Народна скупштина

4. МАЈА 1919.

ГОДИНЕ 91

Мени |е, господо, ако хоћеге, мало и зазорно да наводим рад једнога обичног полицијског писара, чији рад треба само да се критикује до канцеларије његовота шефа, начелника среског, али га наводим збор тога, што је тај пример карактеристичан, јер се из тога види, да је један ситан мали чиновник узео у држави већу власт, но што је има и сам његов Министар.

Ша, тосподо, кад се одомаћи то, а то је већ на жалост у многоме одомаћено, да се већина при добија куповином за пиће и за новац, онда, ту нема у ствари ни правне већине ни правне владе, ту настаје потпуно морално банкротство и оних, који иду тим путем и ОНИХ, који се тим путем

даду водити.

Раније насилне владавине по мом дубоком уверењу мање су чиниле штете друштву него ова модерна реакција. Ова модерна реакција, ово мо. дерно корумширање широких маса гласача, као каква страховита ептдемија, учиниће читав пустош у нашем јавном животу. Раније реакционарне владавине, владавине личног режима, сломшле су многог човека, и моралпо и материјално, реакција, упућена на душу и савест слабијих елемената, учиниће пустош. Она је врло опасна. Она није само опасна за политичке слободе у земљи, већ је опасна и за поредак у држави и самосталност и независност Орбије. Изгледа, да наб ни познате штијунске афере нису ничему научиле. Ако се то зло одмах не пресече, зар се неће ти исти гласачи, ти исти бирачи, моћи купити и од непријатеља, и употребити противу најбитнијих интереса земље“

(Слобода избора није то, како је ви старији радикали разумете и како је ви практикујете. Слободни избори могу бити само у правним државама. У државама у којима се закони примењују према свима грађанима подједнако; у државама где државне власти примењују законе и изричу правду у име државе, а не навијају је према интересима ове или оне партије или на штету ове или оне партије.

Слободни ву избори у државама, у којима се јавни морал подиже, бар од ортана државних и општинских, а не јавно поткопава.

Србија, по мом уверењу, под вашом владавином, није таква држава. У њој пма један веома велики број људи државних чиновника који су чиновници само по томе, што су на државном буџету, а они су у ствари агенти владине странке. Такви људи не примењују и не могу примењивати законе онако како они гласе, нето онако како интереси њихове партије заповедају: Ти људи окрећу све у држави онако како ће владина странка добити коју куглицу више. И за ово тврђење послужићу се примерима.

У прошлом скупштинском заседању тражено је, да један од чланова владине странке, један бивши министар, одговара суду за познато убиство два Новаковића у Управи Града Београда. Од Народне Скупштине је тада тражено само то и толико, да се види, дали је тај човек, осумњичен од стране суда, крив или није крив, и ако је крив зашто је крив, а ако није крив зашто није крив.

И ви, већина Окупштинска, надгласавајући се “у Окушитини, нисте хтели ни толико учинити да

али ова модерна ·

тај член ваше партије иде пред суд. Ви св, г0сподо, смешите на то, а ја вам на то одговарам, да је у правним државама таква одлука законодавног тела апсолутно непозната. (Н. Петровић: То ти најбоље знаш.) Ја сам, господо, готов да вам дам рачун за сваки свој поступак кад год будете хтели.

Један представник ваше партије, један од ваших првака, рекао је овде једанпут јавно да неће да храни самосталце. дначи да неће да трпи у државној служби људе, који имају квалификације, али који су познати као чланови самосталне радикалне партије. Он је изјавио да неће да трпи у државној служби чланове самосталне странке и без обзира на њихове квалификације, и без обзира на њихово право на државну службу. То му је прошло тако, ша је он отишао и даље. Једном приликом он је — то је г. Стојап Шровић — обуставио извршење извесних одредаба из закона о радњама. Кад му је учињена представка од стране представника Трговачке Коморе за тај поступак одговорио је, да он не дозвољава да се те одредбе извртују због тога што он није питан кад је тај закон поднет Скупштини,

Молим вас, тосподо, то је одговорни Министар, бар по закону. Он је са својим друговима из кабинета поднео тај пројекат Окупштини, па је онда за тај пројекат у Скупштини гласао, па га је после потписао, и кад је тај пројекат изгласан у Скупштини, кад је постао закон, и кад је тај закон потписан од владаоца, обнародован, и добио обавезну снагу за све српске грађане и све власти у земљи, — он је обуставио његово извршење, јер,= вели, за то није питан.

На тај начин, тај члан кабинета, отворено ставио је своју вољу над вољом владе, ставио је своју вољу над вољом Окупштине; ставио је своју вољу над вољом владаоца; ставио је своју вољу над вољом закона. И као што је некад у своје време Луј ХТУ могао рећи за Француску. „Држава, то сам ја“, — тако, ето видите, под вашом влалавином ваш Отојан Шротић могао је рећи једнога дана: „Над државом то сам ја!“

Т. Стојан Шротић, то сте ви: кад бит. Стојан Шротић био сам, кад не би и ви гледали на државу и државне установе онако као и он, ни он не би тако радио. Он је ваш представник а ви сте његови саучесници. И питање је, господо, уопште: да ли ви са оваквим појмовима у опште и можете да извршите слободне изборе. Факта тврде да не можете. Под вама стално влада једно полуредовно, полуванредно стање, јер кад чујемо такве појмове и од првака, ваше странке, онда шта можемо очекивати од масе ваше; од ваших нахијских кнежева, и других потпуно неодговорних чинилаца који не само што неће и нису вољни да слушају државне власти, него на против свим силама раде, свим силама теже да државну власт себи потчине 2

Да и овде наведем један пример. У прошлој скупштинској сесији члан владине странке посланик г. Урош Ломовић признао је јавно, на питање посланика г. Милорада Драшковића, да је наредио пачелнику среза љубићског да не притвара неко лице, које је по закону био дужан притворити због тешке повреде тела. Е, па видите, господо, такав