Народно благостање — додатак

UDRUŽENI RUDNICI ! ТАЦОМСЕ АКС. БЕ., ZAGREB

Po jednodušnom sudu geoloških i rudarskih veštaka, zapadna Hrvatska u prvom redu Zagorje obiluju na bogatim ležajima ugljena. Rudarsko područje Slovenije, po eksploataciji ugljena naš najvažniji kraj, prostire se u mnogo pravaca duboko i u Hrvatsku. Danas u tom predelu vrši se eksploatacija u kojih 30 rudnika. Međutim sva ta eks-

ploatacija, gotovo bez iznimke još je primitivna. Duboko se nije išlo, ;

iako stručnjaci tvrde, da će se tek u izvesnim dubljinama naći dovoljne količine dobrog ugljena. Do sada se je u glavnome pristupilo prikupljanju ugljena na samoj površini zemlje. A u tom pogledu instalacije su u većini slučajeva zastarele i ne odgovaraju stvarnim potrebama. Radi toga ni rentabilitet zagorskih ugljenika nije bog zna ka'kav. Jaki razvitak saobraćaja i industrije imao je za posledicu konstantni porast produkcije. Ali financijalni erekat još je uvek nepovoljan. U prvom redu radi toga, Što su trošKOVi eksploatacije, obzirom na primitivnost uređaja, veoma skupi. Ne sme se zaboraviti da „rbovlje” sa svojom ogromnom produkcijom ugljena dominira na tržištu ugljena u zapadnim delovima države, pa prema tome mali zagorski ugljenici ne mogu polučiti one cene, koje bi odgovarale njihovim produkcionim troškovima. Trbovlje je koncentriralo produkcju lih 5—6 ugljenika, radi pomoću najmodernijih pomagala tehnike, raspolaže sa ogromnim kapitalima i prema tome je u stanju da drži niže cene nego ugljenici, koji se još primitivno eksploatišu. Tek kad ne bi bilo „YTrbovlja”, mogli

bi zagorski ugljenici da-bolje prolaze, da polućuju veće cene i da po- | većaju produkciju, radeći onako primitivno kako to rade još danas.

Srbijanski ugljenici imaju u tome prednost, da „TIrbovlje” leži predaleko pa prema tome na srbijanskom tržištu ugljena ne oseća se toliko njegova konkurencija.

Napredak zagorskih ugljenika istinski i trajan napredak vezan je u prvom redu na koncentraciju. Umesto nekih 30 rovova trebalo bi svu produkciju koncentri:ati na nekoliko njih, koji pružaju najbolje preduvjete za prosperitet. A onda bile bi potrebne znatne investicije. Mašineriju trebalo bi temeljito izmeniti, podignuti higijenski uređaj. A što je po sudu stručnjaka najglavnije, trebalo bi ići u dubine, jer jedino tu se dolazi do boljih vrsti ugljena.

Koncentracija zagorskih rudnika ugljena pokušana je već pred nekoliko godina. G. Oskar Schweikhardt nastojao je da okupi veći broj zagorskih ugljenika u jedno poduzeće. Nosioc te koncentracije bilo je rudarsko društvo „Concordia” koja je godine 1923. promenila naziv u današnje „Udruženi rudnici i talionice akc. dr.” sa sedištem u Zagrebu a koje je imalo nekoliko jačih rudnika Zagorja. Od više malih poduzeća postalo je jedno veće. I kad je naraslo do izvesnih dimenzija, pomislilo se je, da je vreme da se nekome i proda. 1 našli su se odmah Belgijanci koji su prekupili akcije i izvršili znatne in“vesticije. Danas ovo poduzeće pripada društvu „Soc. anonyme hautes forneaux, mines et forets de Croatie”, Bruxelles. Njegovi ljudi sede u ravnateljstvu Udruženih rudnika i talionica i njegovi pouzdanici upravljaju sa tim društvom.

Posie preuzimanja rudnika Belgijanci su mislili da su prevareni. Nastali su razni procesi koji su ali na koncu sporazumno likvi·dizani. Nu fakat stoji, da su Bejgijanci bili u znatnoj meri razočarani i.da su se prevarili u svojim očekivanjima. Ukazala se je potreba daleko većih investicija nego što se je mislilo. Mnogo toga što je bilo preuzeto i skupo plaćano nije odgovaralo.

i !

23

Udruženi rudnici i talionice imaju danas u Zago:ju nekoliko ugljenika. Godišnja produkcija iznosi:

Rudnik vrste i kategorije produkcija broj

ugljena u tonama radnika

Zlatar—bBistrica lignit 3.200 160.000 250 Konjšćina Прат 3.200 100.000 400 Туапоројје svetli 5.500 120.000 650 Вејенпес svetli 6.000 100.000 500 Budinšćina svetli 5.500 100.000 500 Ukupno: 640.000 2.300

Posle Trbovlja, Udruženi rudnici naš su najveći privatni producent ugljena. U Zagorju njegova je uloga dominantna budući, da ostali ugljenici jedva produciraju po 50—%60.000 topa.

Bilanca za 30-6-1926. i 31-12 1928. (onu pred kraj 1927 ni smo mogli dobiti), daje sledeću sliku:

Aktiva 21. 12. 1928: 50. 6. 1926. rudarski posed 27.522 25.067 zemljište i šume 7.611 6.570 dužnici 6.090 16.526 industrijski strojevi 40.428 32.636 depot ugljena 200 318 materijal 2.107 2.107 blagajna i efekti 518 379 gubitak — 219 Разтта Dionička glavnica 10.000 10.000 Reserve (amortizacije) 1.952 1.352 Vjerovnici 4 3.259 72.415 Dobitak 10 'kupno 84.592 83.826

Kako vidimo velikih promena u strukturi bilance nema. Dionička glavnica ostala je ista naime 10 miliona dinara a vjerovnici kreću se oko 72—73 miliona dinara. Nerazmer između vlastitih i tuđih sredstava veoma je znatan, što obzirom na službu kamata, teško tangira prosperitet poduzeća. Nu i ovde je slučaj da belgijska grupa daje kapital i kredite, pa ni jedna ni druga stavka ne tangira naše novčano tržište.

Investicije porasle su za nekih 10 miliona. To znači da Belgijanci, makar razočarani, nastavljaju i dalje sa radom kako bi poduzeće podigli i učinili rentabilnim. A za to su potrebne znatne investicije.Možda i znatni otpisi, jer ima mnogo stavaka u bilanci, koje su visoko knjižene i koje ne odgovaraju realnoj vrednosti. To su doduše

stari gresi koji su kupljeni skupa sa poduzećem — ali jednog dana

treba ih eliminirati.

Depo ugljena neznatan je što bi značilo da se dobiveni ugljen odmah i plasira. Dužnici, koji su 1926 godine iznosili 16 miliona dinara, reducirani su koncem 1928 na 6 miliona. To znači, da su državne Železnice, jer one su glavni kupac zagorskog ugljena, bile bolji platac nego što je to ranije bilo. Sporo plaćanje državnih železnica mnogo je smetalo razvitku rudarstva hrvatskog Zagorja jer su kamate

O OI O OT IK O AE OI O AI O O O E O M BJE O RIBI IR 0 E

_ ДАЈЕ ЗАЈМОВЕ

на обвезнице Ратне штете #10 Љ248:— дин, од комада са 8'%,; гедишње камате без икаквих других трошкова.

ПРЕЈСКОНЕ У Ј

менице новчаних завода са ауф, камате нето.

а

соке сасе остината Касетне ис Ужа гасте енклитика антракс КА