Народна скупштина
OM | PaT , qe[
\ i Прад 1 + %
морали да вратимо, ла поново решимо о свима оним тачкама које смо решили још од 12. ов. месеца, јер је тај исти број посланика решио све те тачке.
А афАли, како вбиља тада није био довољан број посла-
анн квн топ
HEH
TOH ;
el пон
HRT
од но 88 [03
BE HT ITIHI то 039
801 тоу RH тон
Фа | 1е 4 > ~“ 4 Hi ко а ЈЕ
=
SG H
7. tn
нива при решавању ове тачке, што сам ја још онда кад јо председник то објавио и сам признао, ја морам понова да нагласим: да сам противан овом снижавању таксе за декрете свештеника и епископа, из оних истих равлога које сам и прекјуче навео ш мислим, код је већ г. Министар силом прилика, или боље рећи неприлика Финансиских у земљи, нагнан да подиже тавсу на разне послове и на разне ствари, које дубоко засецају у интересе целокупне масе народне, онда нема смисла ту таксу снижавати само за извесан ред људи, који је извесно бољо ситунран и који је у положају да кад добије ово звање, може за њ таксу и платити. Јер, понављам, да сам противап овоме и молим и овога пута Народну Скупштину да овај предлог г. Ђурића не прими, већ да _ останемо при предлогу који је изишао из Финансиског одбора, Munucrap Фимансија, Стојан М. Протић. — Ја ћу да кажем само две три речи после овог товора г. посланака, који је и у прошлој седници устао против овог предлога. Шре свега имам да кажем то: да ово није сада предлог г. Ђурића, него мој. Ја сам тај предлог прихватио прошлога пута, а прихватам га и сада и извосим га кзо свој. fame, имам да исправим реч г. Боке Марковића и да покажем да се овде не чини никаква концесија и да ово није никакво снижавање у корист неког реда људи, него је ово враћање плата једном реду људи, које смо дужни њему исто тако као год - и осталим грађанима, а они су били више оптерећени него ли сви њихови другови који из државне касе имају што примати. И како се ова ствар тиче наше цркве, ја налазим да сам дужан да овде изиђем на сусрет, па зато ја и излазим, и држим да је и Народна Окупштина дужна то исто да учини,
Изјављујући ово, ја, у исто време, изјављујем да овај предлог не само сматрам као свој, него да од њега правим и питање.
Бова Марковић. — (ад, после овакве катеторичке изјаве г. Министра: да прави питање на овој тачци закона о таксама, ја нећу апсолутно подносити никакав предлог и могу бити уверен да ће тај предлог, који је он примпо за свој, бити примљен у Народној Окупштини. Г. Министар се руководи правичношћу и потребом да укаже пажњу једном реду људи. И ја сам, господо, тај који високо дени и поштује ред свештенички, али држим да баш свештеници и епископи, који су у народу и га народом, дужни су да исто тако подносе те-
л - гобе као и сам народ, који ми неминовно оптере-
ћујемо. И ако је реч о правди, опда на првоме месту правда од Народно Окупштине захтева да се народу учине све могуће концесије и олакша му се терет. Њада то није могуће, не зато што то Е. Министар или Народна Окупштина неће, него за то што се морају тражити извори за приходе који су потребни за државу, онда ја не видим никаквог разлога да г. Министар иде тако делеко да чак прави питање од овога.
Министар Финансија, Стојан М. Протић. —
Ја сам устао, господо, да одбијем и ову примедбу.
14. МАРТА 1911. ГОДИНЕ :3 3
т. посланика, који каже: кад не можемо да водимо
- рачуна о народу, онда не треба да водимо рачуна,
ни о овоме реду људи.
(Бока Марковић: Тако нисам казао! Кавао сам да правда вахтеве па будемо према свима, једнаки). Тачно је тако, п баш зато што то правда BaXтева, и што се овим предлогом то чини, зато сам ја тај предлог и прихватио, вато га примам ва свој, и зато правим од њега питање.
Председник, Андра Николић. г. Михаило Ђорђевић. | Mu. Ђорђевић. — Ја сам хтео да скренем пажњу на једну ствар да не би било какве сумње да ли ће се овај законски предлог решавати са екупштинским кворумом, потребно би било, — кад је већ показана извесна сумња, да то прошли пут није решавано како треба, — да се овај законски предлог решава поименично, те да се утврди: има ли Окупштина потребан кворум за решавање или не.
Председник, Андра Николић. — Треба да сте потпомогнути за то тражење.
Више се нико не јавља за реч. | Мих. Ђорђевић. — Ја констатујем да нема кворума и тражим да се прозовемо. Молим довољан број посланика да ме потпомогну. „Не потпомажу га/.
Ја молим да се прозовемо.
За то тражење није потребно да ме посланици потпомажу.
Миншстар Финансија, Стојен Протић. — Ја имам да учиним ову изјаву. Ја немам ништа против тога да се о овоме предлогу попименично гласа. Кад гласамо поименично, онда ће се видети и да ли има довољан број посланика на окупу.
— Има реч
ЏШредседник, Андра Николић. — Онда ја дајем четврт часа одмора. (Настаје одмор 9:30) (После одмора 9.:5) Председник, Андра Николић. — Господо,
о тачки 8381.коју је г. Министар примио за свој предлог, гласаће се попмевично. Изволите чути како гласи та тачка.
Секретар, Благоје М. Илић прочита поново тачку 881. по предлогу г. проте Милана Ђурића.
Председник, Андра Николић. Молим TI. секретара да прозива, а господу посланике да одговарају на прозивку. Господа која усвајају ову тачку изволеће одговарати за, а која је не усвајају изволеће одговорити против.
Настаје гласање.
Секретар, Благоје М. Илић прозива посланике да гласају и они су гласали овако:
Гласали су ва:
Андра Ђорђевић, Андра Николић, Антоније Мутаповић, Благоје Антић, Благоје М. Илић, Васа М. Гавровић, Веља Вукићевић, Вита Радовановић, Димитрије Илипановић, Др. Драгољуб Аранђеловић, Дратољуб Божиновић, Дратољуб Јоксимовић, Др. Дратољуб М,. Павловић, Драгутин Д. Шећић, Драгутин Рашић, Ђорђе Петровић, Борђе Рајичић, Илија Илић, Др. Илија Коловић, Илија П. Михаиловић, Јаков
ЈЕ