Народна скупштина
19
{Hi
> у
шј 3L )H
ЗА
опроба
96. МАРТА 1911. ГОДИНЕ | 99
среске власти, већ је кривац са свим тим актима спроведен суду и суд је одобрио истрагу среске власти.
з. Начелник срески, у интересу службе јесте вршио преглед у појединим општинама увече до 10 часова. То законом није забрањено, а чак је и потребно ради контроле, дали осуђени издужавају полициски надзор и друго.
4. Председник општине бртошке кажњен је, зато што на концу месеца, а према постојећој наредби, није хтео донети дневник ради преглода 0 приходу и расходу општинског приреза, који је намењен за школске потребе.
Председник, Андра Николић. — Има реч г. Веља Вукићевић. Веља Вукићевић. — И поред најбоље вољо
да не отежавам посао у Окупштини, да кажем да сам задовољан, ја морам да кажем, да је овога пута г. Министар рђаво обавештен. Тај Петар Ранчић, који је осумњичен за убиство, две године је у затвору, а, међутим, ничим није утврђено да је убица. Оставимо то на страну и да је он убица, иеледна власт за то време требала је да утврди: да ли је тај човек крив или не.
Могу да кажем г. Министру и ово: тај човек је годину и по у затвору и начелник срески није нашао за нужно ни то да прибави кривично уверење од општине о томе човеку. Тоје толико до-
· вољно, да ја мислим да не треба ништа више да
кажем. Главно је да је човек у ашсу и биће у затвору све дотле, док се нека многа истрага по Бугарској не изврши. Тако је могао казати, да има и неког сведока у Америци, па да човек чека у затвору док се тај не вратни из Америке. То није ситна ствар, ту је кућа једна разрушена, деца су на сокаку, две године стоји тај човек у притвору и онога тренутка, кад тај човек буде изведен пред суд, верујте, да ће га суд пустити, Није то први случај да је човек ухашшен и пуштен, Има неколико таквих примерака за разна дела. Суд је, разуме се, одобрио притвор, јер, ви знате да суд одобрава притвор кад има само један основ подезрења, да би власт истражна могла да утврди, да ли постоји дело или не.
(н сматра за дужност да ухапси човека, али кад га ухапси,он га држи и у притвору, а не спроводи га суду на осуду. Можете мислити како је тим људима, који седе 8—4 месеца, па се пусте. А овај човек годину и по, сад ће у јуну бити две године како је у затвору. Сасвим је груба ствар коју је извршио са Тодором Младеновићем. У канделарији среза нишавског, одиграна је збиља једна ружна ствар. Један човек, који је богат и то но у смислу пироћанском, него у смислу српском, зјело ботат човек, допао је затвора по извесној тужби ин томе човеку у среској канцеларији, у згради среској, узимају признаницу на 6000 дин., да се измире, (Чује се: Како 2).
Узима приватни тужилац уз садејство г. начелника. Пошто је то било у згради среској, то се не може утврдити, не може нико утврдити да је срески начелник натерао тога човека да да признаницу, али се може веровати, г. Министре, да је и тога било, јер је комисија лекарска тога Тодора огласила за неурачунљивог, па га је и ова овде комисија, кад је
спроведен у лудпицу на посматрање, огласила да је ограниче и да не може располагати својом слободном вољом, И ако је начелник сроски то знао, он је овога човека без тужбе притворио, ставио га у притвор и после се извршио тај посао, да се узме признаница од 6.000 динара. На сваки начин да је та признаница неважећа и ти су људи сви пуштени и цела је ствар пропала, али су они ипак провелн неко време у затвору. Ја незнам да ли је то тачно по закону, да општински председници морају бити до пола ноћи у канцеларији, да сачекају капетана да врши ревизију, нити да је то равлог да се та ревизија врши само због тога да би он могао водити ратуна и о томе да ли су људи под полициским надзором или нису. То јо само шиканирање, а да тај начелник срески шиканира, довољан вам је докази тај, што има пресуда по којима је кажњавао председнике са по 2 дин. Џа то је шиканирање, Шикапирање је и то кад врши ноћу ову ревизију и тражи да га они испраћају до Цариброда. То су су све пеправилне радње и ја сам мислио да ће се по тим радњама збиља предузети оно што је потребио. Ја нивам хтео поднети питање онда кад је он био начелник срески, због тога што нисам хтео да се каже да га ми из Окупштине терамо, него сам то питање поднео доцније, да се утврде његове радње. Тај исти капетан вршећи такве радње, он је, по моме чистом уверењу, дубоко се спустио, а сем тога моје је уверење, да ово нити су му први ни последњи испади. СОвуда он има оваквих историја. Оне се зпају иу Мипистарству Унутрашњих Дела и по тим историјама и по свему овоме, он не би требао да буде чиновник.
Председник, Андра Николић. — Има реч г. Министар Унутрашњих Дела.
Застусник Министра Унутр. Дела, Министар Финансија, Стој. Протић. — Према овоме што је т. посланик говорио овде, ово је требало да буде предмет интерпелације, а не питања. Ја не могу да забраним једном начелнику среском да врши ревизију. Он може да иде и ноћу по томе послу. Њад начелник срески некога казни са 2 динара, онда Ви кажете: то је шикапирање, а кад га казни са 100 динара, Ви опет кажете: то јо шиканирање. Ако, дакле, г. послапик мисли да ту има штогод више, нека поднесе интерпелацију, а за онај први случај, који је поменуо, а којим збиља изгледа озбиљан, ја сам то узео на ум и то ћу извидити: да ли јеонај грађанин дво године у притвору, иначе, као што рекох, то треба да буде предмет интерпелације.
Председник, Андра Николић. На реду је одговор г. Мипистра Упутрашњих Дела на питање г., Милинка Петровића : о злоупотребама председпика општинске дубљанске. (В. саст. ИХП).
Застушник Мин. Унутрашљњих дела, Минлистар Фимнансија, Стојан Протић. — На ово питање дајем овај одговор. Чита:
Милинко Петровић пита: да ли је г. Министру познато да је Радивоје Машић, председник општине дубљанске, починио многе злоупотребе п кривице и хоће ли наредити да се с њиме по закону поступи. Надзорној власти лостављено су злоупотребе, које је г. Петровић у питању своме навео, и она