Народна скупштина

Е i |I MAPTA 1911. TOATHE | ; 11 1 i Ја чекам да се измени ланашњи закон о шу- се: Није овде). Пошто г. питач није овде, то св ово 16м | мама па да одредим комаснју, која ће и тамо утвр- _ питање скида са дневног реда. тид У дити шта је државно а шта приватно, а лок се На релу је питање г. Алоксе Трајковића: o Ава закон пе промени, нећу моћи ништа по тој ствари _ регулисању обала Мораве и осталих река у срезу

Х6а – радити,

Председник, Андра Николић. — Има реч

a у

· л г, Алекса Трајковић. 1 Алекса Трајковић. — Ја држим да држава пен | нема права на ту шуму.

Мин. Нар. Привреде, Јаша TOR GRRR 3 от. "То ће комисија казати.

i Алекса Трајковић. — /losBoOammne Aa H Ju Raке | тем. Народ ту шуму ужива још од пре ослобођења нн ина исту плаћа порез, и то: неко по пресули судоно ској, неко по решењу а неко по тапији; али само мен између појединих села не постоји међа, .те да со пе зпа колико ће ко: те шуме да ужива, односно коHHL. лико ће коме селу да пришљане у уживање. _

ђ Шрема томе ја сам молно г. Мипистра да одда реди бар приватну, ако не може државну комисију, он која ће решити п казати ко ће ту шуму да ужива к н и докле, те да се отклоне сукоби, јер је истих nn било. Због тога сам молио Вас, господин Министре, дер јер чини ми се да по садашњем јакону о шумама KOM можете наредити начелнику среском и шумару да посто ставе привремене границе, које ће отклонити све лом могуће рђаве последице.

То сам имао да кажем.

Председник, Андра Николић. ! л г. Министар Народне Шривреде.

Министар Народне Привреде, Јаша Шродатон новић. — У форми, у којој може Министар нареинд ђивати да се ради по овој ствари, ја сам наређиови вао. Али одређивање међа спада у ограничавање пп шума, а Ja то не смем наредити, јер би тиме присне знао да је приватно земљиште, а ја то нећу да нне чиним, докле год државна комисија не каже да ли г вр је то земљиште државно илп није.

Председник, Андра Николић. УА Алекса Трајковић.

Алекса Трајковић. — На основу постојећег ува закона о шумама била је одређена комисија и иста п зр је изашла на лице места 1899. године и отпочела, ле рад, па је спречена даље да ради због атентата на 44 Краља Милана. Кад је могла држава онда да одре[18 ђује комисију, ја не знам зашто то неће и сад да ет учини, те да се бар привремено одреди међа.

4 Оваква иста комисија, какву ја сад тражим, ко одређена је од стране г. Министра у прошлој гоид дини у општини дреновачкој, у срезу пчињском, и ја вен не знам из ког разлога г. Министар мој захтев не може задовољити.

Председник, Андра Николић. — На реду је тип питање г. Михаила Пејића : :уто стране шумске управе у Лесковцу. (В. саст. LXXIX).

Има реч г. Министар Народне Привреде.

Миншстар Народне Привреде, Јаша Шродакон новић. — Наређено је да се лицима из општине ен издаду потребне објаве и да се дрва за сечу обежек леже.

Михаило Шејић. Л лог. Министра.

| Председник, Андра Николић. — На реду је зтиш питање г. Петра Васића. (Саст. К#ХХХ) — (Чује

Има реч

Има реч г.

ОМ

Задовољан сам одговором

о давању објава од

пчињеком. (8. саст. LX XXI). Има роч г. Министар Народне Шривреде. Министар Народне Шривреде, Јалпа Шродановић. — На то питање сада не могу одговорити због болести г. начелника.

Председник, Андра Николић. тање свила са дневног реда.

На реду је одговор на питање г. Благоја Антића: о сечи државне горе у планини белотинској. (В. саст. ШХХХЛ.).

Има реч г. Министар Народне Шривреде.

Министар Народне Шривреде, Јата Шродановић. — По овој ствари о бесправној сечи председника ошштине белотинске, Отојана Милошевића, у општинској шуми, наређено, је да се противу њега , подигне тужба. Полициска власт је ислеђивала ову ствар, али то не спада у надлежност Министра, већ је то ствар суда. До овога момента нисам добно извештај да ли је суд што год радио по овој ствари.

Председник, Андра Николић, — Има реч питач г. Благоје Антић.

Блатоје Антић. — Задовољан сам одговором т. Министра.

Председник, Андра лит часа одмора.

Ово се пи-

Дајем !/,

(Настаје одмор).

После одмора.

Председник, Андра Николић. — Настављамо рад, господо. На реду је П1 тачка дневнога реда: одговор г. Министра Просвете и Цркв. Поеслова на кратка питања. Прво је на реду питање г. Алексе Жујовића: о влостављању деце од стране Будимира Ратића, учитеља у Барајеву. (Види саст. ТУ, ХХУШ, XXXVL, LXI mw XOVII).

Има реч г. Министар.

Заступник Министра Просвете и Црквених Послова, Миншстар Привреде, Јаша Продановић. — Ја сам наредио да један мој чиновник, који је стручњак и способан, оде и испита кривице тога учитеља, и он је испитао и утврдио: да је тај учитељ збиља тукао децу, али да није учинио никакве телесне повреде, за које би одговоран био пред судом. Ја сам га због таквога рада казнио петодневном платом. Уосталом, тако су радили и други Министри пре мене.

Алекса Жујовић. — Ја сам волео, кад је овакав одговор дао, да ми г. Министар није ни одговорио. Ја сам мислио да ће он штогод напоменути, од оних 40 п неколико тужби и 100 и неколико А има ли чега у ствари. Држим да г. Мипистру BH може бити непознато да је "уверења. лекарског о телесној повреди детета, кад су акта враћена т. учитељу да да одговор, нестало. Појмљиво је зашто је нестало, и зна се зашто је оно уклоњено. Масто казне петодневном платом, требао је г. Министар да га предложи за одликовање. Сад у просвети иде

и

/