Народна скупштина
32
ПИТАЊЕ
Господину Министру Војном
Пешадијски поднаредник Мијаило Ранисављевић, на стрелишту школе гађања у Рипњу, тако је душмански тепелучки — кундаком пушке — ударио редона Јанка Милетића пре неколико дана, да је војник од силног ударца лао у несвест и пропљувао крв, јер је у прса силно ударен. Војник стално избацује на уста крв.
Ударени војник јављао се је због овог случаја, на рапорт, али му поднаредник није дао изићи.
У последње време учестале су се оваке појаве у војсци које су више но за жалење. Ми имамо при руци наколико оваквих немилих сцена,
На основу горе изнесених, још само за сада у оваквој форми достављамо овакве случајеве г. Министру, те позвани дужношћу част нам је упутити питање следеће садржине:
Да ли је г. Министру познат изнешени случај са овим војником 2 Ако јесте, је ли што по истом предузимао Није ли, хоће ли предузети да отвори по овоме предмету истрату, да се војник упути на лечење, а поднаредник на рапорт.
Одговор желимо усмен у скупштинској седници.
4. Јуна 1912. у Београду.
год. Питалчи : А. Жујовић Никола Шротић пар. посланици“
ПИТАЊЕ Господину Министру Народне Привреде
Сазнали смо: да је град пре неколико дана уништио усеве у општинама: радљевској, мургашкој совљачкој и упској, каои у Туларима, Баталагима и Новацима среза тамнавског округа ваљевског. Да је причињена штета у тим местима страховита,
какву не памте ни најстарији људи. Да су људи остали |
без игде ичега, јер им ја градом апсолутно све сатрвено и уништено, 1 Част нам је замолити господина Министра, да нам у Народној Окупштини одговори: 1. Је ли му познато наведено стање ствари, и је ли и шта предузео, да се то стање извиди и констатује, и
9. Мисли ли и шта предузети, да се народу у тим местима и на који начин помогне, те да се одржи и сачува од глади.
5. јуна 1912.
Београд.
год. Народни посланици
И. Павичевић Мих. Р. Радивојевић Лаза С. Поповић
ПИТАЊЕ Господину Министру Народне Привреде
Окружна Шумска Управа у Голубцу располаже“
са државним шумама, које су у експлоатацији просто као својом својином, без обзира на закон о шумама и државне интересе.
МИН
Š
3 7. Поводом злог и распикућског стања са шумабеи ти под надзором ове шумске управе, молим господијнло Министра Народне Привреде да изволи одговори то“ 1. Има ли извештај о броју ухваћених крију ла: Mapa и какве су казне изречене, да ли су кавеза унесене у државну касу и има ли ослобођених лиши. 7 9. Под којим се условима даје сеча престарев ет горе, којим је лицима дата, и сече ли се под навн
зором и чијим.
5. јуна 1912. год.
у Београду. Питалч, · | Радојко Миладиновиучког
народни посланик. | „Ji
ПИТАЊЕ
Господину Министру Просвете
Шре две и по године оптужен је Љубомир Реч 4 ковић учитељ школе рудовачке у срезу колубарскноце округа београдског, због односа са једном девојкијов испод 15 година таквих, који се на овом мефбом због њихове скандалозности не могу отворено рећод ( Нису изостале и последице интимних односа, кбл . је г. учитељ уништио, али благодарећи лекару ствато. је и доказана и обелодањена. |
Нека невидљива рука ево где 2:/, године волшебни начин овај предмет тако вешто и таје:! ствено помешта, да не може јавност па чак ни' нн жиоци да уђу у траг овоме ислеђењу које је пуш г мистериозности.
Износећи ово питање, Министра:
1. Да ли му је ова ствар позната;
9. Ако није, хоће ли предузети што да спепо бар морал и углед школе кад га г. учитељ неме
3. Ако није у могућности да по истом учи што је и законом позван, зато што полиција. BO ислеђење, а оно хоће ли умолити свога Г. колу Министра полиције, да овај „куражно“ потра обавештења од својих полицијских власти из | заревца, те да свет не остане у правом увераје i о савесности наше полиције,
Достављајући ово питање г. Министру пр Окупштинског Председништва, тражим усмено вор у скупштинској седници.
4. јуна 1912. год.
у Београду.
ОНЕ [8
част ми је упитатинте!
ове
ПЏиталч, Никола Протића народни послан
ПИТАЊЕ Господину Министру Народне Привред
У округу нишком, поглавито у оном њего делу који је раније припадао старом алексина окруту, налазе се мањи комплекси планина именом : Обла Глава, Озрен и Девица, које
те се не зна шта је државно а шта појединих ста и лица, чија се земљишта граниче са помешено тим планинама или су у њима самим. % Ови нерегулисани односи узрок су сталној М [о ђусобици између шумских органа с једне и |