Народна скупштина
5;
олпафако у Чачку нема подесног земљишта, јер је (идо одвише подводно, то би се ради тога морао штиезити врло велики насип. Међутим, општина онбашљевска има на расположењу земљиште, које је по спга подесно за ту сврху H још va је бесплатно штртезтупила. Сем тота сву Краљеву налази и главна чноштионипа, те је сасвим природно да ту буде и нновноница. После тога и околина у Краљеву боз| а је шумама, ковачким угљем пи рекама за проа(аођење потребне електричне струје.
от 00 тота ми је част упитати господина Министра : чљећ Јели вољан ову радионицу подићи у Краљеву, ит има за поменуту сврху много повољнијих 10„Бокаба, него ли што је то случај са Чачком.
02 99. Маја 1912. год. | у Београду. Световар Ж. Буњак.
народни посланик.
ПИТАЊЕ тооттосподину Министру Унутрашњих Дела
те _ Извесни грађани села Винче среза јасеничкота втуарута крагујевачког дугују још од пре неколико веннитина извесну суму Божурачкој земљорадничкој тетуллрузи. Да би дошла до свога новца задруга је п 00:09 год. тражила наплату тога дуга од свих својих ннжиника из Винче, преко суда општине винчанске. зрије добила ни тада ни од тада никаквог задогалаљења. Обраћала се. од тога доба за заштиту етозога. права а противу нехата и немара суда општ. веншичанске :
РЕН Начелнику среза јасеничког 9 71-1909: 30-1-1911, -6-1Х-1911 год. И о-ХИ-1911 год. па ништа; Начелству окружном у Крагујевцу 9-11-1909 т.
најзад 1 Т. Министру Унутрашњих Дела 15-1-1910 и 7—- у 1911 -тод. DIT По свима овим жалбама и молбама. није застудруга добила, никаквог задовољења. у
МУ Молим г. Министра за одговор:
(4 1) је ли вољан наредити = настати да се изпорти наплата дуга који божурска задруга тражи п лед појединих грађана села Винче 2
|S 2) Шта мисли предузети противу немара и незршења дужности како самоуправног тела и суда општине винчанске, тако и његових надзорних ор„анезана, којима је била дужност заштити интересе зазтуфаруте и настати, да СЈА општински врши своју унтупужност по пролисима закона 2
ЈЕ о8—–7— 1912
у Београду
Рад. Ататоновић нар. посланик
ПИТАЊЕ
то ТГосподину Предселнику Министарског Савета, Министру Иностраних Дела.
Без сумње је познато господину Председнику М Министарског Савета, да је ступањем у живот нашег 77 Устава од 1908. године, — његовим чл. 201. уки- тун нут један важан трађански закон, а то је садањи зе закон о Уређењу Главне Контроле, HO коме она и ел данас као једини перманентни поверевик Народне
18992. године, донетом на основу
љених филијала,
25
(кушпштине функционише пошто не може Функционисати ни по закону о њеном уређењу од 1. маја, Устава од 1888. године који је укидањем садањег (по коме сада функционише) враћен у живот, а 10 коме је претледе: окружних, среских, општинских, црквених, манастирских и у опште недржавних рачуна, треба. да врше тако зване некадање окружне и среске контроле место Главне односно месних садањих контрола постојећих при окружним начелствима као чија је Функција по члану 201. Устава престала.
Ну услед донетог закона о уређењу округа и срезова, којим је прописано да прегледе окружних и среских приреза, а нен осталих недржавних рачуна — врши Главна односно њене месне контроле. Тлавна Контрола очекујући на нов закон 0 своме уређењу, није могла без велике штете, не само по државне, већ нарочито по интересе самоуправних власти и новог закона о њиховом уређењу опозвати постојање својих месних контрола при окружним начелствима, већ их је и даље задржала, пошто није могла Функционисати по закону од 1. маја 1899. године, с тога, што је он донет на основу некадањег Устава од 1888. тодине, који се противи садањем нашем Уставу у многим својим одредбама.
Шрема овоме је дакле, целокупан рад Главне Контроле, а нарочито што се тиче прегледа недржавних рачуна незаконит и противан Уставу.
Појимајући важност Главне Контроле у свакој уређеној држави, 8 нарочито наше Тлавне Контроле, која по одредбама члана 179., 180. и 181. Устава земаљског врши функцију Народног Представништва у контролисању државе и државних власти кад оно није на окупу, 4 знајући да је пројекат закона 0 уређењу Главне Контроле у духу нашег Устава не само израђен п послат Г. Председнику Министарског (Савета још октобра месеца 1907. године, већ је чак био и код Државног Савета, који му је нашао као једину ману то што је опширан, ја се као народни посланик придружујем оној господи народним посланицима бившим и са-
"дањим, који су у 1907. п 1910. години због недо-
ношења овога вожнога закона упућивали такође питања на Господина Председника Министарског Савета, и молим Господина, Министра Председника, да ми изволи одговорити на ова питања :
1. Зашто до сада није поднет Народној СОкуш-= штини на решење израђен пројект закона о уређењу Главне Контроле, који је сатласан Уставу, И чиме се досадањи рад по овој ствари правда 2
о. Зашто се овом важном законском пројекту претпостављају многи законски пројекти мање важности, и мисли ли Т. Министар то и кад учинити 2
г Чиме се правда досадања против уставна Функдија Главне Контроле у свима правцима. њеног делокруга, што и Главна Контрола непрестаним тражењем новога закона признаје.
97. маја 1912. године.
у Београду. Питалч, Костадин Пешић народ. посланик.
| i: | j 3