току извиђања и противна тужена страна чњвнкаши: тражим и ја развод брака. И онда је духовни · птосуд тражио таксу и од једне и од друге стране; кнелдакле за једну исту ствар две таксе. То је било атоптотребно да се унесе, да би се та ствар регулисала. 8 вЏа вас молим да примите предложену редакцију. I Прота Мил. Ђурић. Јасно је ово што је кнашриметио г. Светозар Богдановић. Он је питао шта 0 веће бити са таксом од 30 динара, кад свештеник зе ото закону покуша три пут да мири, па се у току игоцевремена супрузи наравњају. У томе случају треба | нетићи онпм путем који је сагласан закону о црквеинним властима. Свештеник који мири парничне страој оне је прави родитељски суд и кад он не успе да )H хих помири, он их упућује окружном протојереју, нјожоји такође гледа да их измири и да брак остане п 7 целости. Не измири ли их, онда протојереј сва втнакта испита, како код свештеника, тако и код влефњега, и сва њихова саслушања спроводи суду, било | 2за уверењем о сиромашном стању, било са таксом 5 код 50 дин. Лакле, треба тако иу будуће да остане. отИ Што се тиче тога, што г. владин повереник каже, ) нда суд наплаћује и од једне и од друге стране та„тожсу, не, господо, такса се плаћа свега 50 дин., и то вавлллаћа она страна за коју суд нађе даје крива, њу 150 и осуђује да плати ту таксу, а онај које прогла· нешен за независног, он не плаћа никакву таксу. Да| „апале, после неуспошног мирења Код окружног проупајотојереја, треба таксу положити или уверење о сипемомашном стању, које протојереј са свима актима, вавшаље духовном суду. о - Светозар Богдановић. — Морам да кажем само гонетеколико речи ради обавештења. Г. повереник гонаозори о томе, како духовни судови поступају у брач! мштим парницама, па траже поред таксе од стране | вџтоја је покренула спор, таксу и од оне друге стране, н ошко ин ова у току мирења изјави да и она тражи овевазвод брака, те тако ову таксу плаћају обадве ноцттране. Г. повереник говори о другој тачци ове иопљапомене, а ја сам говорио о провој. Мирење, гоодопподо, врши надлежни свештеник, а овде се вели 55 ва се такса полаже у току мирења. Због тога сам 47 а тражио обавештење о томе: коме ће се такса
10. МАРТА 1911. ГОДИНЕ _ мито 19
полагати и шта ће са истом бити ако се брачници измире и од спора одустану те и не дођу пред суд.
Да би се избегле незгоде које од оваке редакције ове напомене могу да наступе, ја мислим да би требало да се ова такса полаже онда кад се сва акта пошаљу духовном суду и да је полаже она страна која је спор покренула.
Мих. Минић. Овде ича неке забуне. Министар је требао да искористи ову прилику, па ла ни једну званичну радњу, ма код које власти она била вршена, не остави без таксе. Он је требао и за брачно мирење, где се трати интервенција духовне власти да пропише таксу, а овде није прописана такса ни за први предстанак свештенику, кад се хоће да покуша са измирењем. Ја сам за то да ова такса буде већа и да се плаћа нека такса после сваког неуспелог измирења.
Министар Финансија, Стојан Шротић,. — Једина ствар која изгледа да је била нејасна у овом члану, објашњена је после говора г. повереника. Она је, дакле, моменат кад свештеник мири завађене стране. Тај се моменат не таксира. То је ван спора. Овде се одређује само која ће страна да плати таксу, па се каже да ће је платити страна које је спор изазвала. Јер, једна је страна тражила развод и она је дужна таксу и платити. Ако се деси де у току спора и друга страна затражи развод брака, закон каже, од те друте стране неће св такса наплаћивати, као што су је судови до- сад наплаћивали и од те-друге стране.
Што се тиче саме величине таксе, ја мислим, да ни свештеници, ни ма ко други од посланика, не треба да траже да ова такса буде већа, а то за то што је по нашим закопима развод брака већ толико отежан, да никако нема смисла отежавати га са још и неким већим таксама. Каквих незгода све. може бити од тога кад се супружници не могу да разведу, ја сам имао прилике да видим као начелник Министарства Унутрашњих Дела пи сматрам да је прави грех спречавати супружнике да се разведу, кад они то желе. Отога налазим да никако не би имало смисла ову таксу повећавати.
Таса Шродановић. — После говора г. Министра и г, владиног повереника, ствар је постала, јасна, само стилизација ове напомене је мало нејасна. Ако је тенденција да плати таксу онај који поведе спор, онда је ова напомена која гласи: „ову таксу полаже она страна која покрене спор и тражи развод у току прописног мирења“, добра, а ако друга стрвна у току прописног мирења наведе развод брака, онда она неће плаћати никакву таксу. Овде је сав неспоразум око ових речи: „У току прописног мирења“, и зато мислим да би те речи могле сасвим да отпадну и онда би стилизапија била врло добра, јер би онда гласила: „Ову таксу полаже она страна која покрене спор и тражи развод. Ако у току спора и друга страна изјави да такође тражи развод, од ње се неће наплатити
нова такса прописана овим тарифним бројем“.- Онда би ствар била потпуно јасна. Алевса Ратарац. — Ја знам, господо, ове
ствари из практичпог живота. Ми имамо много случајева у Орбији, где се развод брака тражи из ма-каквих узрока. Ја мислим кад је г. Министар
2»