Народно благостање — додатак

Znači da se sva iIabrikacija odmah i plasira, što ie iedna vanredno povolina činienica. |

Čisti dobitak niie takav, da bi omogućio isplatu veće dividende. Ali sva ova poduzeća nalaze se ı stadiiu razvitka, pak se nastoi izdatke reducirati. A po mišlieniu osnivača i dividenda ie iedan izdatak koji znatno tereti nova poduzeća. Prošle godine strojevi su bilancirani sa 2 miliiona dinara više nego 1927. A kako jie medjutim otpisano preko 700.000, to znači da su nove investiciie u stroievima iznosile 3 miliiona dinara. U stvari bile su više, jer se iedan dio investicila vrši i iz tekućih sredstava, pri čemu se onda dobitak iskazuje manim negzo što je u stvari.

»Preslica« sudieluie i kod nekih drugih tekstilnih poduzeća. U prvom redu kod nekih maniih u Oroslavliu, koji izradiuiu razne specijalne artikle, kao zastore, drvene i platnene roletne i slično. Ali ona sudieluie i kod Jugoslovenskog Silk, kojie ie u Zagrebu podiclo jednu veću tvornicu trikotaži iz pamuka i svile i rad sa savršenim Colton mašinama, pak је ро tome u staniu da istisne i najlinile inozemne produkte trikotaže.

Konkluziia

Tekstilna industrila Zagoria ima dobre preduvjete za razvitak. Nu apsolutna je potreba, da ta poduzeća imaiu na raspolaganiu više vlastitih sredstava. Posudiene iznose freba ukamatiti, išli poslovi kako mu drago. Vlastita se sredstva ukamaćuiu u formi dividende samo prema uspjehu. Tim ie bar prvih godina položai poduzeća mnogo olakšan.

Tekstilna industrila Zagoria mora pristupiti povišenju vlastite glavnice, kako bi se bar donekle riješila skupih bankovnih kredita. A nova vlastita sredstva potrebna su i za nove investicije koje sa neophodno potrebne. Izeledi za Drosperitet su dobri, samo treba.imati dovolino sredstava.

Budućnost tekstilne industrile Zagoria zavisi o raspoloživom kapitalu. Inače svi su drugi preduvjieti tu, u prvom Trcdu sve veća potreba širokih slojeva naroda. Nego produkciia je mnogo puta odvisna o mogućnosti da se trgovini dadu i dulii krediti. A to naša domaća tekstilna industriia nije u stanju i fu ie niena glavna inferiornost vis-3-vis inozemstva. Nu Drile nego ona uzmogne davali veće kredite, biti će bar роtrebno, da su sve investicije izvršene iz vlastitih sredstava. A za sam proces fabrikacije kao i financiranie prodaje naćiće se sredstva i kod naših novčanih zavoda.

ПРИВРЕДНА ШТЕДИОНИЦА Д. Д. СТАПАР

— Банка чија бруто зарада изнсси 420% а чиста добит 36% од главнице.

Привредна штедионица д. д. у Стапару (код Сомбора) основана је 1909. год. и месеца јануара исте године отпочела пословање. Према томе, посл. 1928. год. је двадесета пословна година. Међу првим оснивачима били су сами Срби земљорадници из Стапара и неколико грађана из Сомбора. Оснивачи су имали у виду, да ова штедионица има да врши, поред чисто банкарских послова, и једну националну мисију. ЕЊезин је задатак био: да послужи Јефтиним кредитом мештане — земљораднике и да прима њихове улоге на штедњу по једној одговарајућој интересној стопи, да би тако наш елеменат отргла из руке разних шпекуланата. Од њезиног постанка ова штедионица увек је била у рукама националним, и увек је у свејој лословној политици ишла оном линијом, коју су обележили њезини оснивачи. -

Основна дионичка главница била је круна 80.006.—, која је год, 1915. повишена на круна 100.000.—, а год. 1922. повећана је на динара 100.000.— тј. 400. деоница по динаpa 25.— номинале.

Да би се што очигледније претставио ток пословања

и просперитет овог предузећа, приказује се у продужењу

кретање билансних позиција за пословни период од 1925. до закључно 1928. год. тј. за последње четири године;

Актива: 1925 1926 1927. 1928 У хиљадама динара Менице 1.889 2.805 2.857 2.829 Текући рачуни 233 465 143 84 Папири од вред. 20 20 20 20 Благајна 98 | 27 58 88 Пасива: ; Деоничка глав. 100 100 190 100 Резервни фонд 38 49 45 50 | Улози 1.889 3.102 2 ОДИ 2.297 Реесконт - 181 60 279 496 Чиста добит 28 31 31 35

Билансна сума 2.239 3.836 3.073 3.019

Централна ставка у завршним рачунима Стапарске | привредне штедионце у Стапару су улошци на штедњу, који су преко 3,000.000 Дин. у 1996. г. а крајем 1998. г. износили су још увек 2,300.000 Дин. односно 23% од главнице или 115% од свију сопствених средстава. Овакав завршни рачун је одличан за све добро уведене и (добро акредитиране мале локалне управе сеоске банке, у богатим пољопривредним крајевима. Само у богатој Бачкој могу два три села да снабдеју једну банку са овако богатим и огромним средствима, као што је случај са Привред- . ном штедионицом у Стапару. Кад се загледа мало ближе у кретање ставке уложака на штедњу у току последњих 4 година, онда се примећује, да је она показала огроман и необичан пораст у 1996. години

То не може бити никакво нормално развиће већ се може једино да објасни неповерењем према суседним банкама и вероватно банкарском кризом у Сомбору у то доба. Затим почињу улошци да падају систематски, док нису стигли на 2,300.000 у 1928. години. Ово постепено опадање у току последње 2 године 1927/28. г. вероватно да ће бити изазвано тешким економским положајем сељака, услед рђавих жетви. Али ма који да је узрок опадању уложака код Стапарске штедионице, ми сматрамо да то није ни најмање неповољна појава; и сувише је велика несразмера између туђих и сопствених средстава код Стапарске штедионице; и за њу и њезине муштерије много је боље ако се тај однос не буде јаче затезао. Свакако би управа Штедионице добро урадила, ако би повећала своју глав-

. ницу, јер би са повећањем од цигло 100.000 Дин. знатно

побољшала релацију између туђих средстава.

Други извор обртног капитала је реесконт, који служи у неку руку као регулатор, да би се одржао волумен послова на истој висини без обзира на промену стања уложака. У доба кад су улошци били на максималној висини, није реесконт износио ни 100.000 дин., али у колико су улошци опадали, у толико је реесконт растао, тако да је у 1928. г. достигао висину од пола милиона динара. Банка повлачи реесконтни кредит вероватно од већих банака у Сомбору и Суботици. У активи главну улогу игра есконт онај за Војводину типичан банкарски посао. То је посао коме се одају све више велике банке са седиштем ван Војводине, те је утолико појамније, што му се потпуно посветила Стапарска привредна штедионица, која се и налази у сред Бачке. То је свакако данас један од најбољих послова за банке, које не финансирају трговину и индустрију. У активи се банчиној налазе и текући рачуни, али њих управа све више смањује, тако, да је од 465.000 у 1926. г. пала на 48.000 у 1928. г. То је добро. -

Бруто приход Стапарске привредне штедионице изно- · си 420.000 динара, односно 42094 од главнице, а нето добитак 36.000 дин. односно 36% од главнице: од тога је подељено на име дивиденде (20%), а остатак. додељен резервном фонду, | |