Народно благостање — додатак

36

порасли за 1.5 милијона динара. Износе 5 милијона или мање него године 1926 кад уложака није било више од 176 милиона динара. Градска Штедионица на концу своје билансе донаша тачан преглед ефеката које посједује. Ратне штете имала је за 5,823.000 динара номинале, а инвестицијопог зајма нешто преко милијон. Поред тога имала је и 9.600 дионица Хрватске индустрије катрана, 12.971 дионица Д. д. за изградњу свратишта, 110 дионица Народне Банке и 3.000 дионица Аграрне Банке. Прво подузеће уско је повезано са градском плинаром, јер прерађује њене нузпродукте, а код другог радило се је о партиципацији код једног подузећа које је било еминентна потреба Загреба, наиме подизање хотела Еспланаде.

Обзиром на знатно повишење послова —- на шалтерима за улошке треба се гурати, Градска Штедионица приступила је изградњи другог крила своје палате. И како прво крило има највећи ресторан наше државе, тако ће и друго крило имати нашу највећу кавану. Тиме Градска Штедионица допринаша полепшању града. |

Чисти добитак био је много већи него других година. Износи скоро 4 милијона динара. Он се не употребљава за повећање градских прихода, него иде у посебни фонд. Тај ће фонд скоро бити толик, колико изнаша и вредност некретнина, тако да подизање те велике зграде неће тангирати текућа средства Градске Штедионице.

Градска Штедионица је и власник електричног трамваја. Можда је ради тога загребачки трамвај данас технички добро дотеран и има своје радионице за израду кола. А у најскоријем времену имало би се приступити подизању нових линија. Обзиром да је трамвај под управом Градске Штедионице, то њему ни најмање не смета финанцијално стање града, које монументално отежава сваку већу инвестицију. Градска Штедионица мора у најскорије време мислити и на своје проширење. Макар је она у центруму града, ипак не може удовољити потребама свих слојева и свих делова града. Она ће у најкраће време морати на разним деловима града, у првом реду према периферији, да подиже властите депозитне касе, како би улагачима била што боље при руци. А онда ће и темпо уложака бити још бржи, него што је данас. )

КРОМО-ЛИТОГРАФСКА ТВОРНИЦА РОЖАНКОВСКИ И ДРУГ Д. Д., ЗАГРЕБ

Кромолитографска творница Рожанковски спада међу наша највећа подузећа графичке струке. Она упослује око 500 радника. У неким артиклима, у првом реду код такозване тискане робе, има у неку руку монополни положај јер је једини продуцент у нашој држави.

Кромолитографска творница Рожанковски састоји се данас заправо из четири подузећа. Ту је у првом реду литографија која је уређена за прецизнији рад. Акције већине загребачких дионичарских друштава тискане су код Рожанковског. Уређена је и за тискање слика, те умјетнина као уопште све што засјеца у литографију.

Други је одио картонажа. Тај не само што израђује кутије, него и такозване „папендекел> и валовити картон, који се употребљава за паковање финијих предмета.

Трећи је одио тискане робе. Тај је преузет од подузећа „Нарцисус“, које је припадало концерну Обртне банке и које је 1927 године дошло у потешкоће и било преузето по Рожанковском и другу. То је једина творница која код нас израђује тискану робу. Четврти одио, исто преузет од Нарцисус-а је овај за израдбу календара. Ту је данас Рожанковски главни наш продуцент. У Загребу постоји још једно веће подузеће за израдбу календара, а то је „Југограduka”. Колико се чује, ради се на склапању картела између та два подузећа на бази НЕ продукцјие Рожанковски, а

aj. Југографика, који би онда имали у својим рукама читаво“ тржиште.

Рожанковски је једно од наших ретких индустријских подузећа, које од конца рата стално плаћа примерну девиденду. До инклусивно 1927. год. дивиденда је износила. 8%. Године 1928 плаћена је дивиденда од 6%. Али је и дионичка главница од 1.5 милион динара повишена на 6 милијона динара. И за годину 1929 изгледа да ће бити плаћена дивиденда од 6% до 7%.

Повишењем дионичке главнице од 15 на 6 милијона динара, ситуација подузећа знатно се ојачала. Данас инвестиције изнашају далеко мање него што су властита сред-. ства, а то је темељ за здрав развитак подузећа.

Биланс за четири последње године пружа следећу слику. : Актвиа 1929 1928 1927 1926 Некретнине 1.849 1.849 1.849 1.187. Стројеви 4.238 4.157 3.937 1.523 Уређај 1.184 955 735 363 Po6a | 2:85 3.140 2.341 1.360: Дужници 8.520 1.156 6.342 4.297 Менице 575 614 518 531 Благајна 211 236 385 50 Пасива Главница 6.000 6.000 1.500 1.500“ Резерва 175 157 147 137 Фовд амортизације 2.160 2.218 1.706 1.474 BiepoBHHuH 4.472 4.098 10.712 5.576 Акцепти 552 5.405 1.985 410 Добитак 441 342 169 169 Укупна биланса 19.458 18.310 16.309 9.346

Како видимо сума биланса сваке је године све већа и већа, што најбоље сведочи о развитку подузећа. Некретнине билансиране су са око 2 милиона динара, а вреде далеко више. Већ сам терен, с обзиром да је близу центрума града, вреди као градилиште више од износа означеног у билансу. Стројеви су билансирани са 4.2 милиона динара. Амортизациони фонд стројева износи 2.8 милиона тако, да је вредност стројева билансирана са 1.5 милион динара. А број стројева је знатан, од којих су неки и веома скупоцени. Отписи стројева последњих година износе годишње до пола милиона динара, тако да ће за пар година бити потпуно отписани.

Вјеровници и акцепти износе 10 милнона динара. Дужници су 8.5 милона, менице преко пола милиона, а роба скоро 3 милиона. Према томе омјер је повољан —- много бољи него код већине наших индустријских подузећа. Кредити од 10 милиона ипак још увек знатно тангирају подузеће. Камати у години 1929 износили су скоро милион динара. Снижење каматне стопе рецимо за 2% повећало би чисти приход за 40%. Ту се добро види које би деловање на ваш привредни живот имало јаче снижење каматне стопе. А кад би имали каматњак западних држава, многа наша подузећа, која данас кубуре, претворила би се у високо активне.

У прошлој години дали су боље резултате литдграфија, картонажа и календари. Напротив одио за тискану робу прошле је године знатно подбацио. Да није било тога, пословни успех био би још много већи.

Рожанковски спада у ред оних наших индустријских подузећа, која су одлично издржала све промене у нашим ко- | њуктурама. Побољшањем наших привредних прилика и његове прилике биће још боље, тако да ће се временом развити у једно подузеће још далеко већих димензија. Особито ради тога, што је код тог подузећа у знатној мери интересирана Прва хрватска штедионица, тако да му стоје на располагању сва потребна средства.