Народно благостање — додатак

ДОДАТАК „НАРОДНОМ БЛАГОСТА.

ГОДИНА [.

БЕОГРАД, 21. ДЕЦЕМБРА 1929, Г.

БРОЈ 46.

Садржај:

Kraniska industriiska družba d. d., Ljubljana

Narodna šumska industrija .d. d., Zagreb Zagrebača tvornica kože d. d., Zagreb

Отанта кредитна банка д. д. Суботица

KRANJSKA INDUSTRIJSKA DRUŽBA D. D., LJUBLJANA

Osnovana ie ioš godine 1869. Ove je godine mozla proslaviti svoiu šesdesetgodišniicu, što ie riletkost za naša industrijalna poduzeća. Ona je tai dogadiai u toliko proslavila, šfo је većina akcija pred nekoliko tiedana prešla u ruke jedne grupe naših državliana, te ie po tome provedena stvarna nacionalizaciia. Jer mi smo imali mnogo i takovih nacionalizacila, kod kojih se ie radilo samo o tome. da ie poduzeće dobilo iedno zvučno naše ime, i da jie par naših uglednih liud!, u prvom redu politički .eksponiranih,- ušlo. u .direkciišu.

Grupa zg. Westena i Prapnrotnika preuzela ie većinu akcila od jednog фаШапзког Kkonsorciia. Kraniska industriska družba, pored tvornica: koje su u našoj državi, imala ie ranile i visoke peći u Servoli, iednom ргедетафи гађа, 1 једпц tvornicu iu Feistritzu, djelu Koruške, koji ie ostao Austriji. Dapače moglo bi se kazati da je neko vrijeme težište poduzeća bilo baš u Servoli, edie se dobivalo sirovo Žželiezo, ma da u blizini niie bilo nikakvog rudnika. Visoke peći u Servoli dobivale su, želieznu rudaču dielom preko Metkovića iz Vareša, a đielom iz (irčke i Sieverne Afrike, dok su ugali, Dotreban za fabrikaciju koksa, povlačili morskim putem iz ВиМезке. Obzirom na vašnost visokih peći u Servoli, taliianski kapital, odmah po svršetku rata, pokušao ie i uspio da dodie u posjed većine akcijskog kapitala Kraniske indnstrijalne družbe. Tako ie naše naiveće mefalurgzično poduzeće prešlo iz atustrijskog u ruke falilanskog kapitala. Čak i onda, kad se je iz poduzeća, koje je bilo u Servoli. osnovalo posebno dionlčarsko društvo, Kraniska таиз ока družba ostala je u ruКата falilanskog kapitala. Namieravalo se je i iz poduzeća, koje ie bilo u Feistritzu osnovati iedno novo dioničarsko društvo, tako da bi iz stare Kraniske družbe dobili tri poduzeća. Медтшт од (оса зе је зада одизтајо 1 Feistritz će se voditi kao filiiala. Tek, kako već rekosmo, pre nekoliko nedđelia talilanska grupa oko Servole. pokazala ie svoi konačni desinteresman za Kranisku inđustriialnu družbu i svoje akciie prodala našim interesentima.

Odmah posliie rata Kraniska industrilalna družba nailazila ie na velike poteškoće. Iz činienice što niene tvornice leže tik do austro-taliansko-ineoslavenske fromedie, bila le izgubila svaku naklonost nadležnih faktora. Jeđan od načelnika min. trgovine čak se ie u tom pogledu i proslavio sa SVOim predlogom da se tvornice Kraniske industriialne družbe prenesu iednostavno u Bosnu ili nezđie oko Užica, kao da se sa industriialnim poduzećima može operirati kao sa šahovskim figurama Dijelom radi nerazumijevania i protivštiha. na koje je mailazila kod nadležnih faktora, a dielom i radi naših орећ prilika, produkciia, koja ie priie rata iznosila i 70.000 tona, bila-

je prvih godina poslije rata pala na nešto preko 10.000 tona: a izgledalo ie da će čak morati obustaviti i pogon. Mediutim su se prilike izmienile, neraspoloženie nadležnih faktora bivalo je sve manje i manje, a i naše prilike, u prvom redu poslije donošenia nove carinske tarife, bitno su se izmienile. Pored toga pred izviesno vrijeme došlo je do kartela svih srednieevropeiskih tvornica želiezne robe. U tai kartel ušle su i naše tvornice, kojima jie u glavnome osigurano naše domaće fržlište. To ie imalo za роз ефен да ie u najposlieednjie vrijeme produkciia znatno porasla tako. da ima izgleda да се пи :đogledno vrijeme dostignuti predratnu produkciju.

Dionička glavnica raznim novim :emisiiama bila ie podignuta na 4,5 miliona dinara. Zakonom o valorizaciji investicila koristila se u znatnoj тијен 1 Ктапјска industrijalna družba. Valorizaciiom dobiveni iznos od 14,166.921 dinara bio је проtreblien tako, da jie dionička glavnica povećana za 9 miliona (od 4,5 na 13.5), a ostatak od hešto preko 5 miliona dinara dodeljen je raznim rezervnim fondovima. No i posliie valorizacije faktična vrilednost poduzeća daleko je уеба песо 0 је to u bilancu iskažano. Taine rezerve iznašajiu bar toliko koliko i otvorene.

Glavna je tvornica u Jesenicama, a pored foga postoje i tvormice u Javorniku i Dobravi. God. 1917. bila ie, na zahtjev austro-ugarskog voinog erara, izgradiena i jedna velika tVOTnica elektroda. koja je danas u stanju da jedan dio produkcije izvozi u inozemstvo. Kraniska industritalna družba izradjuje u glavnom polutabrikate, te žicu, eksere, lim. Poređ toga ima i jednu tvornicu zvona.

Bilanca za tri poslijednie godine pruža sliiedeću sliku:

Aktiva: 1928 1927 1926 Тет је 3.434 3.323 657 Zgrade 9.000 8.841 1.44? Strojevi 5.826. 4.767 626 Sirovine i gotova roba 15482 25.633. 28.361 Blagzaina 2.431 2.415 2.323 Mienice i devize 1.673. _ 196 Dužnici i banke 30:651 23752 22.000 Рачјуа:

Glavnica 13.500 13.500. 13.500 Rezerve 8.300 8.061 2.813 Feistritz 5.120 = = Fond investiciia 2500 — Vierovnici 39.004 „46.087 47.475 Dobitak 727 1.216 657

Ukupna bilanca 68.410 68.84 55.458 Investiciie iznašaiu nešto ispod 20 mdilifena, a vlastita sredstva oko 25 miliona. Sirovine, roba i dažnići 46 milijona, '*axvjerovnici 39 miliiona. Po tome omier nije nepovoljan, jer i