Народно благостање — додатак

ГОДИНА. П.

БЕОГРАД, 11. ЈАНУАРА 1930,

БРОЈ 2

· Садржај:

АФИЛИАЦИЈЕ СТРАНИХ ПОДУЗЕЋА У НАШОЈ ДРЖАВИ: Југословенско Сименс д. д., Загреб Шток Коњак Медицинал д. д., Слав. Пожега „Титанит“ HM. р. за хемиску индустрију, Загреб

АФИЛИАЦИЈЕ СТРАНИХ ПОДУЗЕЋА У НАШОЈ ДРЖАВИ

После рата основан је у нашој држави већи број нових гкипонарскх друштава, у првом реду трговачких и недустриских. Код многих од тих подузећа заинтересиран је и страни капитал. Код неких страни капитал преовлађује; а имамо и такових код којих искључиво суделује страни капитал, макар та друштва била и означена као „југословенска“, и макар у њиховим равнатељствима седело и неколико наших људи, који играју видну улогу у нашој привреди или који су је играли у нашем политичком животу.

Код држава које као ми, оскудевају у капиталу, а пружају знатне шансе за рентабилне инвестиције, потпуно је јасво, да се интересира и страни капитал; било у виду нових предузећа или улазећи у већ постојећа. Он је обично антажиран и у новчарству дотичне земље. Много шута оп преко тих установа, код којих има пресудну реч, контролира и већи број индустраских и трговачких подузећа.

Нормално страни капитал нема другог циља, до што веће зараде. Ту су у првом реду разна рударска, шумарска, текстилна и т. д. подузећа, која су у сирсмашним «емама редовито домена страног капитала. Тако је код нас и са текстилном индустријом. Од великог броја нових текстилних подузећа, која су основана последњих година, у првом [једу У западним крајевима државе, претежни је број основап по страном капиталу, нарочито од оних страних подузаћа, која су повишењем наших увозних парина почсла губити нае тржиште.

Међу предузећима страног капитала, има п таквих, који се никад неће национализирати, п чак ни ондд. Кап би се ваш капитал толико развио, да би имали средстава не само да сва страна подузећа прекупимо нето да м чик приступимо експорту капитала. То су у првом реду афилиације великих иноземних конперна, који иду за тиме да прошира свој pan на све или већину држава. Ми данас имамо велики број индустријских подузећа, која су се толико развила за свеј рад не моту ограничити на своју државу па ни на један континент, него показује тенденцију универзалне ексланзијо по целом свету. Та експанзија настоји, да у појединим државама пла, сира што више својих продуката. А кад се у јеји. држави пласира већ знатнија квантитета своје продукције в кад JIAринске прилике то траже, приступа са и остивању. посебних подузећа за дотичне државе. Ну прегежна већина акција тиз нових подузећа остаје код матице, да се тако у својтм рукама одржавају све нити. Код неких подузећа оснивање афиљашија ирвузело је већ таквог маха, да се оснива. једпо посебко дру: штво (Холдинг) које има за вадаћу, да У своје руке концентрира акције свих афилиралих подузгћа.

Данас већ има читавих Сранша у којима преовладава систем афиљација. Најбољи је пример ичлугрија петролзума.

Нема скоро државе у којој Стандард Јел Компанија нема своје афиљације. Слично је и са шиваћи“ стројевима интер, као ни са електротехничком индустријгм.

Данас и ми имамо много подузећа, која су чисте афи љације великих иноземних концерна. Нека од тих подузећа имају код нас само продавачку ортанизгцију, наиме настоје како ће од своје централе или других афаљеација увезене продукте што боље пласирати. Али има к заквих који своје артикле код нас производе. Наша два мајвећа петролејска подузећа у прво време бавила су се само дистрибуцијом увезених продуката. Данас колико једно, толике и друго има у земљи и своје рафинерије и све више ч више прелазе од увоза готових фабриката ка увозу сировине п пглуфабриката.

Код претежног дела афиљација већ у самом називу друштва види се одмах којем концерну припада. Међутим има и таквих где се то одмах из имена не види и само упућени гнају да то подузеће припада овом зли оном концерну.

Ми ћемо билансама таквих подувећа посветити нарочиту пажњу.јаква подузећа заузимају једно нарочито место у нашој привреди. У првом реду они, извошили ма које инвестиције, ни најмање не тангирају нате новчано тржиште. Она су финансирана по својим иноземинчм централама. Таква. подузећа редовито дају својим комитентима и знатне кредите. Средства за такве кредите дају опет инољемне централе тиме, што својим афиљацијама препуштају росу на дуги рок, како би је ове могле што лакше пласирати. Јер могућност подељивања дужерочних кредита игра код нас, “ питању могућности пласирања једне робе, велику улогу. Уколико та афилирана подузећа имају овде своје творашие. онда оне преко своје централе добивају на дужи рок сировине или полуфа» брикате као и сав остали обртни капигал.

0 том капиталу немамо тачних података нити их је могуће имати. Али је сигурно да оваква офилирана подузећа дају нашој привреди, у првом реду нашој; трговини, кредите који прелазе и милијарду динара. Већ сама петролејска индустрија даје нашој привреди кредите од око 350 милиона динара.

Колико има код нас афиљадција тешко је казати. Ми ћемо покушати да анализирамо оне најважније.

Југословенско Сименс д. д., Загреб

Мало је која индустриска, грана тако концентрирана као електро-техничка. Ова индустриска о долосност лјажи тако знатна средства да то већ сили на концентрацију. У читавом свету ми имамо данас неколико електротехничких подузећа тигантских димензија. А пи у мало којој грани систем афиљације толико је спроведен колико управо код електро-техничке индустрије. Велики концерни као „Сименс“, „А. Е. Г.“, „Шаде" проширили су свој рад на велик број држава. Име „Сименс“ пезнато је у читавом свету. Будући да је централа Сименс-а у Берлину, јасно је, да смо одмах после рата морали и ми добити; њетову афиљадцију, као што је имамо и од његовог нај-