Народна скупштина

s )

=== —— = =

вапту права за све послове, она је за један одређени туфируг послова самостална, иначе је она државпа геттстанова. |. Драшковић је казао у своме пред\iomory: „целе Финансиске струке“, па се ту подрагоштвумева и оно ште је т. Шећић предложио; али ако м вв мисли да то и не мора да со полразумева, онда јн ва немам ништа против тога да се то прими, само хнђих молио да се каже: „чиновници и службеници ваплу праве Државних Мопопола“, јер је то службепн здемврав.

1 Драг. Шећић. — Онда нека се каже овако: зн0 „Ове ово вреди и за чиновнике и службенике Унецшраве Државних Монопола“. :

\ Председник, Андра Николић. — Има реч г. јенакизвестилац. 3 6 1 Известилац, Драг. Васић. — Ми смо у више

клишрилика, допуњујући извесне законске чланово и валсодредбе, правили такве погрешке да смо збиља коошосле морали да их на другом читању исправљахо. о вЏа сам желео мало час, кад сам тражио да се (веовај члан врати у одбор, да се размислимо о овомо д ете да се донесе једна олредба која би била најелошодеснија и најкориспија, и сад, после овог предвлотога т. Пећићевог, ја видим да сам имао право кежжад сам тражио да се овај члан врати у одбор; а "4овмеђутим, ја и сад напомињем да то што г. Миниолтар пристаје не мора да буде обавезно за мене та Скупштину, да и ми то морамо да примимо. Ја њешналазим да ће бити корисније и боље, и да ћемо офоље определити одговорност и односе и видети п ту колико има места и разлога за ту одредбу, ако јеатотвар вратимо у одбор. Баш и овај предлог г. Певантића, и оно што је г. Министар говорио, показује о зла о томе треба промислити а не измену одмах кнотримити, и не проучавајући је. Ето, ја, право да вам жознажем, нисам ни прочитао тај предлог, и ако сам ешзвестилац. Г. Министар је ово примно мислећи ma је ово она иста одредба из закона о судијама. Ооо можда јесте, а може бити ин да није, као што пошоже бити да ова одредба није потребна за чиововнике финансиске управе. Што, из тих разлога треба овај члан вратити у одбор, па нека одбор нојдонесе одлуку о томе да ли да се ова допуна, цшрими или не. Ја у име одбора тражим да св ова зтотвар врати у одбор.

Потпредседник, Јаксв Чорбић. — Има реч Пт. Милош Ћосић. fi Милош Фосић. — Господо, по члану 81. по-

оглаловника известилац има права тражити да се изоввестан члан врати у одбор кад налази за нужнон итиоправдано, али овде је незгодан случај, јер Митоненистар пристајв да се ствар реши како је изнесена, п m г. известилац тражи да се врати у одбор. Строго зетрзевши по пословнику овај се члан мора вратити LO ју одбор, ако г. известилац не одустане од свога буштражења, али ја бих молио г. известиоца да он онушристане, пошто је већ г. Министар пристао, да се асреши овај члан овако. а до другог читања имамо уавремена да се о томе размислимо и да нешто исгашравимо, јер на тај начин ћемо овај закон на пркоевом читању свршити данас: иначе морали бисмо вта стављати на дневни ред и сутра, ако би овај вешлан сад вратили у одбор. Међутим, ја сам и раајивније приликом претреса пословника говорио да су јваснизвестиочева права много велика и тражио да не

15. МАРТА 1911. ГОДИНЕ 18

говоре увек кад затраже реч, што се сад овим потврђује моје оправдапо мишљењо, па зато бих молио г. извостиоца да одустане од свога тражења пошто је г. Министар пречи да брани свој предлог од њега.

Министар Финансија, Стојан Протић. Мени се чини да г. извостилац мало протерује. Њад сам ја као предлагач примио предлог, а предлог је учинио један члан одбора Финансиског, и то једап од најважнијих чланова, опда ја држим да т, известилац пема разлога да не пристаје на то, и да тражи да се тај члан врати у олбор, у толико пре што ми имамо још једно читање и имамо довољно времена да се размишљамо, а ви сто видели да сам ја у почетку казао да ћу ја врло тешко прастајати на измене у овоме предлогу, јер може да се поремети цго закон; и кад су прошле оне ствари где се ја тога нисам бојао, ја немам никаква разлога да не шримим пеку ствар која но улази, тако да кажем, у саму економију стручно закоаску, него је ово једна одредба опште природе, и према томе ми можемо тај посао сад да свршимо, а имале друго читање, ша ако нам нека реч баш и промакне имамо времена да ксправимо, а овако је заметно да враћамо у одбор и понова решавамо.

Председник, Андра Николић, — Господо, пре но што дам реч, ја сам дужан као председник објавити да ћу ову ствар упутити у одбор, ако известилац то тражи. Има реч г. известилац.

Известилац, Драг. Васић. — Не треба се бојати, ова ћо ствар проћи те проћи. Проћиће, то нема сумње. Али ја сам напоменуо да је за одредбу овога члапа, јаснију и потдунију и одређенију, нужно да се она проучи понова у олбору. | Драг. Пећић : Зашто 2) Зато што постоји још један шредлог и постоје разноврсна мишљења других чланова. (Драљ. Пећић: Њаква су то мишљења2г Ми смо се сложили), Нисмо. Ја налазим и мислим, право да кажем, да је требао-и Министар то одмах да тражи, јер то је потребно баш за њега. Он ћо да примењује овај закон, и што год је он јаснији, он ће моћи лакше да се користи њиме.

Председник, Андра Николић. — Има реч г. Миннстар Финансија.

Министар Финансија, Стојан Шротић. Мало ме тера г. известилац да кажем још нешто више, а то је ово: да управо новог предлога не би ни било да“је г. известилац унво за времена ово.

Известилац, Драгт. Васић. — Казао сам ја то.

Председник, Андра Николић. — Има реч т, Рад. Ататоновић.

Рад. Агатоновић. — Ова ствар, господо, која је сад на обзорју новог пословника наступила, није тако безначајна. Овај судар права г. известиоца и г. Министра баш у почетку увођења у живот новог пословника није тако безначајан, преко кога би требало прећи.

Први пут се сада приводи у практику тај случај да г. Мипистар сматра да је његово право веће него право известиоца. Међутим, по суштини саме ствари, ја не бих никако могао пристати да је право Министрово веће до права известиочввог. (Чује се: Није овде реч о томе, које је право веће). Јесте, г. Министар је то тврдио. Међутим, по функцији коју известилац има као представник