Народна скупштина
—— u ——== и = =
RM (OD AA yuMHH H3BOCRHO, B8aTO MITO господа инжињери хонису били готови са плановима. Сад су планови нототови, али сад се опет нечији прсти Јављају, кпко от LA то требала“ да буде нека! монументална, " грађевввина и како треба и темељ обложити каменом и т втта ти ја знам, тако да се зидањо те зграде опет 'отуаутовлачи. Ако је, било срамоте српске, адоста је. омедрамота је била воћ, што се морало доћи на ту ововисао да се Народна Окушштина сели у механу из 15 беве зграде у време кад се зграда за Народну Окупуниттину зида. Ја не мислим да има какве матернианлалне кривице до господе која се нису, пожурила (BO ад овим послом, али мислим да има моралне кри„блице, и ту господу која ометају тај рал требало BM и мало протрести, да у будуће као одговорни чивнновници врше своју дужност и да се онога посла, · нјоји им је ставио г. Министар у дужност, мало јопневпосније лате и да га изврше, а не да сра' ототе и себе и своју струку ни целујвемљу, јер шта таадфтранци о нама могу мислити кад виде ово што се . омамо дешава. Ја мислим да је то излишно говорити 468 Народној Скупштини. 44 _ Крајње је време, ако нема у Орбији тих инжи„5аера, који су у стању да то сврше, нека их доведу 18. » Јапапа, па нека једанпут севрше или није тре' окало то ни почињати. Дакле, ја бих са одговором in Министра могао бити задовољан у колико одтозонарност лежи до њега, али бих га молио да он от господу, која једнако тамо чекају и 'отежу „јевар, мало притегне, да се не титрају ни са осекинјима српскога народа, да се не титрају са Нагондедном Окупштином, да се не титрају послом које трелају да сврше. На оно друго пштање на које 5 взиа 2. Министар да ми одговори не тражим овоздговора. (Из саст. ХХХП).
4 _ Миншстар Грађевина, Велислав Вуловић. дош морам по својој дужности као Министар Грађеп вина и као српски инжињер, да узмем у заштиту вазпшске инжињере од напада г. посланика.
55) _ (Чује се: Не можете их одбранити).
Ја ћу, господо, да их браним, а ви их изво-
н зтте нападати, Баца се на инжињера кривица и а влада кад је инжењер крив само стога што је он онпапио своју дужност онако како му је наређено. [080 овој ствари што је било пре мога доласна и ) олко се радило, нећу да говорим нити да оптуизџјем кога, али дајем своју часну реч да од онога
„800a, кад сам ја предузео да вршим те послове,
0859 се од тога доба, и лети, кад су све канцеларије па Му Министарству Грађевина биле ослобођене рада аласле подне, да су архитекте, одређене на пројекто-
15 тању скупштинске зграде, радиле и преи после подне, егииле неуморно и даје пројект био готов новембра влесееца пр. године. Ја сам навео разлоге зашто је
) олако било. Онако исто као што се чуо глас једнога, намланика да ће Народна Онупштина да кошта 10 вонтлиона, исто тако, кад сам ја казао шта ће да втшта Народна Окушиштина, неко је рекао да је
М нжи Министар Грађевина казао да ће опа коштати HM „» милиона. Ја сам тражио стенографске белешке џвотшисам могао нигде наћи да је који Министар “ Обвао да ће скупштинска зграда коштати 2'/, ми„гаона. Посао који има да се изврши за 6,300.000
> ношможе да се изврши за краће време него што је ово.
TD ОТЕНОГРАФОБЕ БЕЛЕШКЕ 1910.
| МР | МЕ, ПодинЕ. > 9
{9 часова).
Потпредседник, Јован Жујовић. — На реду је одговор на литање г. Максима Оретеновића. (. сает. ХХ ХЛ). (Чује се: Није овде).
На реду је одговор на питање г. Марка Трифковића. (В. саст. ХХХП). (Чује се: Није овде).
На реду је олговор на питање г. Мих. Минића: о грађењу окружне болнице у округу крушевачком. (8. саст. ХХХИ).
Има реч. Г. Министар Грађевина.
Министар Грађевина, Велислав Вуловић. (во што јо стајало до Министарства Грађевина по питању г. Минића, Министарство је Грађевина свршило, Прелрачунска сума за подизање ове болнице износи 119.246. дин. и сва су докумонта послата Мипистарству Уунутрашњих Дела ради даљег рада, а шта је даље по томе урадило Министарство Упутрашњих Дела, није ми познато.
Потпредседник, Јован Жујовић.
Михаило Минић.
Михило Минић, — Џо овоме предмету ја мислим да је ствар самим тим свршена. Ово јо питање сада беспредметно, јер онда кад сам га ја упутио није било свршено. Сада је свршено и према томе постало је беспредметно.
Потаредседник, Јовњи Жујовић. — На реду је
= Има роч
одговор па питање г. „Њив. Рафаиловића. (Види саст. ХХХИ). (Чује се: Није овде). На реду је одговор на питање г. Мих. Ради-
војевића:; о катастрофи железничког воза из Сењског Рудника до Равне Реке. (Види саст. ХХХУТ.)
Има реч г. Министар Грађевина.
Министар Грађевина, Велислав Вуловић. Господин посланик упутио је питање о жељезничкој несрећи која се је десила на сењској прузи и питао ме је шта је узрок да се то десило. Господо, ствар је та потпуно ислеђена и утврђено је да до пруге апсолутно никакве кривице није било, да је грешка до возног особља, управо машинисте који је руковао са локомотивом, а лонекле и до саобраћајног и возног особља, зато штоје примило већи број вагона и што кочење није распоређено онако како изискују пропшви о томе. давада између машинисте и влаковође доприпела је много несрећи, По свему изгледа да су кривци главом платили пи да о томе не би требало даље говорити.
Мих. Р. Радивојевић. — Отвар је сама по себи врло важна, и као најглавније што је г. Министар изнео то је, да су они, који су криви за ову несрећу, платили својом главом, али ко ће да плати штету коју је држава претрпела услед вурвавања возаг 0 томе г. Министар није дао од-
· говора.
Ја могу углавном да будем заловољан одговором г. Министра, али га молим, дл поведе рачуна, да се бар убудуће овако што не дешава и да се извиди штета, као и то да се покуша те да се та штета држави надокнади, ако, наравно, то буде могуће.
Министар Грађевина, Вел. Вуловић. — Поводом последње напомене у говору г. Радивојевића имам да ивјавим: да је издате најстрожија наредба од стране Дирекције да се најспремније,
2