Народна скупштина

о 'оен несу уверење, да би их могла Царинска Управа да 50 ослободи плаћања царине, ___- _ Таква уверења подлеже ни адинара.

Председник, Андра Николић. — Има реч г. по Кока Марковић. | Ђока Марковић. — Оно објашњење г. повогнод реника није тачно. Оно св не поклапа ни с прогони писима трговинског уговора, нити са прописима IR царинског закона. Ствари упешене за личну потребу, з[он које су употребљаване, не плаћају никакву царину. пећ Дакле, није ни потребно никакво уверење. Бар тако 0 Sl Je WO царинском закону. Отвари нове, које подлеже гел царини, оне су већ оптерећене јодном извесном унет таксом и о њој је појам о наплати таксе сасвим год пречишћен у другим тачкама овога закона и у прозони писима царинског закона. и Ја налазим да је ова тачка у противности и Г во са трговинским уговором и са царинским законом нон да ће она унети једну пометњу код царинских )BLBH власти, да се неће знати која ће се такса примевина њивати: да ли она коју је поменуо г. повереник · ко од 1 динара, на уверења о пореклу робе, или ова нет такса од 10 динара — (Милош Ћосић: Ово општш штина наплаћује). Добро је г. Ћосић ово добацио : отте ме је потсетио још на једну околност, да је лаб овде изнесем. (во треба да наплаћује општина; из али свака ошштина ће се трудити да повећа своја нап приходе, и кад налази ослонца у закону, она ће да топ постави једно лице на даринарници и од свакога нјон који преноси извесне ствари за личну употребу, па иве чак и за оне ствари које не подлеже царини, трати жити уверење. То уверење општина ће тражити омед само зато што је њојзи стало до тога да наплати · 0110 дин. Ја, господо, знам пуно путника, а то знају о ни остала господа — сви смо ми путовали — да жошможе да се деси изигравање са овом одредбом п о влда се може десити то да наједаншут испадне јенељдан орган општински пред путника и каже му: „Моги лим Вас, уверење да су ове ствари за личну упоОедттребу:“ Један човек доброг имовног стања, који кдолази у Србију са већим бројем путничких ствари; паоддоћиће у непријатан положај кад се пред њега цпониспречи општинска власт и тражи му такво увеноцрење, а ош човек има посла овде, и само зато што врје понео те ствари за своју употребу, он мора да ел плати 10 дин. таксе општини.

\ Председник, Андра Николић. — Има реч М ле. Министар Финансија.

i Министар Финансија, Стојан М,. Шротић. —

„5 Ја, право да вам кажем, морам да се чудим овом вроообјашњењу г. посланика, који је иначе бистар и јноокретан човек и који ове ствари сматра као своју татојструку.

плаћању таксе од 10

~ m

| Никако не може овде општина да се јавља и 1 зада преко свог органа тражи од свакога путника, нјолкоји пролази кров царинарницу, уверење да су му внооне ствари за личну употребу; него је ово само јеттаранција за царинарницу, јер ствари које се уносе L Ba Ba личну употрвбу третирају се сасвим друкчије од вито ствари за трговину. Међутим, они који уносе ствари тове често се тиме користе па кажу: „Ово је за личну топу употребу“, и тако се тим праве злоупотребе на штету ал државне благајне, Међутим, сада царинарница, ради

14. МАРТА 1911. ГОДИНЕ 5

своје гарантије, може да каже: „Ако је то за личну употребу, донесите ми уверење од“ општинске властп да сте Ви те ствари узоли за личну употребу, а нисте их купили да са њима тргујете и да на тај начин хоћете да промакнете кроз царинарницу и ла не платите држави оно што је њено“. И онда општива издаје то уверење и наплаћује ту таксу. Као што видите, то је гарантија за државу, а у исто време и један приход ва општину. (/Мих. Ћорђевић: То значи, да може да испадне ова такса скупља него царина). Обично су ти људи, који плаћају ову таксу, такви да могу да платеи 8 пут толико.

Ђока Марковић. — Не треба г. Министар ништа мени да се чуди из разлога које је навео, да ја те ствари знам. И ја их, г. Министре, и г. Гг. посланици, запста и знам, и зато што знам какво је поступање при царинарницама, зато тако и говорим. Никакво уверење није потребно царинарници, ни по царинском пословнику ни по уговору за доказивање о роби, о стварима које ја унесем за личну употребу. Царинарница апсолутно то не тражи, то је остављено оцени дотичног чиновника. (Министар Финанснја, Стојан Протић: Сад ће да тражи, г. Марковићу, и ми смо за њену љубав ово метнули и за љубав општине). Дакле, као што Ви објаснисте, сад ће да тражи. Ја Вас држим за реч, и то ће ући у стенографске белешке, да ће од сада да тражи, и царинарница мора да тражи; и кад царинарница буде морала да тражи.... (Министар Финансија, Стојан Протић: Не мора да тражи увек него кад нађе за потребно). То је сад онако иди ми дођи ми, и мора и не мора.

Немојте, молим вас, тако, говор је о закону који се да злоупотребити. Ја не видим никакву потребу, ја чак тврдим, г. Министре, немам времена баш да вам нађем ту одредбу, да је то противно уговорима које ми имамо. Тврдим напослетку да ни по царинскон поступку, ни по царинском закону нема ослонца за тражење оваквог уверења. (Министар Финансија, Стојан Протић: Оставите Ви то нама да то бранимо ако је противно уговору, немојте Ви за то да се бринете). Извините, т. Министре, ја мислим да сам као члан Народне Скупштине исто тако дужан да пазим да се поштују уговори са страним државама као и Ви, и мени је стало да се старам о томе као и о таксама, које у овом случају неће добити држава него општина. А ја Вас уверавам да ће општина све чинити да до овога извора дође. Онај разлог Ваш, откуда ће ошштина ту да постави свога органа, отпада; јер, молим вас, откуда општина Београдска има права да на царинарници постави своје органе за наплату трошарине. Чим општина има неко право, она ће да се стара и она је дужна да се стара да се то њено право и реализује. И, према томе, пошто је она то дужна, она ће и поставити своје органе на царинарници, који ће водити рачуна о томв да се та такса наплати. Ако Ви, г. Министре, друкчије мислите, то је ствар Вашег мишљења, али ја Вас уверавам да ће те тиме створити забуну. Ја бих у интересу моје општине могао бити сасвим задовољан, јер ће њој добро доћи ова такса. Али Вас уверарам, да ће први случај, који о овоме наиђе, створити Вам толико посла, да Ви нећете знати како ћете ствар да решитв,